МИСТЕРИЈА АПИСОВОГ ПРИЗНАЊА: Контроверзе на Солунском процесу 1917. године у Солуну

Др Миле Бјелајац

20. 07. 2020. у 19:45

ПOДСТИЦАН од своје околине, суревњиви и сумњичави регент Александар, покушао је већ у рану јесен 1916. године да ликвидира своје, како их је он видео, опасне противнике.

МИСТЕРИЈА АПИСОВОГ ПРИЗНАЊА: Контроверзе на Солунском процесу 1917. године у Солуну

Краљ Александар

Регент је много био подложан доставама. Био је опседнут мишљу да му Апис ради о глави и да га се мора решити. Али, како? За редовни судски поступак недостајали су докази. Тада се дошло на идеју да се донесе закон о "Преким војним судовима за официре", односно да се постојећи о преком суду који је био надлежан само за војнике, прошири. Влада на Крфу се одлучно успротивила том преседану.

За предлог су једино гласали министар војни и министар унутрашњих дела (Љубомир Јовановић). Дакле и сам премијер Пашић је био против. Коалициони партнери Самосталци претили су оставкама (Давидовић, Драшковић).


Престолонаследнику је било криво и гласине о атентату на њега у Острову 11. септембра 1916. су утихнуле. Када је Апис коначно ухапшен и приведен 27. децембра 1916. био је оптужен да је тобоже планирао побуну и прелаз са делом војске на страну непријатеља. Све је то изјавама двојице својих службеника "поткрепио" министар Јовановић. Дакле затворен је као - издајник. Но како су приликом његовог хапшења нађени спискови чланова и статут организације "Уједињење или смрт" из 1911, интерпретацијом његовог садржаја, може се рећи ван контекста и потпуно изврнутом, нова инкриминација је гласила - побуна са циљем рушења уставног поретка.

За циљеве организације знало се и 1911, знало се да је она била окренута активностима према вани, а не рушењу поретка у земљи. Оптужба је поступила као да је организација "злих намера" основана, тек тамо у емиграцији, на фронту.


ДАКЛЕ, Апис и другови се оптужују за припрему преврата. Ово је свакако могло повезати све чланове организације са Аписом, али би тужба тешко одговорила на приговор одбране да је организација била позната и подржана и од самог престолонаследника. Организатори у току већ започетог процеса поново мењају "тему злочина" и враћају се идеји атентата на престолонаследника. Било је гротескних момената приликом утврђивања дана атентата како би сви "актери" били на месту "злочина". Узмимо само за пример да је у једном тренутку истраге над већ припремљеним сведоком све било скоро пропало на простом питању да ли је престолонаследников аутомобил ишао ка Острову или од Острова. Припремљени сведок није умео да одговори на ово најпростије, али важно питање због утврђивања времена.


Уз помоћ јединог и припремљеног сведока Темељка Вељановића који се налазио у затвору и одговарао за убиство, оптужује се као атентатор Раде Малобабић тада баракер у штабу Треће армије код пуковника Димитријевића. Аписа је онда лако било повезати са Малобабићем, његовим обавештајцем за територију Аустроугарске. Полиција Протићева хапсила је Малобабића уочи рата под сумњом да је двоструки шпијун. Апис га је једва пронашао током слома 1915. и заштитио.

КОНТРОВЕРЗНА ОДГОВОРНОСТ

РАПОРТ пуковника Димитријевића суду у коме он преузима на себе пуну одговорност за организацију атентата у Сарајеву, као и његово писмо регенту Александру и данас се од неких историчара узима као кључни доказ за утврђивање кривице за атентат, односно саучесништво службене Србије.

Покушао је да га заштити још једном на Солунском процесу, тврдећи у свом тајном рапорту суду да је Раде Малобабић био по његовом налогу организатор Сарајевског атентата, а његови извршиоци сарадници које је он држао на малом хонорару. То је по Апису била одбрана и другог оптуженог Мухамеда Мехмедбашића. Како да српски суд изврши пресуду аустријског суда у Сарајеву сугерисао је Апис у рапорту. Апису је током ускршњег прекида процеса сугерисано да размисли да ли да се тај рапорт расправља на суду.


АПИС из патриотских разлога одустаје да не би правио проблеме Влади, али тиме губи симпатије у патриотској јавности, како се ценило, јер је тај атентат тада виђен и као дело отпора и борбе за ослобођење. Како је Апис одустао да се то на суду расправља, тиме је заувек била изгубљена могућност да се већ тада утврди аутентичност тврдње кроз унакрсна испитивања. Историчари ће касније анализом његових тврдњи и контекста утврдити да његове изјаве не могу да стоје. Његова тврдња нпр. да је Малобабић организатор и извршилац атентата, а да су младићи добијали од њега мали хонорар, "јер су главни учесници били у мојој служби" је потпуно упитна.

Није тачна тврдња да је Малобабић био тај који је пренео за атентат бомбе, револвере и муницију. Апис је за потребе службе и Малобабића набавио четири револвера "наган", о чему је нађена потврда о куповини и о којој се он изјашњавао у претходној истрази. О четири револвера је говорио и у рапорту министру и влади пре атентата у Сарајеву. О бомбама није било ни речи. Атентат је извршен малим револверима типа "бровинг". Оружје су пренели сами атентатори.

Заиста, пренос тог Аписовог оружја за потребе обавештајне службе наслутили су српски полицијски органи и тако је започела истрага. Датумски све то је било после преласка атентатора.

Апис и другови на Солунском процесу

 


Када су неки од тих српских полицијских докумената дошли у посед аустроугарских органа 1914, само су довели у забуну тужилаштво у Сарајеву "јер се ту нешто не поклапа", како је писао Лео Пфефер, истражни судија у Сарајевском атентату. Аписова тврдња о хонорарима које је слао преко Малобабића, за које је паре давао и руски војни аташе Артаманов, тек је могла запетљати истрагу. Мада Апис каже да Артаманов није био упознат са планом атентата, већ само питан да ли би Русија заштитила Србију ако дође до рата са Аустро-Угарском, уводило је још један елеменат у целу причу. У рапорту се каже да су неке потврде о исплатама у рукама Артаманова.


У ПРЕТХОДНОЈ истрази 23. јануара (5. фебруара по новом) 1917, два месеца пре његовог чувеног рапорта, пуковнику Апису је постављено питање: "Откуд вам фотографије на којој су сликани Принцип, Цигановић и Чабриновић? Откуда вам визиткарта Чабриновића, у каквим сте везама били са тим лицима?" Пуковник је на то питање одговорио: "И фотографију тих лица и визиткарту Чабриновића добио сам од пок. мајора Воје Танкосића, када сам му казао да то двоје добро чува, или, ако му то није драгоцено, да мени да на чување. Никакве везе тада нисам имао ни са Принципом, ни са Цигановићем ни са Чабриновићем. Ту фотографију и визиткарту добио сам од Танкосића после сарајевског атентата."

Питање би било излишно да су влада и службени органи имали сазнања о атентату пре његовог извршења. Сам Аписов одговор би одговарао његовим ранијим изјавама најближим друговима, односно исказима самих атентатора у току претходне истраге и Сарајевског процеса. Треба скренути пажњу да је и сама чувена фотографија постала контроверзна. Користећи ово сведочење, историчари ревизионисти су после рата (и њихови настављачи данас) идентификовали средишњи лик као Цигановића, међутим на фотографији у југословенским издањима наводи се да је реч о Ђури Шарцу, Трифку Грабежу и Принципу. Остаје питање зашто Апис није исправио истражитеља ако се ради о истој фотографији.


ПОВОДОМ стоте годишњице од почетка Првог светског рата, неколико еминентних историчара поставило је просто, али суштински важно питање да ли 6и, да је он заиста организатор атентата и да је желео да то успе, пре послао проверене борце из ратова као атентаторе, а не групу неспретних ђака који су тек узели оружје у руке те испуцали неколико метака. Остаје и друго "просто" питање, због чега се најчешће прећуткује или прескаче чињеница да је Апис, када је промислио о свим могућим последицама олако дате сагласности Танкосићу, послао Ђуру Шарца да спречи извршење плана младобосанаца. Он се с њима састајао али их није убедио. Атентатори су добили поруку, али нису хтели да одустану, посебно Гаврило Принцип.


Тако је започела једна од контроверзи око стварне улоге пуковника Драгутина Димитријевића у припреми Сарајевског атентата, а тиме и загонетка о знањима других српских службених фактора о тим припремама. На крају пуковнику и друговима суђено је за две инкриминације, атентат на престолонаследника и припадност превратној организацији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (2)

ЕТО, ЈАВЉА МИ СЕ! Како је Новак Ђоковић шокирао новинарку ЦНН-а