АРХЕОЛОЗИ ОДГОНЕТАЛИ ТАЈНЕ РИМСКОГ ГРАДА: Завршена истраживања Аквеса у Прахову код Неготина

Сузана М.Јовановић

30. 10. 2021. у 15:28

У Прахову код Неготина завршена су истраживања бедема римског града Аквеса. Раније кампање биле су усмерене на некрополе у околини, а сада је неготински Музеј Крајине у сарадњи са нишким Заводом за заштиту споменика културе Ниш радио на остацима самог Аквеса.

АРХЕОЛОЗИ ОДГОНЕТАЛИ ТАЈНЕ РИМСКОГ ГРАДА: Завршена истраживања  Аквеса у Прахову код Неготина

Фото: Музеј Крајине

Стари римски град, Аквес, на чијим је темељима никло садашње село Прахово, у време свог највећег просперитета, крајем другог и почетком трећег века, имао је 20.000 и више становника.  Није то било, веле археолози, који су ове јесени први пут радили на ископавањима на бедему Аквеса, била тек нека фортификација, уобичајена на простору Лимеса,  римске дунавске утврђене границе већ читав један комплекс са војним утврђењем, цивилним насељем, некрополама, пристаништем.

- За антички локалитет Аквес знамо из новела цара Јустинијана где он у броју девет говори о граду са огромним бројем становника. Kасније у неким другим изворима срећемо да је то био један дистрикт са преко 37 утврђења око њега, тако да о Прахову заиста има пуно тих писаних извора који говоре о његовом значају – каже  Гордан Јањић, руководилац пројекта, археолог – музејски саветник Музеја Kрајине у Неготину.

На простору некадашњег Аквеса и раније су спровођена истраживања али углавном некропола у околини самог града. Ове јесени, истиче Гордан Јањић, у сарадњи са консултантом пројекта археологом Александром Алексићем, конзерватором-истраживачем саветником, Завода за заштиту споменика културе Ниш, екипа је била фокусирана на бедем, дужине 45 метара којим је, сматрају археолози, био окружен и заштићен Аквес.

Фото: Музеј Крајине

 
 

Остаци Аквеса, дела његовог јужног бедема, нажалост, данас се могу видети једино на делу Децебалумске улице у Прахову. То су, вели Јањић и једини познати остаци једног од најзначајњих касноантичких градова на Дунаву.

-Први пут да се радио бедем самога града и одмах се показало да имамо фантастичну ствар. Сама архитектура је потпуно уникатна, на овом простору је нема, имамо те камене касете са трпанцем од камена, имамо вертикалне плоче којима је био обложен бедем са спољне стране. Једина аналогија коју сам ја успео  да пронађем јесте Афродизијус, град у Анадолији, у Малој Азији. Налази који су се десили су такође фантастични, изузетни, показују нам ту касну антику, друга половина трећег, па чак и четврти, пети, шести век и да смо на правом путу. Доказали смо да је то  бедем града, да није утврђење и доказали смо да је то изузетно архитектонски решено, што значи да је јако пуно улагано – додаје Јањић.

Фото: Музеј Крајине

 

Лимес је на овим просторима играо важну улогу на овом локалитету. То показују и бројни налази са ранијих истраживања околине Аквеса који се чувају у збиркама Музеја Kрајине, а посебно се истичу раскошни комади златног накита.  Овогодишња истраживања самог бедема финансијски су подржали Министарство културе и информисања и Општина Неготин.

- Циљ пројекта извођења археолошких истраживања јесте израда техничке документације постојећег стања за потребе правне и физичке заштите археолошког наслеђа. У оквиру археолошких истраживања обављено је и чишћење терена од растиња. представљају први корак у поступку спровођења конзерваторско рестаураторских активности на овом непокретном културном добру. Без спроведених археолошких истраживања није могуће израдити пројекат конзерваторско рестаураторских радова– каже Гордан Јањић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)