ПРВА МОДЕРНА ЦИГЛАНА БИЛА ЈЕ У ПАРАЋИНУ: Објављен рад о мало познатом развоју цигларске индустрије у Краљевини Југославији

ПАРАЋИН је између два светска рата имао развијену цигларску индустрију, а циглана Драгутина Станковића у насељу Глождак, због технологије којом је производила циглу, била је једна од најсавременијих циглана у Краљевини Југославији.

Циглана подигнута 1936. у Параћину

Историчар Марко Пекић и археолози Душан Каличанин и др Весна Вучковић, при Завичајном музеју у Параћину, аутори су првог рада о овом мало познатом индустријском објекту и судбини његовог власника. Рад је објављен прошле године у етно-културолошком зборнику за проучавање културе источне Србије и суседних области. Ово истраживање имало је за циљ реконструкцију цигларске индустрије на територији општине Параћин, а уједно и сакупљање грађе, чиме би подаци били трајно заштићени од нестанка.

Података о цигларству као привредној грани мало има, оскудни су, мада постојећа литература показује да је у Параћину та индустрија била баш развијена. Циглана Драгутина Станковића подигнута је 1936. на источној периферији града. Из непознатог разлога у писаним документима веома ретко се помиње. Овај објекат углавном је везиван за документацију Завичајног музеја "Параћин" о археолошком локалитету Глождак који је ископаван још шездесетих година прошлог века.

Међутим, са последњим заштитним ископавањима на делу тог локалитета 2020. године овај простор је поново постао занимљив за истраживаче. Параћински Завичајни музеј је тада дошао до првих информација везаних за циглану и њеног власника Драгутина.

- Објекти циглане више не постоје, срушени су. У време последњих заштитних ископавања локалитета Глождак параћински Завичајни музеј, који је био носилац тих истраживања заједно са Војиславом Филиповићем из Археолошког института у Београду, сакупио је о тој циглани прве податке захваљујући Драгану Станковићу, праунуку Драгутина Станковића. Драгутин је, иначе, пореклом из села Равни Дол код Власотинца и 1924. сели се са супругом у село Бошњане код Параћина. Пошто је савладао цигларски занат, неколико година касније купио је плац у Глождаку и саградио циглану. У раду тог цигларског предузећа је учествовала цела породица - супруга Анђелија и деца Душан, Димитрије, Ружа, Радмила и Живка - износи податке из рада један од аутора, др Весна Вучковић, археолог.

Почетак заштитних откопавања у Глождаку / фото: Приватна архива

У циглани је радило тридесетак сезонских радника, махом из Власотинца. Исплаћивани су једном недељно, а власник је обезбеђивао смештај и хлеб. На почетку је прављена банкет цигла, али је убрзо направљен ринглов са димњаком висине 31 метар у коме се пекла машинска-ринглов цигла или рингловка. По тој новој технологији Станковићева циглана се разликовала од других у Параћину које су правиле банкет циглу. У склопу ње су биле и шупе-сушаре за циглу, три базена, магазе-штале, мешалица за земљу коју је окретао коњ, те остава и менза.

Током Другог светског рата циглана је радила мањим капацитетом, да би после ослобођења Параћина власник дошао у проблем са влашћу, између осталог, јер није могао да испуни наредбу државе по Привредном плану из 1947. да произведе 1.240.000 цигли и 140.000 црепова. Због тога је Драгутину најпре привремено одузета управа над целокупном имовином, да би 1948. године циглана одлуком Среског суда у Параћину била конфискована са целокупним инвентаром и свим објектима.

Како истичу аутори рада, фабрика је наставила да ради под називом "Неимар", а остали чланови породице су и даље били радници. Драгутинов син Димитрије, чији је један од потомака Драган, радио је у циглани до пензије 1960. године, као и други син, Душан. Касније је основано предузеће "Градитељ" у чијем саставу је конфискована циглана производила до 1973, када је затворена због недостатка квалитетних сировина.

На простору циглане од 1981. постојало је стовариште грађевинског материјала Копаоник" које је користило све постојеће објекте, до би 1994. били срушени.

Оснивач Драгутин Станковић са супругом Анђелијом

А запис о овој циглани и Драгутину Станковићу завршава се шест деценија након конфискације. Судском одлуком од 3. децембра 2008. године Драгутин Станковић је рехабилитован, а одлука о конфискацији поништена.

НАСЛЕЂЕ

ОБЈАВЉИВАЊЕ рада о мало познатој циглани саграђеној у доба Краљевине Југославије тек је почетак рада на заштити овог дела индустријског наслеђа Параћина, каже, за "Новости", др Весна Вучковић. Параћин је некада био велики индустријски центар и ту значајну тему Завичајни музеј наставиће да истражује.

ИНДУСТРИЈСКА ВАРОШ

НАКОН Првог светског рата у Србији је нагло порасла потреба са грађевинским материјалом, па и за циглама, а истовремено се мењала и технологија њене израде, од ручно прављене цигле сушене на сунцу, до машинске производње. Како се обелодањује у објављеном стручном раду, у том периоду Параћин се од трговачке вароши развијао у индустријску варош, са чак четири циглане. Прва је била у власништву браће Маринковић и Стефановић, друга је припадала Хаџи Микићу, трећа Љуби Бранковићу и она једина није конфискована. За разлику од наведених, производња у циглани Драгутина Станковића је била машинска, што ју је ставило у ред модернијих предузећа тадашњег времена.

Препоручујемо

Србија

0 0

КОРОНА У ПАРАЋИНУ: Јуче 107 позитивних, заражено 24 деце школског узраста

29. 01. 2022. у 14:05

Србија

0 0

БАЗЕН У ПАРАЋИНУ ОД ПОНЕДЕЉКА У ФУНКЦИЈИ: Пливачи се враћају тренинзима, грађани рекреацији

29. 01. 2022. у 13:20

Србија

0 0

ЗАВРШЕНО ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ПОСЕТУ САЈМУ: У Турску путује 38 пољопривредника из Параћина

28. 01. 2022. у 19:03

Србија

0 0

ПОТПИСАНИ УГОВОРИ ЗА ОПШТИНСКЕ СТИПЕНДИЈЕ: У Параћину ће их користити 11 студената и средњошколаца

27. 01. 2022. у 18:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације