Србија

КЛИЗИШТЕ ПРОГУТАЛО ЧИТАВА СЕЛА: Навршава се шест деценија старопланинске природне катастрофе која је дигла на ноге СФРЈ

Витомир Ћирић

05. 02. 2023. у 18:41

НАВРШАВА се шест деценија од старопланинске природне катастрофе, која је дигла на ноге целу бившу СФРЈ и неповратно уништила старопланинска села Завој и Малу Лукању, али и оранице у Великој Лукањи. Крајем фебруара 1963. године, тачније 26. дана тог месеца, са места Извор у атару села Завој, кренуло је огромно клизиште ка кањону Височице и за два дана направило брану. Плаховита планинска река формирала је језеро које је поплавило Завој и Малу Лукању и делимично Велику Лукању.

КЛИЗИШТЕ ПРОГУТАЛО ЧИТАВА СЕЛА: Навршава се шест деценија старопланинске природне катастрофе која је дигла на ноге СФРЈ

Под водом се за неколико дана нашло село са преко 1.500 горштака и 240 кућа, школом, месном канцеларијом. Сви мештани су расељени, и тада је овај центар средњовисочког краја отишао у историју. Војска и мобилисани житељи околних села су готово две године бушили тунел којим је отекло језеро, али је село неповратно уништено. Ових дана навиру сећања на старопланинску драму код многих некадашњих мештана Завоја, па и код пензионерке Јелене Живковић, која је у време поплаве имала 15 година и била ђак осмак ове сеоске школе.

- Два дана пре него што се покренуло клизиште, са мајком Лицом смо кренуле до нашег имања на планини. Поток који смо прескочиле био је некако мутан, што се никад раније није десило. То је у ствари био знак да је земља почела да ради и да ће бити несреће. Кад је огромна количина земље и блата кренула са планине, тачније из места Извор, прогутала је све успутне штале и торове са стоком и за два дана заузела Височицу. Гледали смо како у муљ пропадају штале и торови, а из блата су вирили само кровови. Народ је напуштао куће и селио се према селима Покревеник, Копривштица, Нишор, али и у Пирот. Они који нису имали куд, настанили су се по околним имањима која су била изнад језера. Наша кућа је била у махали Градиње, мало више изнад села и ми смо је последњи напустили.

Степеницама нисмо могли из куће, јер је вода била у подруму и дворишту, па смо излазили кроз такозвана мала врата на задњем делу куће, која су водила директно у брдо - сећа се Јелена драме коју нико није могао да предвиди нити да наслути.

Више од 220 ђака сеоске школе тада је упућено у Митровац на Тари у кампове и у хотел, како би завршили школску годину.
- За нас је у то време то била велика новина и драма. Своје смо оставили овде, а нас су возом одвезли од Пирота до Београда, затим до Ужица, а одатле аутобусима до Митровца на Тари, где смо били од марта до септембра и завршили школску годину. Сећам се да су нас од Ужица одвезли са пет аутобуса. Већ следеће зиме смо се вратили, језеро је још увек било ту, а ми смо у школу ишли у Велику Лукању. Била је то изузетно хладна зима, тако да је језеро било под ледом, а ми смо преко тог леда пешачили пет километара до школе.

Војислав Лилић, који је у време потопа такође био ђак, каже да су се следећих година Завојци раселили по селима широм пиротске општине, али су поједини отишли и пут Војводине. Највећи број житеља овог старопланинског села скућио се и формирао насеобину на пар километара од центра Пирота, која се зове Завојско насеље. Готово сви су се запослили у тада моћној пиротској привреди и почели нови живот.

На милионима кубика муља, односно клизишта, четвртог по величнини у СФРЈ, средином осамдесетих подигнута је брана висине 90 метара и формирана акумулација из које се већ три деценије производи струја. Вода је одавде до турбина у пиротском селу Бериловац, одведена тунелом дужине десетак километара. Тих осамдесетих прошлог века завичај је привукао многе Завојце и њихове потомке који су на некадашњим имањима изнад села подигли викендице и куће у којима радо бораве. Језеро привлачи и многоброје Нишлије.

ЈЕДНА ЖРТВА ОТКОПАВАЊА

КЛИЗИШТЕ које је крајем фебруара 1963. зауздало планинску реку Височицу, кренуло је из места Извор, које се налази на два километра од села. Дубина је била преко 40 метара, а ширина десетак метара више. Мештани Завоја су углавном успели да спасу стоку, али сви објекти су завршили у милионима кубика муља. Приликом радова и минирања за тунел и пражњење акумулације било је ангажовано неколико хиљада војника и мештана околних села, брод и хеликоптери. После две године акумулација је отекла темељним тунелом дужине 700 метара. Приликом минирања и откопавања погинуо је један мештанин Нишора, кога је у главу погодио камен. Реч је о Витку Минићу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Друштво

0 11

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

Друштво

0 1

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.

13. 04. 2024. у 10:00

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

Познати

0 0

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.

22. 04. 2024. у 10:38

ПРОГРАМ ПОСВЕТИЛИ ПРОЛЕЋУ: Концерт у Културном центру у Пећинцима

У Културном центру, ученици клавира пећиначког одељења музичке школе „Теодор Тоша Андрејевић“, одржали су пролећни концерт, где су наступили сви ученици из класе наставнице клавира Иване Охмут са гостима, односно клавиристима из класе Браниславе Трифуновић.

24. 04. 2024. у 14:37