Србија

УМЕТНИК ВИОЛЕ И ПРОФЕСУРЕ: Параћинац Милош Симић добитник годишње награде за педагошки рад

Зорана Рашић

10. 04. 2024. у 08:27

МИЛОШ Симић (47), наставник виоле у Школи за музичке таленте у Ћуприји (ШМЗТ), а иначе Параћинац, добитник је годишње награде Заједнице музичких и балетских школа Србије која се додељује професорима за дугогодишњи успешан педагошки рад.

УМЕТНИК ВИОЛЕ И ПРОФЕСУРЕ: Параћинац Милош Симић добитник годишње награде за педагошки рад

Током свог радног века наставник ову награду може да добије само једном, а Симић је међу најмлађим од дванаест овогодишњих добитника из целе Србије.

Велико признање стигло му је у двадесетој години радног стажа. Последњих дванаест провео је у школи интернатског типа за гудаче у Ћуприји, јединственој на Балкану. Овај педагог завршио је најпре средњу музичку школу „Мокрањац“ у Београду и то два одсека, виолину и виолу. Потом се школовао на престоничкој Музичкој академији, где је магистрирао виолу. У Милошевој биографији уписано је и да је неколико месеци радио у „Мокрањцу“, око седам година у параћинској ОМШ „Миленко Живковић“, да би се коначно „скрасио“ у Школи за таленте у Ћуприји.

Осим што води своју класу, активни је виолиста у оркестрима у Београду. Од 2000. године свирао је у Београдском гудачком оркестру „Душан Сковран“ , а од 2002. члан је реномираног камерног оркестра „ Гудачи светог Ђорђа“.

- У класи тренутно имам шест ученика виоле. Овај инструмент је дуго био у сенци виолине, али је у двадесетом веку виола постала солистички и врло битан оркестарски инструмент. Потпуно сам посвећен музици јер осим што радим са децом, а обавезе у школи су велике, кад год имам времена активно свирам – открива саговорник „Новости“.

„ГРАН ПРИ“ У СЛОВАЧКОЈ

НАЈБИТНИЈА награда добијена Симићевим преданим радом јесте „Гран при“ који је његова ученица Бојана Шеровић освојила у Словачкој на међународном такмичењу „Таленти за Европу“. Било је то 22. јуна прошле године, а Бојана, тада ученица деветог разреда, односно трећег средње, постала је апсолутни победник у конкуренцији осамдесет солиста и шест гудачких квартета. Симић је тад добио награду за најбољег професора.

Симић је Годишњу награду добио на предлог своје школе, каже да је само кандидовање за њега била велика част. Јер, у ШМЗТ ради неколико професора који су међу најбољима у Србији, а школа је, по правилнику Заједнице, могла да предложи само једног кандидата. Он се квалификовао тиме што је установи у којој ради до сада донео шездесетак награда са најпрестижнијих такмичења. Освајали су их ученици у његовој класи.

Такође, неколико бивших ученика овог врсног наставника школовање је наставило на познатим академијима и конзерваторијима у Берлину, Бечу и Линцу.