ДОСИТЕЈЕВА "ПИСМА" КАО СВЕДОК ВРЕМЕНА: Бурна историја српске читaоницe у Иригу, добитника Сретењског ордена првог реда

С. Костић

21. 02. 2022. у 13:10

ИРИШКА Српска читаоница у овој години обележава веома значајан јубилеј, 180 година постојања.

ДОСИТЕЈЕВА ПИСМА КАО СВЕДОК ВРЕМЕНА: Бурна историја српске читaоницe у Иригу, добитника Сретењског ордена првог реда

Фото С. К.

Поред важне годишњице, ова културна институција постала је носилац Сретењског ордена првог реда, који јој је уручен на државни празник Сретење, што је веома обрадовало запослене и, како кажу, дало им подстрек да још дуго трају.

Читаоница данас у својим библиотечким фондовима има око 50.000 књига и броји преко 110 уметничких слика и предмета у свом власништву, међу сликама су и дела Васе Ешкићевића, Пала Хомонаиjа, Саве Стојкова, Зузане Халупове, Феђе Соретића... Своју прву библиотеку Ирижани су основали 1828. године под називом "Подлушко-сремска библиотека", ревносно прикупљали књиге и давали на коришћење не само мештанима Ирига, већ и становницима околних места.

- Ипак, њихову велику жељу за обавештеношћу о збивањима у окружењу, али и свету, библиотека није могла да задовољи. Из тих разлога, "будно коло грађана" уз подршку Димитрија Крестића, архимандрита манастира Крушедол, 1841. године одржавају оснивачку скупштину Српске читаонице - прича за "Новости" Вера Новковић, директорка Српске читаонице.

Књигу сачувао учитељ Стеван Јелкић, Фото С. К.

Отварање Српске читаонице поздравио је и наш први књижар Глигорије Возаровић, који јој шаље поклон - "дела Доситеја Обрадовића у 9 части и три Голубице од 839, 840. и 841. године, све у лепој повезки".

- Књига Доситеја Обрадовића са малом посветом и драгоценим датумом 20. фебруар 1842. године, коју је Возаровић поклонио читаоници, једини је документ који потврђује да је иришка библиотека и читаоница најстарија установа ове врсте у Срба у Војводини. Ова књига, која је са још три броја часописа библиотеци поклоњена, случајно је сачувана - говори Новковићева.

Ратна страдања нису мимоишла ни Српску читаоницу. Из њених просторија априла 1941. износе се на улицу књиге, новине и часописи, уметничке слике, архивска грађа, турски фермани, аустријске повеље, инвентар и јавно спаљују. У зграду Читаонице се усељавају иришки Немци и Културбунд. Читав један век нестао је у трену. Свој стоти рођендан Читаоница није прославила, јер је није било. Повлачећи се из Ирига, 26. октобра 1944. немачка војска је минирала зграду Српског дома и срушила је до темеља тако да је, све оно што је и остало од Читаонице, заувек завршило на згаришту и у рушевинама.

- Игром случаја сачувано је неколико десетина књига које су пред само избијање рата биле код читалаца. Међу њима, свакако највреднија била је књига Доситеја Обрадовића "Писма".

Вера Новковић, Фото С. К.

Књигу је сачувао иришки учитељ Стеван Јелкић - каже директорка.

Прва послератна скупштина Читаонице одржана је 12. децембра 1951. године и тада је одлучено да се она осамостали и да убудуће ради као Српска читаоница и књижница.

Годину дана касније обележава 110 година од оснивања, прикупља се око 4 000 књига и опремају се просторије, и од тада поново ради као јавна народна библиотека.

МИХИЗОВА СПОМЕН - БИБЛИОТЕКА

ПО личној жељи Борислава Михајловића Михиза, 1997. године након смрти овог књижевника, породица поклања Читаоници спомен-библиотеку у којој се налазе углавном прва издања књига познатих књижевника од 50-их до 90-их година, које су писци са посветом поклањали Михизу. Од 2005. године установљена је награда "Борислав Михајловић Михиз" за драмско стваралаштво, која се уручује на Михизов рођендан 17. октобра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024