ПРИПРЕМА РЕВОЛУЦИЈЕ УЗ ЛЕПЕ ЖЕНЕ: Мустафа је и од салонских комуниста стварао врхунске обавештајце

Борис Субашић

14. 07. 2020. у 15:19

ПРИПРЕМА РЕВОЛУЦИЈЕ УЗ ЛЕПЕ ЖЕНЕ: Мустафа је и од салонских комуниста стварао врхунске обавештајце

Иво Вејвода и Салвадор Дали / Архива

СAВРЕМЕНИЦИ и сарадници Мустафе Голубића, четника из балканских ратова, "црнорукца" и агента и егзекутора Коминтерне, говорили су са дивљењем о њему. Бар они који су уопште желели и смели да говоре.

Иво Вејвода, који је захваљући Голубићу од студента и салонског комунисте, постао је агент Коминтерне и борац у Шпанском грађанском рату, никада није престао да се диви свом учитељу конспиративних и револуционарних послова.

Вејвода је у Другом светском рату био високо рангирани политички комесар и шеф пропагандног одељења у Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Хрватске, а после рата је постао дипломата са најдужом каријером у амбасадама Титове Југославије.

Голубића је упознао 1930. у Прагу, где је студирао. У престоници Чехословачке тада су на полицама књижара били изложени и немачка библија национал-социјализма Хитлеров "Мајн кампф" и дела бољшевичког пророка Лењина. Револуције окружене ореолом романтике и авантуре биле су у моди, нарочито код образоване деце из имућних кућа.

- Захваљујући имућном стању родитеља, за разлику од многих мојих колега из Југославије, био сам доста пристојно одевен, можда за те прилике и превише раскошно: ново одело, машна, шешир... Уз то и члан Партије! Био сам комуниста, а ипак биће да сам превише одударао од њих - сећао се Вејвода.

ЊЕГОВ живот студента који теоретише о револуцији променила је понуда да се јави човеку који ће га обучити да постане курир за одржавање везе Коминтерне са Југославијом.

- На периферији Прага једва пронађох малу слепу улицу. Ушао сам у собу која је одисала дуваном. За столом, до прозора седи човек који устаде и срдачно пружи руку. Његов танки орловски нос, снажно, интелектуално лице, лукави поглед и глас, формираше неразумљив утисак о њему. Слушајући га како говори са тријумфалном радошћу и сигурношћу, како се у све и свашта запањујуће много разуме, код мене се све изменило. Једноставно речено: освојио ме на јуриш! - сећао се Вејвода првог сусрета са Голубићем, који је тада био совјетски агент с кодним именом Омега.

Демонстрације 27. марта 1941. / Архива

Неискусни младић је био засењен начином живота тајанственог и отменог авантуристе-револуционара који га је водио у скупе проводе и давао му новац.

- Рекао ми је неко име и казао да се друкчије зове, чиме нема потребе да ме оптерећује. Био је много старији од мене и после низа излазака, вечера, чашћавања, па и уступања помало новца, заволео сам га као оца. Више пута ме водио на ручак и то у најексклузивније ресторане... Наручио би најскупља јела и пића... И када сам га једном приликом упитао зашто не идемо негде, где је јефтиније, одговорио је: Овде нам је најсигурније!... Ту можемо да се договарамо колико хоћемо, јер полиција у оваквим ресторанима не тражи комунисте... Имао је много новца... - забележио је Вејвода.

Када се Голубић уверио да је његов ученик спреман упутио га је у Београд.

- Наредио је да купим карту за прву класу у возу. Дао ми је цедуљицу, на којој је писало неко име и презиме, а у ташну ми је спремио књигу у којој је тајним мастилом исписао своју поруку... Све то сам морао да пређам лично Бори Продановићу, са којим је био у организацији "Уједињење или смрт" - сећао се Вејвода.

Када је дошао у Продановићеву канцеларију овај га је оптужио да је провокатор и измарширао га. Новопечени агент није умео чак ни да каже ко га шаље.

- Ништа о Мустафи нисам знао... Одговорио сам да, у интересу конспирације, човек који ме шаље није хтео да каже своје име и презиме. "Не знаш ко те шаље, а ни тебе не познајем!", рече он "Напоље!". Изишао сам и са довратка додао да ћу навратити током сутрашњег дана - записао је Вејвода.

Сутрадан је Продановић био љубазан и изговарао се да није могао да се снађе са шифром и цедуљицом. То је изазвало страх код Вејводе, који је отпутовао за Загреб код Мирослава Крлеже да га замоли да му да алиби, у случају хапшења.

- Он је пристао критикујући ме што сам се несмотрено упустио у тако нешто, поготову да не знам коме служим као курир. Онда сам се вратио и понео Мустафи извештај. Он се наљутио, негодавао и чудио, да би на крају казао: "У реду је... Ићи ћеш поново за Београд!" Овог пута понео сам писмо и књигу. И када сам се појавио код Продановића, он радознало зграби писмо, отвори га и викну усхићено: "Ух, бога ти, па то је Мустафа Голубић!" Тако сам први пут сазнао да имам посла са Мустафом. Био сам поносан. Када сам се вратио у Праг, посетио сам га, поднео извештај и када сам му саопштио да сам сазнао да је он Мустафа Голубић, поново се наљутио и рекао: "Бора је прави дрипац!... Морао је да проговори!..." "Зашто?", упитао сам га. "Зар ја нисам твој човек?" "А конспирација?... Зар не видиш да Бора не уме да конспирише?... Мудри људи се уче на туђим грешкама, будале на властитим..."

Вејвода се прочуо као комунистички агент и чешка полиција га је једном приликом ухапсила.

- Када сам пуштен, једва сам чекао да се видим са Мустафом. Једне вечери био сам запањен када сам га угледао како елегантно обучен шета са једном дамом. Водили су за собом малу, белу пудлицу... А ја, сав срећан појурио к њему и када сам застао раширених руку, он ме мрско погледа и викну: "Марш.. Одступи!", продуживши шеталиштем. Остао сам запањен, понижен и увређен. Сутрадан смо се срели. Извињавајући се, само ми је дао до знања да је био у послу, а пас и дама су му били само камуфлажа.

Иво Вејвода / Архива

Вејвода је записао Голубићева упутства о опстанку у свету тајних служби: "Ми морамо да будемо потпуно опрезни... Све смрти на свету, почев од гиљотине до распећа су, по мом дубоком уверењу, лакше од изненадног ножа у леђа и преваре мангупа, који нам се прерушени у којекакве изасланике појављују... После тога сваки од нас може узалудно да филозофира како смрт као и батина има два краја... Бој се и чувај сваког трена."

Голубић се током једне гала вечере са Вејводом опустио и поверио: "Родити се и детињство провести у Стоцу, пребећи из Босне и дружити се са гостопримним Београђанима, студирати и водити занимљиве разговоре са Црногорцима, студирати у скупом Бечу, радити опасне илегалне послове у несигурном Прагу, живети и страховати у лепом Паризу, обилазити музеје и дружити се са лепим Парижанкама и непрестано мислити на Москву, сањати Берн и Женеву, а за све то време спремати се за револуцију и радити ово што нас двојица чинимо, спада у најузвишеније и најлепше од свега тога."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)