ЗА ПОЛА ВЕКА ЧАК 10.000 СЛИКА: Боро Лекић из Параћина припрема изложбу поводом свог јубилеја
КИЧИЦУ је у руке први пут узео са девет година, јер му је и отац, кад год је имао времена, радио исто, а прву изложбу - у трећем разреду, у холу параћинске ОШ "Радоје Домановић" - памти, али не рачуна.
Боро Лекић у свом атељеу / Фото З. Рашић
Вероватно најпродуктивнији сликар у Србији Боро Лекић (69) за свој уметнички почетак сматра самосталну поставку у мензи параћинске "Штофаре", далеке 1971, откад је - иако без академске титуле - створио више од 10.000 слика, највише уља на платну. И, нема земље у свету коју није украсило његово дело, а најновије платно је већ завршило у - Тунису.
- Планирам да догодине обележим пола века рада, а поставком на тему "Параћин који је имао душу" желим све да подсетим на то како је град некад изгледао. Биће то већи формати, између 40 и 50 слика, а трећину сам већ урадио. Притом, мотиви су од 1959, кад сам се овде доселио са родитељима, а архитектура ми је у другом плану. Привлачнији су ми атмосфера града и околине, односно људи и гужва - објашњава Лекић чији су родитељи из Берана, а овде су дошли из околине Пећи када је имао осам година, па себе сматра Параћинцем.
Тако је, пре десетак година, настала и "Панорама Параћина" - слика великог формата која још краси његову галерију и намерницима је омиљена за фотографисање. Јер, Боро на њој ништа није изоставио: ни Црепану, Циглану и Стаклару, ни језгро града које чине летње баште, Доњи парк, црква, Музичка школа... То дело је, вели, стварао читав месец, а остале ради за највише два дана. И, на почетку је желео да се сликом приближи фотографији, а сада углавном ствара шпахтлама, па његова дела имају рељеф...
- Раније сам стварао и до 300 слика годишње, а онда је вид почео да попушта. Иначе, већ четири деценије сликам искључиво на платну и тражим пуну слободу у раду. Притом, не волим ни да ме зову уметником, јер се данас свако тиме "кити", а ја остављам времену да покаже је ли оно што сам радио вредело, или није - закључује Лекић.
ДИЗАЈНИРАО ШТОФОВЕ
НАМЕРУ да студира сликарство Бори је, док је похађао шести разред, осујетио губитак оца и старијег брата у једној години. Ипак, живот је провео уз сликање, а пензију стекао као - штофарски радник. Јер, због лоше материјалне ситуације запослио се још као малолетник, али су у фабрици брзо препознали његов таленат, па је остатак радног века провео креирајући изглед штофова.
Препоручујемо
МОСТОВИ САРАДЊЕ: Смедерево окупља делегације из региона пред "Нушићеве дане"
08. 12. 2025. у 13:21
БЕЗ СТРУЈЕ СУТРА ДЕО ПАРАЋИНА: Најављени радови на нисконапонској мрежи
07. 12. 2025. у 23:15
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)