Србија

МАНАСТИР РУДЕНИЦА СВОЈЕВРЕМЕНО ОТКРИО ЧУВЕНИ ПУТОПИСАЦ ФЕЛИКС КАНИЦ: Порта препуна трагова зулума

С.БАБОВИЋ

08. 01. 2024. у 09:45

МАНАСТИР Руденица код Александровца, светињу из 15. века, Европи је открио Феликс Каниц. Чувени путописац је, остављајући запис о цркви Светог Илије - унутар манастирског комплекса - напоменуо и да писаних података о градњи, једноставно, нема!

МАНАСТИР РУДЕНИЦА СВОЈЕВРЕМЕНО ОТКРИО ЧУВЕНИ ПУТОПИСАЦ ФЕЛИКС КАНИЦ: Порта препуна трагова зулума

- На основу осликаних портрета Стефана и Вука Лазаревића верује се да је црква настала између 1402. и 1405. - записао је Каниц о манастирском комплексу који је српским верницима и те како добро био познат.

Историју дугу шест векова обележили су стална борба за веру и бројни тајновити елементи прошлости. Тако су радници 1959, прекопавајући земљиште за манастирски виноград, случајно открили покољ верујућих Жупљана - пронашавши чак 18 ровова са костима.

Заслужници

РУДЕНИЦА је споменик културе од великог значаја. Више пута је обнављана, а последњих година за то су најзаслужнији монахиња Марта, мештани, верни народ и Епархија крушевачка.

Верује се да их има још, а монахиња Марта, која брине о манастиру, испричала је својевремено да се дешава да читав врт мирише, као да миомиришу мошти страдалника...

- У порти, источно од олтара, данас лежи велика камена плоча, чији текст обавештава да су овде сахрањене кости бројних жртава турског зулума, почињеног током неке манастирске свечаности - напомиње Адам Стошић, хроничар Крушевца и околине.

Више детаља о том страшном догађају дао је славни епископ жички Николај Велимировић, чијом заслугом је манастир обновљен, 1936. Штампа је извештавала о литургији поводом освештавања храма, спомињући да је владика посебно истакао догађај из прошлости, када су верници "протерани од Копаоника"...

- Турци су посекли сав тај народ: и жене, и нејаку децу, па су потом запалили цркву. Ретко је наћи гробље тако велико, као гробље код овог манастира - навео је у беседи епископ Николај.

Необична је и прича о ктиторству овог манастира. По сачуваним записима, подигао га је Вукашин, властеник деспота Стефана, заједно са супругом Вукосавом. Њихове фреске су на јужном зиду цркве, поред приказа деспота Стефана и његовог брата Вука, на западном зиду.

Још једна специфичност ове богомоље је у томе што су фреске посвећене деспоту Стефану, а не Исусу Христу. Грађевина, иначе, припада моравској школи, има сажети триконхос са једном куполом, те каменом пластиком на прозорима и порталу. Иако је манастир дуго био у рушевинама, многе фреске су очуване...

- Целокупан живопис радио је сликар Теодора, који је записао своје име на зиду у олтарском делу цркве - забележио је 1959. јеромонах Хризостом, тадашњи старешина манастира Руденица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

Репортаже

0 14

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

Репортаже

0 60

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00