ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ: Градоначелник Лознице о 87. Вукововом Сабору у Тршићу

В. М.

22. 09. 2020. у 18:47

ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ: Градоначелник Лознице о 87. Вукововом Сабору у Тршићу

Фото: В. Митрић

РЕТКЕ су манифестације које у следу времена дугом скоро девет деценија на тако аутентичном и знаменитом месту окупљају најинтелектуалнији слој једног доба, али и људе из народа, рекао је Видоје Петровић, градоначелник Лознице, домаћин овогодишњег 87. Вуковог сабора, чија је завршна манифестација одржана у Тршићу, крај Лознице, уз речицу Жеравију на чијем је песку славни Тршићанин и један од најзнаменитијих Срба исписао прва слова наше азбуке.

-Овде, и са овог места, у Вуковим данима, поред државника, шефова влада, академика и духовника, престижних редитеља и глумаца, оглашавали су се најпознатији писци као што су нобеловац Иво Андрић, Добрица Ћосић, Васко Попа, Десанка Максимовић, Антоније Исаковић, Бранко Ћопић и још више, како из земље, тако и иностранства –нагласио је Петровић. -Сви су, на Вуковој платформи језика, дајући му научни значај, раширили мит о организованом знању које се у сваком друштву бори да се не пробуди тама.Вук је знао да је знање моћ, али је истовремено сматрао да незнање и нерад, на жалост, не значе НЕМОЋ. Напротив, говорио је да је „живот кратак, али да његов траг уме дуго трајати“.

Са овог места, проручио је Петровић, „ простире се смели наум Вука Караџића о знању“.

- Знање је понајпре у људима и језику, а потом у школама. Наука је у књигама и личном самосталном раду на стицању знања из књига, сматрао је наш реформатор. – Магла се не шали, казивао је.Вук је савршено јасно одредио своје место припадности. Представљан као сељачко дете, хајдук, пастир, па чак и као сакат човек, имао је најбоље учитеље око себе и био увек у близини најутицајнијих људи тог времена. Његов Рјечник је зато најзначајнија српска књига у новијој историји. Чита се модернистички и као књижевно дело јер је то прича о самом народу. Као сваки велики ум и Вук је знао да је поред језика наша овоземаљска незавршеност брига која нема краја, да се мора стварати друштво и држава где је наука на дохвату сваког човека, јер мудри људи „не сеју и не жању“ него копају и растресају земљу за њен даљи културни опстанак.

Пуно је саборских беседника, по Петровићевим речима, „овде подсетило на те вуковске врлине, а на роду је, да их ваљано проучи и настави, да са тих гледишта смело крочи у будућност“.

– Јер, ово што имамо овде сада, ово сада траје неколико саборских деценија.Пре два века, још за живота Вуковог, Србија се бранила од непријатеља. Данас би Вук тражио нешто сасвим друго од нас: да се и старо и младо прихвати свог посла, да се сретнемо са својом савешћу и образом, да се на позив своје државе и владе ухвати корак и намири пропуштено. У огледалу тих истина опстао је Вуков сабор у Јадру, нашем завичају, као највећа и најзначајнија културна тековина у Србији. Опстао је и у Европи, у УНЕСКО баштини заштићених нематеријалних добара. Европи, са којом нас је управо Вук, међу првима зближавао. Такав манифест наше културне политике је надахнуће и инспирација за стварање и већу репутацију на свим пољима живота.

У нашој Лозници, Вуковој Лозници и Јадру, биће још пуно такве енергије. Заузети великим пословима са инвеститорима, изградњом школа и обданишта, остале инфраструктуре, сталних мостова са најуспешнијим привредницима, стварамо после вишедеценијског потонућа, шире темеље градске историје, казао је Петровић.

-Прилазимо стварању историјског архива Јадра, затим Иновационог центра за младе, дакле, нове Велике школе, према идејама и Доситеја и Вука. Узори, попут Научно образовног центра који смо подигли пре три године, опет нас инспиришу, јер сами не можемо доћи на нека места.Вуков сабор у Тршићу је зато наш велики празник. Место где, упркос свакој пошасти или кризи, увек радо долазимо. Зато нам Вук даје и враћа. Свуда прођи, а у Тршић дођи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)