ОД ЗАСТАВЕ РУСКОГ ЦАРА, ДО ПОРТРЕТА КРАЉА ПЕТРА: Сретењски програм у Народном музеју у Зрењанину

Богољуб Грујић

13. 02. 2025. у 17:06

Национални празник, Дан државности Србије. Музеј у Зрењанину обележиће занимљивим програмом, намењеним свим заинтересованим посетиоцима.

ОД ЗАСТАВЕ РУСКОГ ЦАРА, ДО ПОРТРЕТА КРАЉА ПЕТРА: Сретењски програм у Народном музеју у Зрењанину

Muzej Zrenjanin

Сутра, у петак, 14. фебруара, у 14 часова у Салону Музеја биће представљена једна од две сачуване заставе коју је руски цар Александар Први, 1806. године, поклонио српском Вожду Карађорђу. Руски цар Александар Први, 1806. године, српском Вожду Карађорђу даровао је пет застава, а од заборава су сачуване две. Једна се налази у Војном музеју на Калемегдану, а друга у манастиру Светог Николаја испод Сокола.

Посетиоци Музеја у Зрењанину имаће јединатвену прилику да виде заставу из манастира Светог Николаја коју је Карађорђе поверио Милети Радојковићу из села Темнић, кнезу Јагодинске нахије, а који је заставу, као барјактар носио током Првог српског устанка, а пажљивим погледом могу се уочити и трагови крви српских хероја из Првог српског устанка. Након завршетка Другог српског устанка, кнез Милош је дозволио Милети Радојковићу да ту заставу задржи и чува у свом породичном дому.

Када је током Другог светског рата, тачније 1942. године, погинуо и последњи мушки изданак Милете Радојковића, наследници су заставу поклонили чувеном београдском трговцу Ђорђу Рошу, који је кришом износи из Србије у Швајцарску, а она је даље ишла у Аргентину, Немачку, Грчку и Француску.

Ћерка трговца Ђорђа, Јелена Рош, заставу је из Грчке пренела у Париз, у намери нда је прода Британском музеју, међутим на молбу владике Лаврентија, 1981. године, госпођа Јелена прихватила је да заставу поклони Српској православној цркви, односно Епархији шабачко-ваљевској.

Muzej Zrenjanin

Застава, својеврсни историјски артефакт и благо славне српске историје, стално одредиште нашла је у великој сали конака манастира Светог Николаја Велимировића, испод древног Сокол града у Азбуковици.

Други програм који Музеј организује је тематско предавање под насловом „Портрет Краља Петра I Карађорђевића, симбол државности“ на Сретење, у суботу, 15. фебруара, тачно у подне у музејском Салону. На предавању ће бити речи о монументалном портрету Краља Петра I Карађорђевића, који је насликао Урош Предић 1920. године. Кроз призму симболике бисте Карађорђа, која је представљена на портету, биће испричан историјат Сретења, а портрет анализиран у домену уметности, националне историје и симбола државности. Комплексно предавање ће одржати кустоси историчари Лазар Сретеновић и Александар Радловачки, и историчари уметности Ивана Арађан и Дејан Воргић из зрењанинског Музеја.

Стална поставка и изложбени салони Музеја биће отворени у суботу, 15. фебруара, у термину од 9 до 13 часова и у недељу, 16. фебруара, у термину од 13 до 18 часова, уз бесплатан улаз.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ОД ПЕНЗИЈЕ ЛЕПО ЖИВИМ: Цеца Китић добија позамашну своту новца од државе