"МАГАРЕЋА КЛУПА" КАО ДЕО ПОСТАВКЕ: Стара Протина школа у Бранковини код Ваљева добила нове експонате

Б. ПУЗОВИЋ

30. 11. 2020. у 10:56

МАГАРЕЋА КЛУПА КАО ДЕО ПОСТАВКЕ: Стара Протина школа у Бранковини код Ваљева добила нове експонате

Фото Б. Пузовић

НОВА музејска поставка у Бранковини код Ваљева, која се поноси богатом историјом и знаменитим личностима - у школи проте Матеје Ненадовића, војводе, дипломате, писца првог српског устава и закона, првог председника владе и аутора познатих "Мемоара" - приказује почетке писмености у Србији током 19. века.

Експонати су скамије, катедре и бројна учила из тог периода, па чак и "магарећа клупа" за несташне ђаке...

Стара Протина школа, како јој гласи званични назив, изграђена је 1836. године и најстарији је објекат у културно-историјском комплексу у Бранковини, постојбини чувених Ненадовића и највеће српске песникиње Десанке Максимовић. То је, уједно, и прва грађевина у комплексу која је конзерваторски обрађена.

- Слична поставка се не може видети ни у једном другом музеју, јер се налази у аутентичном објекту и сачувана је као комплетна целина - каже аутор изложбе, кустос и историчар Народног музеја у Ваљеву Марина Ћировић. - Куриозитет је реконстурисана учионица из 19. века, са оригиналним школским намештајем, допуњена наставним средствима из ботанике, зоологије и математике, те неколико савремених ефеката, попут школског звона, клепетуше, које се зачује приликом уласка у просторију.

АТРАКЦИЈА Зграда у завичају проте Матеје Ненадовића, Фото Б. Пузовић

Поставка обухвата оснивање Велике школе у Београду 1808, а изложени експонати су резултат истраживања у Архиву Србије, те снимци уметничких слика Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Симе Милутиновића Сарајлије... У некадашњој школској зборници су прибор за писање, уџбеници, часописи, учила из земљописа. Све је пристигло из Педагошког музеја у Београду - а посетиоци могу да чују и одломке из "Мемоара проте Матеје Ненадовића", који сведоче о времену када је и он био ђак..

"ВРЕМЕПЛОВ"

У СКАМИЈАМА ће деца-посетиоци пробати да пишу пером и мастилом, како су то чинили ђаци из протиног доба. У изради нове поставке у протиној школи, која је под заштитом државе као споменик од великог значаја, поред Марине Ћировић су још учествовали и запослени у овдашњем Народном музеју, а дизајн је осмислио Душан Арсенић из Ваљева.

- Стара школа је за посетиоце отворена 1984, поводом 180 година од Првог српског устанка - подсећа директор Народног музеја у Ваљеву Јелена Николић Лекић. - Највећу вредност тада је представљала реконстуисана учионица с краја 19. века, а данас је нова поставка у овом аутентичном објекту прилагођена времену у ком живимо, па је формирана у складу са новим историографским сазнањима, развојем музеолошке методологије и савременим начином дизајна, односно презентације грађе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)