КАПИТАЛНО ДЕЛО О ПРОХОРУ ПЧИЊСКОМ: Историјски архив "31. јануар" у Врању издао публикацију поводом великог јубилеја манастира

У ГОДИНИ када манастир Светог Прохора Пчињског, Српска православна црква и Србија обележавају велики јубилеј - 950 година од оснивања манастира за време византијског цара Романа Четвртог Диогена и 700 година смрти његовог другог ктитора, краља Стефана Уроша Другог Милутина, пред истраживачима се налазе нова сазнања и подаци о бурној историји овог древног духовног средишта.

Манастир Прохор Пчињски / Фото Ј. Стојковић

Зато је Историјски архив "31. јануар" у Врању издао капитално дело, публикацију "Манастир Св. Прохор Пчињски 1903-1973. Аналитички инвентар - Књига прва", чији је аутор виши архивиста Мирољуб Стојчић, на приређивању овог дела радио пет година.

Занимљив је податак да је питање могућности увида у архивску грађу манастира Светог Прохора Пчињског први пут постављено већ након неколико месеци од почетка рада врањског архива, на састанку савета Државног архива одржаном 27. јуна 1963. године.

Шеснаест година касније, 13. јула 1979. године, део архивске грађе ове чувене српске светиње преузет је, без прецизног пописа. Четири деценије, у несређеном стању, архивски фонд манастира делио је судбину архива у више сеоба и измештања. Категорисан као архивски фонд од великог значаја, представља један од најзначајнијих фондова који се чувају у врањском архиву, каже аутор Стојчић.

Архивски фонд "Манастир Свети Прохор Пчињски 1903-1973." садржи 76 књига и 2.218 предмета. Аналитички инвентар архивских предмета овога фонда подељен је у две књиге.

Манастир Прохор Пчињски / Фото П. Милошевић

- У првој књизи, која је угледала светлост дана налази се списак свих књига и 870 аналитичких описа предмета насталих у периоду од 1903. до краја 1930. године, с тим што главну целину чине списи настали од 1920. до краја 1930. године, јер је из периода пре 1920. године сачувано свега једанаест предмета - појашњава Мирољуб Стојчић.

Друга књига на којој се ради, и очекује се да до краја године и она уђе у штампу, даје аналитички приказ 1.348 архивских предмета насталих у периоду од 1931. до 1973. године, али и у овој књизи главну целину чине предмети настали у четвртој декади двадесетог века.

Како објашњава аутор, с обзиром на то да овај архивски фонд садржи писану кореспонденцију манастира Светог Прохора са Духовним судом у Скопљу, Православном митрополијом скопском, Епархијом скопском, затим документа о формално-правним односима са филијалом Државне хипотекарне банке у Скопљу, документа о манастирској имовини на територији Северне Македоније у Скопљу, Куманову, Велесу, документа о повезаности са манастирима на Скопској Црној гори, манастирима Св. Наума у Охриду, Св. Атанасија у Лешки и многима са територије Републике Северне Македоније, објављивање ове грађе има, не само национални, већ и регионални и међународни значај.

Мирољуб Стојчић / Приватна архива

Уводну реч за публикацију дао је Дејан Ристић, историчар и архивиста, некадашњи управник Народне библиотеке Србије и државни секретар у Министарству културе и информисања, док је рецензент др Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

НАЈСТАРИЈИ - СПИСАК ОБЛИГАЦИЈА

НАЈСТАРИЈИ документ који се нашао у књизи је списак облигација дужника манастира Св. Прохора Пчињског које нису наплаћене, предат адвокату Александру Р. Христићу из Врања ради наплате дуга, датиран на 3. јануар 1903. године. Сачуван је и препис овог документа за који је утврђено да није веран оригиналу. Најстарије дуговање, по овом списку, датира из 12. децембра 1880. године, док је последње убележено дуговање датирано на 1. јануар 1900. године.

Препоручујемо

Србија

0 0

ГОДИШЊИЦА ПОДИЗАЊА МАНАСТИРА ПРОХОР ПЧИЊСКИ: Организован дводневни међународни научни скуп

25. 09. 2020. у 11:29

Србија

0 0

ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ СРПСКЕ СВЕТИЊЕ: Повод за научни скуп

17. 09. 2020. у 18:35

Друштво

1 8

ДРЕВНИЈИ ОД ХИЛАНДАРА: Једна од најстаријих светиња српске цркве прославља 950 година постојања

30. 08. 2020. у 23:33

Србија

0 0

СВЕТЛИ ВЕРУ РОДА СВОГА: Велики јубилеј манастирске цркве у Чокешини код Лознице

21. 09. 2020. у 13:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације