МИСТЕРИЈА АПИСОВОГ ПРИЗНАЊА: Контроверзе на Солунском процесу 1917. године у Солуну

ПOДСТИЦАН од своје околине, суревњиви и сумњичави регент Александар, покушао је већ у рану јесен 1916. године да ликвидира своје, како их је он видео, опасне противнике.

Краљ Александар

Регент је много био подложан доставама. Био је опседнут мишљу да му Апис ради о глави и да га се мора решити. Али, како? За редовни судски поступак недостајали су докази. Тада се дошло на идеју да се донесе закон о "Преким војним судовима за официре", односно да се постојећи о преком суду који је био надлежан само за војнике, прошири. Влада на Крфу се одлучно успротивила том преседану.

За предлог су једино гласали министар војни и министар унутрашњих дела (Љубомир Јовановић). Дакле и сам премијер Пашић је био против. Коалициони партнери Самосталци претили су оставкама (Давидовић, Драшковић).

Престолонаследнику је било криво и гласине о атентату на њега у Острову 11. септембра 1916. су утихнуле. Када је Апис коначно ухапшен и приведен 27. децембра 1916. био је оптужен да је тобоже планирао побуну и прелаз са делом војске на страну непријатеља. Све је то изјавама двојице својих службеника "поткрепио" министар Јовановић. Дакле затворен је као - издајник. Но како су приликом његовог хапшења нађени спискови чланова и статут организације "Уједињење или смрт" из 1911, интерпретацијом његовог садржаја, може се рећи ван контекста и потпуно изврнутом, нова инкриминација је гласила - побуна са циљем рушења уставног поретка.

За циљеве организације знало се и 1911, знало се да је она била окренута активностима према вани, а не рушењу поретка у земљи. Оптужба је поступила као да је организација "злих намера" основана, тек тамо у емиграцији, на фронту.

Уз помоћ јединог и припремљеног сведока Темељка Вељановића који се налазио у затвору и одговарао за убиство, оптужује се као атентатор Раде Малобабић тада баракер у штабу Треће армије код пуковника Димитријевића. Аписа је онда лако било повезати са Малобабићем, његовим обавештајцем за територију Аустроугарске. Полиција Протићева хапсила је Малобабића уочи рата под сумњом да је двоструки шпијун. Апис га је једва пронашао током слома 1915. и заштитио.

Покушао је да га заштити још једном на Солунском процесу, тврдећи у свом тајном рапорту суду да је Раде Малобабић био по његовом налогу организатор Сарајевског атентата, а његови извршиоци сарадници које је он држао на малом хонорару. То је по Апису била одбрана и другог оптуженог Мухамеда Мехмедбашића. Како да српски суд изврши пресуду аустријског суда у Сарајеву сугерисао је Апис у рапорту. Апису је током ускршњег прекида процеса сугерисано да размисли да ли да се тај рапорт расправља на суду.

Није тачна тврдња да је Малобабић био тај који је пренео за атентат бомбе, револвере и муницију. Апис је за потребе службе и Малобабића набавио четири револвера "наган", о чему је нађена потврда о куповини и о којој се он изјашњавао у претходној истрази. О четири револвера је говорио и у рапорту министру и влади пре атентата у Сарајеву. О бомбама није било ни речи. Атентат је извршен малим револверима типа "бровинг". Оружје су пренели сами атентатори.

Заиста, пренос тог Аписовог оружја за потребе обавештајне службе наслутили су српски полицијски органи и тако је започела истрага. Датумски све то је било после преласка атентатора.

Апис и другови на Солунском процесу

У ПРЕТХОДНОЈ истрази 23. јануара (5. фебруара по новом) 1917, два месеца пре његовог чувеног рапорта, пуковнику Апису је постављено питање: "Откуд вам фотографије на којој су сликани Принцип, Цигановић и Чабриновић? Откуда вам визиткарта Чабриновића, у каквим сте везама били са тим лицима?" Пуковник је на то питање одговорио: "И фотографију тих лица и визиткарту Чабриновића добио сам од пок. мајора Воје Танкосића, када сам му казао да то двоје добро чува, или, ако му то није драгоцено, да мени да на чување. Никакве везе тада нисам имао ни са Принципом, ни са Цигановићем ни са Чабриновићем. Ту фотографију и визиткарту добио сам од Танкосића после сарајевског атентата."

Питање би било излишно да су влада и службени органи имали сазнања о атентату пре његовог извршења. Сам Аписов одговор би одговарао његовим ранијим изјавама најближим друговима, односно исказима самих атентатора у току претходне истраге и Сарајевског процеса. Треба скренути пажњу да је и сама чувена фотографија постала контроверзна. Користећи ово сведочење, историчари ревизионисти су после рата (и њихови настављачи данас) идентификовали средишњи лик као Цигановића, међутим на фотографији у југословенским издањима наводи се да је реч о Ђури Шарцу, Трифку Грабежу и Принципу. Остаје питање зашто Апис није исправио истражитеља ако се ради о истој фотографији.

ПОВОДОМ стоте годишњице од почетка Првог светског рата, неколико еминентних историчара поставило је просто, али суштински важно питање да ли 6и, да је он заиста организатор атентата и да је желео да то успе, пре послао проверене борце из ратова као атентаторе, а не групу неспретних ђака који су тек узели оружје у руке те испуцали неколико метака. Остаје и друго "просто" питање, због чега се најчешће прећуткује или прескаче чињеница да је Апис, када је промислио о свим могућим последицама олако дате сагласности Танкосићу, послао Ђуру Шарца да спречи извршење плана младобосанаца. Он се с њима састајао али их није убедио. Атентатори су добили поруку, али нису хтели да одустану, посебно Гаврило Принцип.

Препоручујемо

Србија

0 2

ТУМАЧЕЊА ПОВОДА ЗА ВЕЛИКИ РАТ: Пуковник од кога су стрепеле крунисане главе

20. 07. 2020. у 16:42

Србија

0 3

НОВИ ДЕТАЉИ О СУЂЕЊУ: Апис је ипак пуцао на краља Александра

20. 07. 2020. у 13:15

Србија

0 3

И КРАЉ НА ЦРНОЈ ЛИСТИ: Како су официри основали удружење "Уједињење или смрт"

20. 07. 2020. у 10:43

Србија

0 0

ОДЛАЗАК ДОКТОРА СВЕТЕ: Преминуо познати кикиндски педијатар Светозар Белеслин (ФОТО)

25. 02. 2026. у 21:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације