ХЕРЦЕГОВАЧКИ КРШ БИО ЈЕ И ШКОЛА ЖИВОТА: у Ваљеву одржан скуп бивших полазника Школе резервних официра ЈНА у Билећи

Бранко Пузовић

09. 02. 2024. у 06:50

ТРАДИЦИОНАЛНО, уз песму "Билећанка", коју су отпевали у ставу мирно, више од стотину полазника разних генерација Школе резервних официра пешадије у Билећи, војске некадашње ЈНА, успомене на дане у сиво-маслинастој униформи поново је обновило дружећи се, овога пута, у Ваљеву.

ХЕРЦЕГОВАЧКИ КРШ БИО ЈЕ И ШКОЛА ЖИВОТА: у Ваљеву одржан скуп бивших полазника Школе резервних официра ЈНА у Билећи

Privatna arhiva

Школу резервних официра у Билећи, од 1956. до 1992, завршило је 107 класа, односно више од 56.000 потоњих старешина. Пролазили су, кажу, напорну полугодишњу пешадијску обуку - дуге маршеве по сунцу и снегу, љутом херцеговачком кршу, под пуном ратном опремом и уз копање ровова...

- Све се радило тачно у секунд, дисциплина је била спартанска и све је морало да буде под конац - присећа се Роберт Грашич из Марибора. - Иако је било тешко, све су то за нас, тада младиће, испоставило се, биле веома значајне лекције, које су нам вределе кроз живот, нарочито на послу. Научили смо се реду, раду, дисциплини, поштењу...

Зато се некадашњи питомци окупљају сваке године, увек у другој држави, односно некадашњој републици СФРЈ. После Ваљева, већ се зна, наредни скуп биће у Крању, у Словенији.

"Задатак"

- СВИ су се одушевили Ваљевом и нашим гостопримством - каже резервни мајор Предраг Милиновић из Лајковца којем је угледни ваљевски трговац, такође "Билећанац", Десимир Тадић, домаћин овог дружења, поверио задатак да буде главни оперативац, односно "дежурни официр" окупљања наших колега из свих крајева бивше домовине. - Главна звезда био је пуковник Зоран Аничић из Београда, наш "Билећанац", који је током агресија НАТО командовао обарањем "невидљивог" авиона у Буђановцима.

- Заувек нас је спојио херцеговачки камен, који смо прегазили ко зна колико пута, уздуж и попреко - каже један од најстаријих, Београђанин Никола Даутовић. - Моја генерација из 1969. похађала је Школу резервних официра читавих 18 месеци, али били смо пуни снаге и полета, млади и здрави, па није било ниједне препреке коју нисмо могли да савладамо.

У граду на Колубари, "Билећанци" су посетили су Народни музеј, те положили венце на споменике пилоту пуковнику Миленку Павловићу, који је погинуо у борби са многоструко бројнијим авионима НАТО, током агресије 1999, али и партизану Стевану Филиповићу, хероју из Другог светског рата. а, на ваљевској зеленој пијаци, гости из Словеније покуповали су безмало све домаће специјалитете са тезги - кајмак, сир, пршуту, шљивовицу...

- Наше старешине у Билећи биле су нам други родитељи - каже Радослав Чупић, пореклом из Бенковца, један од иницијатора окупљања резервних официра. - Из те својеврсне школе живота излазили су људи који су, потом, и у својим цивилним срединама били препознати по изузетности. Многи су обављали, или још обављају значајне и одговорне функције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

АУДИО БМ СЛУШНИ АПАРАТИ: Новогодишња чаролија звука