ЕРНЕСТ ДЕНИ НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ СЛОВЕНА: Предавање др Александре Колаковић на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада
ПРЕДАВАЊЕ др Александре Колаковић на тему „Ернест Дени (1849–1921), највећи пријатељ Словена“ можете се погледати Jутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
ФОТО: Др Александра Колаковић (КЦНС)
Проф. др Александра Колаковић одржала је предавање поводом 100. годишњице смрти Ернеста Денија, историчара и професора са Сорбоне, који је своја истраживања посебно посветио проучавању Јужних Словена, а од 1912. године био је и члан Српске академије наука. Сматрао је да Јужни Словени морају да задрже своју индивидуалност и да не уроне у Руску империју, заступајући тезу „Панславизам да, али не панрусизам“.
Денијево поље интересовања захватало је и међународне догађаје на Балкану, а на то су посебно утицале генерације балканске елите која се школовала у Француској. Дени је први пут посетио Србију још 1873. године, у време када се код њега појавило интересовање за Јужне Словене, а 1911. на свом путовању обишао је и Београд и Загреб, Љубљану, Ријеку, Цетиње, Босну и Херцеговину.
У време анексије Босне и Херцеговине, Ернест Дени је схватио опасност која је Србији претила од Аустроугарске. Заједно са Албером Малеом, Огистом Говеном, Емилом Оманом и једном неформалном групом француских интелектуалаца, преко штампе и предавања против Аустроугарске подржао је Србију и Србе. 1908. године Дени иницира развој културне и научне сарадње Француске са словенским народима. Тада је основано француско-словенско удружење у Паризу, чиме је први пут организована сарадња Француза и свих словенских народа на институционалним основама.
Током Првог светског рата одбрана чешке и југословенске идеје била је у средишту његових активности. У својој кући у Паризу основао је L’Institut d’Etudes slaves (Институт за словенске студије) и часопис Le Monde Slave (Словенски свет). У време Првог светског рата Дени је написао књигу La grande Serbie (Велика Србија), која је панегирик српској историји и победама.
Међу српским интелектуалцима владало је велико поштовање према личности и делу Ернеста Денија и назван је „највећим пријатељем Словена на Западу“.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Прочитајте више
СРБИН ПОСТАО НАЈОПАСНИЈИ ПОТУРИЦА: Михаило до смрти није заборавио порекло иако је био МАРШАЛ турске армије (ФОТО)
ЈЕДАН је од најмлађих маршала у историји турске армије, Омер-паша Латас био је пореклом Србин из Лике, рођен 1806. у Јањи Гори, код Плашког као Михаило Мића Латас.
19. 04. 2024. у 16:41
ТУРСКИ ПОПИС СРБА ИЗ 1455. ГОДИНЕ: Овако су се звали наши преци - стара имена која су данас заборављена
ПРЕЛЕПА традиционална имена која су данас готово заборављена.
19. 04. 2024. у 11:20
"МОЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊА!" Јелена Ђоковић о сукобима са Новаком: "Доста смо различити"
СУПРУГА славног тенисера Новака Ђоковића изнела породичне детаље...
18. 04. 2024. у 15:47
ОВАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА "КАФАНА КОД МАЧКА": Овде су снимане незаборавне сцене серије "Породично благо" (ВИДЕО)
ЈЕДНА од култних локација на којима је снимана ова ванвременска серија.
19. 04. 2024. у 10:43
КАКО ЈЕ ЈОВАНКА ОСВОЈИЛА ТИТА? "Била је жена-камен, жртвовала се за њега"
ЉУБАВНА прича Тита и Јованке Броз препуна је занимљивих детаља о којима је мало ко знао.
18. 04. 2024. у 20:41
ДРАГАНА ВИШЕ НИЈЕ САМА У ДВОРЦУ: Одлучио је да се врати - све објавио јавно (ФОТО)
ДРАГАНА Мирковић, која је пре неколико недеља изненадила јавност саопштењем да се разводи од Тонија Бијелића, живи сама у дворцу надомак Беча.
19. 04. 2024. у 12:46
Најновије из рубрике
САКУПИЛИ ТРИ ТОНЕ СМЕЋА: Акција „Чисто из љубави“ Удружења „Чепом до осмеха“, волонтера и грађана у Петроварадинској индустријској зони
ЗАЈЕДНО са грађанима, члановима Новосадског волонтерског сервиса и организације EESTEC LC Нови Сад, Удружење „Чепомдо осмеха“ данас је организовало акцију „Чисто из љубави“ у рејону Петроварадинске индустријске зоне.
19. 04. 2024. у 15:34
ЗА КУЛТУРУ ЧЕТИРИ МИЛИОНА: Општина Параћин расписала конкурс за избор пројеката
ОБЈАВЉЕН је јавни конкурс за избор пројеката у култури које ће ове године бити финансирани и суфинансирани из буџета Општине Параћин.
19. 04. 2024. у 15:02
РЕКОНСТРУКЦИЈА КОЛОВОЗА МЕЊА ТРАСЕ: Аутобуси у Сремској Каменици саобраћаће новим правцима
У СКЛАДУ са решењем Градске управе за саобраћај и путеве, од 22. до 26. априла привремено ће бити измењене трасе аутобуских линија 68, 69, 71, 72, 73, 74, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 84 и 86.
19. 04. 2024. у 14:33
СПРЕМНЕ ЦИСТЕРЕНЕ СА ПИЈАЋОМ ВОДОМ: Почиње поправка челичног резервоара у Врднику
ЈАВНО предузеће ''Водовод'' Рума од 22. до 26. априла поправљаће челични резервоар у Врднику на локацији „Липовац“, изнад Нове колоније.
19. 04. 2024. у 14:16
РОМАНИ ЛЕТИЦЕ МИЛОВАНОВИЋ: Борска списатељица вечерас у Параћину
ПОЗНАТА књижевница из Бора Летица Миловановић представиће вечерас у Параћину два своја романа, „Дама из Госпођинаца“ и „Осуђена на грех“.
19. 04. 2024. у 14:04
Коментари (0)