САМ БРИНЕ О ХУМКАМА: Војно гробље у Белој Цркви изгледа пристојно захваљујући ентузијасти Емануелу Веверици

Ј. Ј. БАЉАК

06. 11. 2020. у 08:20

Деценијама запуштено старо војно гробље у Белој Цркви, на ком заједно почивају пали борци и победничке и поражене стране из Првог светског рата, данас изгледа пристојно само захваљујући једном ентузијасти, чијим венама теку српска, румунска, немачка и чешка крв - Белоцркванину Емануелу Веверици.

САМ БРИНЕ О ХУМКАМА: Војно гробље у Белој Цркви изгледа пристојно захваљујући ентузијасти Емануелу Веверици

Фото Е. Веверица

Он већ годину дана самоиницијативно брине о нашим и туђим прецима, о историји која не сме да буде заборављена. Редовно коси траву и одржава чак 200 белих гвоздених крстова у уређеним алејама, где почивају немачки и аустроугарски војници, као и војни заробљеници из Италије и Француске. Одржава и централни крст, који представља заједничку гробницу 97 белоцркванских војника, палих на разним европским фронтовима.

- До прошлог марта на овом месту је била права шума. Колективном неодговорношћу сви споменици су зарасли у шибље. Тек би се зими, када оголе гране, назирао понеки крст као опомена да се нешто треба предузети, што је било недопустиво - наглашава Веверица.

ИЗБЕГНУТО ПРЕОРАВАЊЕ

ИЗМЕЂУ два рата, о гробљу је бринуло локално удружење жена, које је углавном окупљало мајке, удовице и сестре погинулих белоцркванских војника. После 1944. пало је у заборав и само пуком срећом није доживело судбину сличних гробаља у Војводини, која су уништавана и преоравана.

Фото Е. Веверица

 

Та вишедеценијска шума раскрчена је тек када су лане активисти једне организације из Мађарске, у потрази за својим несталим војницима, засукали рукаве. Од тада саговорник "Новости" сам води бригу о том меморијалном комплексу, иначе једном од ретких у Србији на ком су заједно сахрањени војници обе зараћене стране.

Емануел Веверица, Фото Е. Веверица

- Често ме питају зашто то радим, а ја им одговорим мудром пословицом "У победи се не узнеси, у поразу не понизи" - истиче Веверица, подсећајући да су чину постављања централног крста присуствовали свештеници свих конфесија, као и српски официри, који су тада одали почаст своме противнику. - То је још један разлог зашто треба да поштујемо туђе као своје, и да чувамо оно што имамо зарад наших потомака.

ГОРЕЛО ВИШЕ ОД 200 СВЕЋА

НА велики католички празник Сви свети, који се празнује 1. новембра, Веверица је први пут после 1944. око централног крста посадио цвеће, а испред сваког од 200 гвоздених крстова, као што обичај налаже, упалио свећу.

- Када је пао мрак, призор је био нестваран. Осећао сам мир и понос због оног што сам урадио - каже Веверица за "Новости".

ХУМКЕ Емануел се нада да ће Мађари да испуне обећање и реконструишу гробнице, Фото Е. Веверица

Овај истински ентузијаста, који се залаже за очување и других културних и природних вредности Беле Цркве, сада се нада да ће Мађари, чим корона то буде дозволила, испунити дато обећање и финансирати комплетну реконструкцију гробља. До тада, он ће га, каже, и даље одржавати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (6)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани