ПОСЛЕ шест месеци од повратка са ратишта у Вуковару, у мене се уселио неки страх, па ни данас ноћу никуд не излазим, а дању не смем да се удаљавам од куће. Често не знам где сам, а једном сам заборавио да управљам трактором и он ме је "поклопио"... Други пут сам упао у бунар... - сведочи Драган Филиповић (55) из Сибнице код Рековца, чији је захтев за инвалидску пензију Републички фонд ПИО већ шест пута одбио.

Коментари (2)

Pravdoljub

04.01.2022. 07:22

Да ,када стигне позив као и мом оцу,"Отаџбина те зове" они иду први али када им затреба правна помоћ када послодавац не исплаћује плату и доприносе и нема оверену з.књижицу,од 2014 -док коначно не оде у пензију,ко те шиша. Дакле, комисија ,утврђивање способности и кра ј.Имамо лезилебовића у Скупштини и УО колико хоћеш.Они што нису примили позиве,побегли преко или платили уверење лекара да нису способни,или их нису нашли,па продавали цигаре ,цемент и остало,они имају све а ви и даље идите по позиву као и мој отац. Ни годишњи позив за комплетан лек.преглед не добојете од Војске.Брука и срамота.

Zoran

04.01.2022. 12:03

Toliko puta ponovljeno: Sve će to narod pozlatiti. Važno da država brine o obijačima trafika, ratnim dezerterima, vlasnicima lažnih diploma, uporno ne isplaćuje ratne dnevnice rezervistima. Ubice dvojice gardista iz Topčidera više niko ni da spomene. Sve će prekriti zaborav, snegovi i šaš...