ГОДИШЊИЦА ОД УПОКОЈЕЊА ЕПИСКОПА ВАЉЕВСКОГ МИЛУТИНА: Од Каоне до Аустралије проповедао Христову реч

В. М.

02. 04. 2021. у 10:08

У Саборној цркви у Ваљеву, после заупокојене литургије и парастоса пре годину дана упокојеног епископа ваљевског Милитина, који је једна од првих жртава корона вируса у СПЦ, о том великом духовновнику, вредном и успешном епископу, угледном архијереју СПЦ зборио је игуман Георгије(Мићић) старешина Манастира Лелић, код Ваљева.

ГОДИШЊИЦА ОД УПОКОЈЕЊА ЕПИСКОПА ВАЉЕВСКОГ МИЛУТИНА: Од Каоне до Аустралије проповедао Христову реч

Епархија ваљевска

-Христос је васкрсао, а то значи да ћемо и ми васкрснути -рекао је игуман Георгије. -  Христос је зато и васкрсао да нам дарује живот вечни, да нам осигура победу над смрћу, ту једину истиниту  победу на овом свету.Том победом и науком се водио и наш Владика Милутин. Као дете, одлучује се на монашки пут и усавршава се том науком. Дошавши у манастир Каона код мудрог старца Теофила, постаје и искушеник и манастирски ђак. У том тешком времену, када су се адове жвале надвијале над Црквом Христовом и српским народом, није било лако.

Али,истакао је отац Георгије, „владику то није спречавало да остане на том путу, Каона је постала његов дом, а он њен верни служитељ“.

-Не можемо данас да се не сетимо и његовог рођака, нашег доброг оца Арсенија, који је, видећи  пут свог рођака,  убрзо кренуо за њим. Каона је напредовала. Прве часове веронауке су организовали у манастиру. Њиховом љубављу, сва деца из околних села  долазила су и похађала наставу. Потом, по благослову епископа Лаврентија, почела је да ради и ванредна богословија. Неколико генерација првог разреда  изашло је из манастира . У то време креће и велика обнова целокупног манастира. Посебно је црква украшена и осликана, израђен нови иконостас, а манастирска порта проширена. То је данас најлепши парк у који је себе уградио блаженопочивши наш владика.

Игуман Георгије је подсетио да је владика Милутин обављао и дужност архијерејског намесника и архијерејског заменика у Епархији шабачко – ваљевској. Постао је омиљени духовник. Сви су ишли њему по савете, на разговоре и никада му није било тешко да свакога прими  и поучи.

-Тако, промислом Божјим, Свети сабор 2003. године бира га за епископа наше Цркве и шаље на Пети континент( како је и сам често говорио) у далеку Аустралију и Нови Зеланд. Тада се овде међу нама осећала празнина, осећао недостатак . Били смо навикнути на њега, на његове речи, некада и на прекоре, али тај прекор је био очински пун љубави. Ти прекори су били да нас усправе, подигну и управе на прави пут, пут Христов. Погледали смо сваке године  када ће мајски сабор да дође међу нас и тако изнова. И опет, ето Божје посете и милости над нашим ваљевским крајем! Дође време да се обнови древна Епархија ваљевска, после двеста и више година, и да за првог епископа обновљене Епархије ваљевске Свети Сабор  изабра баш Владику Милутина. Дође међу своје !

Дошао је, по речима игумана Георгија, код светих Николаја и Јустина, међу своје Ваљевце, од којих је отишао као дете.

-Владика Милутин је живео са светим Николајем и светим Јустином.  Од њих се цео свој живот напајао. Увек нам је говорио у неким животним недоумицама:“ Шта мислиш шта би рекао Николај свети или како би то Ава велики Јустин?“ Сви знамо да нема храма у којем није служио. Обилазио је врло често и црквене општине и манастире. Бринуо се о свима, трудио се да подигне да изгради, помогне свештенику, игуману игуманији… Али, никада није престао да мисли о српском народу у Аустралији. Увек је говорио с љубављу и старао се. Изнедрио је и изродио свог духовног сина, владику Силуана, који је овде баш стасао с њим поред Јустина и Николаја. И започео свој пут, светосавским стопама, светониколајевским И светојустиновским.

Епарохија ваљевска

 

-Свештенство, монаштво и верни благочестиви народ наше епархије колико год да су тужно примили вест о његовом упокојењу, толико су смогли снаге да Црква Света настави пун живот -поручио је игуман Георгију .Он није с нама телом на земљи, али и те како је духом и молитвом. Знамо ми и верујемо да се за нас молиш пред престолом Божјим и да нас његоца рука и даље руководи.Једино Црква Христова своје упокојене рачуна и води као живе. Нема институције на овом свету која то чини у овој плачној долини, како је ссвети Ава говорио. В.Митрић- Б.Пузовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)