ПРЕПОЗНАЈУ СЕ ПО ОСМЕСИМА: Генерација ученика неготинске Гимназије из 1958. прославила је 65 година матуре
ЈОШ се окупљају на клупи испод кестена у дворишту гимназије која у Неготину постоји од 1839. Завршили су је, веле, пре 65 година, а као јуче да је било. Расули су се на све четири стране света, али се сваког лета враћају у школу из које су 1958. кренули у – живот.
Фото: С.М.Јовановић
- У целом нас свету има. Ја сам, ето, гастарбајтер у Новом Саду. А радо долазим на годишњице и штоно кажу, чим пређемо 10, имамо кворум. А сада нас је, ето, 11 чак. Рекох пре неку годину: Ја више возити не могу, за јавни превоз нисам, куд да се гурам по аутобусима. Али никад не реци “никад”, дођох опет – каже Љубиша Павловић, који је након факултета запослењем у “Панонији” Војводину уписао у свој завичај.
Нема више ниједног професора, са сетом констатују ови времешни, а духом млади матуранти. Док шетају ходницима своје некадашње школе са тугом се присећају и оних којих – нема.
- Променила се гимназија, има нови део, тога у наше време није било. Имали смо пољски клозет у дворишту и једну просторију у којој смо пушили. Директорка нареди да се то прегради, а ми по ноћи скинемо баријеру и ујутру опет исто – сећа се Петар Тихојевић, који је у Kладову радио као наставник физичког.
Препознаше се, кажу, по осмесима и сјају у очима. Дамама, џентлменски, уручише по букет цвећа. На часу једни другима показују породичне фотографије, причају о деци, унуцима и праунуцима, препричавају и некадашње згоде и незгоде.
- Лепо је и пријатно срести се са друговима и другарицама које годинама нисам видела и бити у школи у коју сам свакодневно долазила – каже Светлана Младеновић, Цеца Брешковски, која је на јубиларно генерацијско окупљање дошла из Београда, у који се вратила након што је супруг завршио специјализацију у Америци.
Прошли су пола света, али су им, кажу, ови неготински сокаци остали у срцу. Посебно ово гимназијско двориште у којем су дрхтали пред контролни, стидљиво кибицовали симпатије, шапутали и смејали се.
После часа прослава је могла да почне. Догодине ће се, обећаше, поново срести, на истом месту.
Да могу опет бих се тамо вратио
Некада их је, веле, била пуна школа, а сада их је све мање. Доживели су у својим школским данима чак две реформе образовања, ишли прво у основну, па у гимназију, па кад је школа проширена на осмолетку, поново у основну, па опет у гимназију.
-У наше време смо је звали мешовитом гимназијом. Дошао сам са села, све ми је било ново. Завршио гимназију, уписао грађевину, апсолвирао и нисам дипломирао, али сам радио у железници, кола за спавање и ручавање и да могу опет бих се тамо вратио – каже Жарко Радивојевић, који пензионерске дане проводи у Салашу код Зајечара.
Препоручујемо
ТРАДИЦИОНАЛНА ПОДРШКА: Мост "Врла" мост у Владичином Хану у бојама Дана ретких болести
26. 02. 2026. у 19:25
ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)
БЛОКАДЕРИ хоће да убију председника Александра Вучића зато што им смета Србија каква јесте и зато што су свесни да ни за 100 година не могу да ураде оно што Вучић уради за два дана, истичу главна уредница портала "Новости" Андријана Нешић и председница Асоцијације новинара Србије (АНС) Ивана Вучићевић.
26. 02. 2026. у 11:01
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
ЈОШ МУ СЕ БОРЕ ЗА ЖИВОТ: Симптоми болести због које је хоспитализован Дачић - почетак је "веома обичан"
МИНИСТАР унутрашњих послова Ивица Дачић јуче је у тешком здравственом стању хитно смештен у болницу и прикључен на апарате.
26. 02. 2026. у 16:26
Коментари (1)