ПАРАДНА САБЉА НАШЛА НОВО МЕСТО: Академик др Владан Д. Ђорђевић је поклонио један део драгоценог породичног наслеђа Крушевачком музеју
НАРОДНИ музеј у Крушевцу чува део драгоценог породичног наслеђа академика др Владана Д. Ђорђевића (1938-2022).
Фото С. Бабовић
Један од најпознатијих српских и светских научника у области теоријске и природне механике флуида, пре 10 година је скромно ушетао у овдашњи музеј и дискретно, без медијске помпе, понудио да дарује музеју у родном граду нешто од заоставштине своје породице.
Тако је музеј добио оригиналну парадну сабљу са грбом Краљевине Југославије у власништву породице научника, који је преминуо овог октобра.
- Парадна сабља има сечиво "једносекло", капа дршке је у облику лавље главе и на сечиву је утиснут назив лиферанта официрске задруге, има и грб Краљевине Југославије - сазнајемо у музеју.
Фото Народни музеј у Крушевцу
Међу поклоњеним стварима су и џепни сат, пенкало, официрске еполете са футролом, диплома Војне академије из 1901. са потписом генерала Јанковића, припадала је Живојину Петровићу, претку по мајци Бранислави.
- Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији, његов одлазак велики је губитак за Одељење техничких наука САНУ, САНУ и свеукупну српску науку - саопштила је овог октобра Српска академија наука и уметности.
Др Владан Ђорђевић је рођен у Крушевцу 1938, где је завршио гимназију. Од 1962. па до пензије 2004. године био је професор Машинског факултета у Београду. Био је један од ретких Европљана - Хумболтов стипендиста (Алберт Лудвигс универзитет, Фрајбург) и Фулбрајтов стипендиста (Универзитет Јужна Калифорнија). Током богате каријере објавио је 97 научних и стручних радова и више од 200 пута је цитиран!
Фото САНУ
Дипломирао је 1961, магистратуру и докторат одбранио до 1966. године. На Машинском факултету био је асистент, прошао сва универзитетска звања, обављао је функцију продекана за наставу и био шеф Катедре за механику флуида од 1988. до 2000. године.
Академик Ђорђевић је заслужни члан Српског друштва и Европског друштва за механику, члан САНУ и Академије инжењерских наука Србије и Међународне академије нелинеарних наука. У САНУ је дуго био уредник едиције "Живот и дело српских научника" и члан уређивачког одбора "Српска енциклопедија". Једно од последњих признања које је добио за научноистраживачке резултате је из 2007. године, "Проф. др Војислав К. Стојановић" Удружења универзитетских професора и научника Србије.
Пре седам година је посетио своју гимназију у Крушевцу. Некадашњој школи и ђацима поклонио је неколико капиталних дела, међу њима и Речник српског језика.
ШКОЛСКИ ДАНИ
РАДОЗНАЛОСТ у школи, код потоњег уваженог професора приметио је наставник крушевачке Гимназије Ратко Чабрић. Препоручио му је да се претплати на стручни часопис штампан у то време у Загребу.
- Наставник Чабрић је био сјајан педагог. Из поштовања према њему претплатио сам се на часопис и нисам се покајао - испричао је 2020. године академик Владан Д. Ђорђевић, у дивном интервјуу, који се може прочитати на сајту Машинског факултета.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)