ЦРКВА НИЧЕ НА ТЕМЕЉИМА ИЗ СРЕДЊЕГ ВЕКА: Значајан подухват Канађанина нашег порекла и мештанина Богдања, надомак Трстеника

С. БАБОВИЋ

03. 12. 2021. у 07:51

КАНАЂАНИН српских корена Љубиша Радојевић (97) уложио је око 20 милиона динара да изгради цео манастирски комплекс са црквом на темељима богомоље из средњег века у селу Богдање код Трстеника.

ЦРКВА НИЧЕ НА ТЕМЕЉИМА ИЗ СРЕДЊЕГ ВЕКА: Значајан подухват Канађанина нашег порекла и мештанина Богдања, надомак Трстеника

Фото Приватна архива

Његов сан добио је и прве конкретне обрисе: недавно су освештани темељи, а готова је прва плоча за нову цркву. Благослов је стигао од крушевачког епископа Давида, у темеље је положена грамата, а мештани су одушевљени што ће на око 400 метара надморске висине оживети свето место.

- Стриц све прати и пресрећан је - каже, за "Новости", Љубиша Радојевић из Врњачке Бање, синовац и имењак канадског добротвора.

- Није нимало једноставно зидати на тим висинама, логистички је градња врло сложена.

Пут је лош, довољно је да једном падне кише, три дана мора да се паузира, опрезно мора да се транспортује материјал. Током грађевинских радова дошло се и до нових налаза темеља старе цркве. Надамо се да ћемо наредне јесени доћи до таваница.

Старији Радојевић је 2019. године, пре него што су уопште започети радови, финансирао и археолошка истраживања, што је безмало јединствен случај. Желео је да све буде по закону, па цео пројекат прати Завод за заштиту споменика у Краљеву. Верници Црквене општине Медвеђа кренули су да се прикључују целој акцији како би се подигао манастирски комплекс са Црквом Светог Ђорђа.

Фото С. Бабовић

Ранија истраживања донела су сазнања и о нешто млађим гробовима надомак темеља.

Пронађен је и новчић цара Леополда Првог из 1676. године, као и одређена количина турских акчи и новац с краја 19. и почетка 20. века. Утврђено је да је црквени објекат зидан у техници два реда притесаног камења у комбинацији са плочаним малтером. Сама црква је имала димензије које у ширину иду и око осам метара, док се у спољним димензијама у правцу исток-запад простирала скоро 15 метара.

Најстарији писани траг о постојању цркве нађен је у делу Јоакима Вујића 1828. године, који спомиње страдање манастира у време принца Евгенија. Нешто касније, 1882. године, у "Српским илустрованим новинама" сликар Владислав Тителбах приказао је једнобродну цркву са пропалим сводом, грађену од тесаног и ломљеног камена. На основу свих тих сазнања, црква "на врху Богдање" је кренула да се гради, уз Божју помоћ.

ЂУРОВАЧА

Мештани су и раније веровали да је на брду била Црква Светог Ђорђа, јер од памтивека брдо носи име - Ђуровача. Стотинама година на брду су остављали крстиће, новац, молили се, излазили на сваки Ђурђевдан. Постоје и писани трагови који су научницима указивали на то где треба да потраже темеље богомоље.

ГДЕ ЈЕ МИЛИЦА УПОЗНАЛА ЛАЗАРА

ЛЕГЕНДА каже да је кнегиња Милица, ћерка Вратка Немањића (Југ Богдана), а чукунунука Стефана Немање, упознала кнеза Лазара Хребељановића у трстеничком крају, где се после Косовског боја 1389. године и краћег столовања, замонашила и упокојила у оближњем манастиру Љубостиња. Према једном предању, на око 30 километара од Крушевца, управо код Ђуроваче, налазе се остаци двора Југ Богдана, по коме је, како се верује, цело село (Богдање) добило име.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)