ЧОВЕК И КОЊ КАО ЈЕДНО: Пожаревљанин Андрија Стерђевић са 17. година остварио дечачки сан, па наставио да ниже успехе
ПОЖАРЕВЉАНИН Андрија Стерђевић (34) винуо се у сам врх коњичког спорта јер је на последњим "Љубичевским коњичким играма", у атрактивном и изузетном захтевном љубичевском вишебоју, тријумфовао на коњу Мистерија - поновивши успех из 2019, када је такође био најуспешнији у гађањима топузом, стрелом и копљем, те сечом сабљом и у курирском јахању, па се окитио титулом љубичевског витеза.
Приватна архива
- Овогодишње такмичење било је изузетно тешко, јер се неколико вишебојаца повредило. И мени је, током курирског јахања страдало колено, због тога сам још на боловању, али нисам желео да одустанем. И, тако сам победио и себе, и супарнике - каже Андрија који је у љубичевском вишебоју први пут такмичио са само 17 година, када је остварио дечачки сан.
Од тада траје и његова нераскидива везаност за коње и коњички спорт. Више година радио је у ергали "Сурчин", а потом и у Италији, у Пизи, где се налази један од највећих тренинг-центара у Европи. Онда се вратио у "Љубичево", постао тренер коња и допринео да се, после више година, поново чује за ову чувену пожаревачку ергелу.
Ипак, Андрија је паузирао од 2011. до 2017, јер се био посветио свом столарском занату, радећи у Београду, а када се - две године касније - вратио вишебоју, одмах је и победио...
После овогодишњег тријумфа, поново је, осим пехара и новчане награде, на годину дана добио витешки плашт и сабљу на којој је угравирано: "Не вади ме без повода, не враћај без части". Али, по традицији, вратиће их градоначелнику Пожаревца током отварања наредних "Љубичевских коњичких игара", да би по окончању такмичења били уручени новом витезу. Или, ако победи, можда поново њему...
Поштовање
АКТУЕЛНИ љубичевски витез не штеди похвале за свог пријатеља и супарника, Душана Јанковића, двоструког лауреата, а са нарочитим дивљењем говори и о седмоструком победнику, Марку Миленковићу.
- Нас тројица одрасли смо заједно, они су само годину старији од мене, али међу нама нема негативне енергије. Увек се подржавамо, јер ниси спортиста ако у себи немаш и спортски дух - сматра Андрија.
- Веома је важно да имаш доброг коња, са којим си као једно. Марко Миленковић, на пример, то је успео са Невалом, којег је пре њега пробало шест-седам вишебојаца. Међутим, само са Марком он даје максимум и заједно су победили чак седам пута, иако грло има 23 године. И ја сам се ове године добро уклопио са Мистеријом, којој 19 лета још нису нека препрека, а изабрао сам је по осећају, између двадесетак коња мог доброг пријатеља из Лазаревца - објашњава Стерђевић који се одмалена бавио спортом, чак био и перспективан одбојкаш.
Али, превладала је љубав према коњима, а овај спорт, вели, тек ако се на њега не гледа само као на хоби, постаје безусловна посвећеност. Андрија, притом, има подршку своје супруге Маје и ћерке Ларе, а крајем године стиће ће им и принова...
Препоручујемо
БЕЗ СТРУЈЕ СУТРА ДЕО ПАРАЋИНА: Најављени радови на нисконапонској мрежи
07. 12. 2025. у 23:15
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)