СВА ДЕЦА СЈАЈНЕ ПРОФЕСОРКЕ: Уручено признање „Добринка Биба Мирковић-личност Лознице за понос“

ЛАСКАВО признање „Добринка Биба Мирковић-личност Лознице за понос“ уручена је на завршној свечаности те светковине, у Етно селу „Сунчана река“ у Бањи Ковиљачи, професорки мр Слободанки Боби Милановић, која је предавала биологију пуне четири деценије у угледној Гимназији „Вук караџић“ у Лозници, чији су ђаци донели школи и граду 34 престижне награде на републичким савезним и међународним такмичењима, међу којима је 19 првих, 10 других и 5 трећих места.

Фото Александар Стојановић

Круну њеног изузетно успешног рада са талентованим гимназијалцима, како је рекла професорка Јелена Мирковић, директорка Средње школе „Свети  Сава „ у Лозници, која је председавала жиријем, „ представљају две златне олимпијске медаље освојене на Међународној биоолимпијади у Санкт-Петербургу, 1995. и 2002. године“.Ова  сјајна, вредна и одговорна просветна радница, којанје магистрирала на биологији пре скоро четири деценије, знала је, као ретко ко други, нагласила је Мирковићева, да пренесе богато знање и искуство, па су њени ђаци, годинам и деценија, били први или у самом врху листа по резултатима пријемних испита за  студирање медицине, стоматологије, фармације, биологије на готово свим универзитетима у Србији и некадашњој СФРЈ.

Слободанка Боба Милановић је давне 1981. године испунила услове за звање педагошког саветника, а магистарски рад одбранила 1983. године. Реферисала је на савезним конгресима еколога и биолога ( Сарајево, 1984; Охрид 1986; Будва 1986). Као еминентни стручњак у свом послу, своја искуства из наставе презентовала је републичким семинарима биолога (1985, 1986, 1987) и на 11. Међународном сајму учила и наставних средстава у Београду 1986. године. Лични углед стечен самопрегорним професорским радом и стручним напредовањем донео је Боби и признања републичког значаја: чак два мандата је била члан Комисије за биологију Просветног савеза Србије, добитник је и Плакете Српског биолошког друштва.

Foto: Фото Александар Стојановић

POGLEDAJ GALERIJU

,,Боба је институција'', кажу то генерације оних којима је предавала. Знала је она увек да су млади нараштаји светлост на путу колективне будућности, и несебично се давала да та светлост буде што блиставија. Има ли значајнијег доприноса једном граду и једној нацији? Сматрамо да нема.

И Добринка Биба Мирковић, чије име носи награда била је њен, како је професорка Мирковић рекла  њена ученица, изузетна личност у послу, у дружењу, у раду и омиљна у граду.Признање и награду уручили су јој Ружица и Мирко, деца покојне Бибе, а у уме породице честитке је упутио Зоран Мирковић Миркача, њихов отац, Бибин супруг на завршној приредни којој су присутвовали највиши представници локалне власти, угледни културни  посленици и привредници из свох крајева Србије.

-Велика је привилгија бити просветни радник -рекла је професорка Милановић, која, иначе, потиче из драге Лозничанима учитељске породице. Сви моју ђаци су моја деца, којима се, и данас, радујем, а видим и они мени.Никад нисам срела, за четири деценије рада, некога кога би могла да назовем лоше дете.Сва моја деца су дивна, успешна и добра, мнопа су постали велики људи у својим областима.Сваком њиховом успеху, од срца, се радујем.Остала сам у Лозници и за мене нема лепшег и бољег града за живот и рад, што сам и показала. В.Митрић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације