САБОРНО И С ЉУБАВЉУ: Гради се спомен обележје за 410 малишана које су стрељали фашисти пре 80 лета

В.Митрић

19. 10. 2021. у 19:00

У СЕЛУ Цикотама постављен је камен темељац за изградњу монументалног спомен обележја у знак сећања на стрељаних 410 малишана из неколико овдашњих села,који су били жртве фашистичке казнене експедиције, у октобру 1941. године, када је укупно страдало најамње 3000 невих жртава-цивила.

САБОРНО И С ЉУБАВЉУ: Гради се спомен обележје за 410 малишана које су стрељали фашисти пре 80 лета

Фото: В. Митрић

Поред осталог,стравично страдање деце, годинама је некако било на маргини друштвених догађаја,па зато су остали без одговарајућег белега.На иницијативу ГО СУБНОР у Лозници,на челу са Животом Исаковићем, уз помоћ и подршку Министарства за рад,запољшавање и социјалну политику и града Лозница, почеће изградња спомен комплекса у овом лепом селу у Јадру,недалеко од истоимене реке по којој читав крај носи име.

Свечаном постављању камена темељца,поред најближих сарадника министарке др Дарје Тепавчевић Кисић,присуствовали су представници града Лозница СУБНОР и СПЦ,чије је свештеник Станко Васић освештао место будућег спомен обележја.

Градоначелник Лознице, Видоје Петровић, подсећа да је руководство града, са њим на челу, комплетно и савремено уредило драгиначки спомен комплекс у знак страдања 3000 Јадрана, који је, пре тога,био јако запуштен, заботављен и остављем зубу времена.

- И у овој акцији град ће учинити све што треба,да успоставимо културу сећања, посебно када је реч о страдању малишана,које је описао у књизи „Над хумкама малишана“ лознички публициста и новинар Милош Пантелић,који је,уместо захвалности за тако значајно дело,био оспораван код тадашње комунистичке врхушке у Лозници, што је било равно безумљу. -Исправљамо само једну у низу неправди, јер смо дужни да се сећамо, да не заборављамо,оне који су ни криви ни дужни изгубили животе, посебно ових 410 анђела.

Међу онима који су се јавили да помогну подизање спомен обележја је стари добротвор за Лозничане академик Драгољуб Драго Мирковић,ликовни уметник и предузетник из Бијељине,родом из Бањана у Старој Херцеговини,чија је супруга Роса,професор уметности из Крупња.

- Сви смо ми своје и,како рече чувени песник,“све ране мога рода ме боле“ - каже академик Мирковић.

- Драго ми је да су се овако лепо саврали град,држава и борачка организација,што нам је диван пример из наше матице да се ништа више,овако важно, не може и не сме да препусти немару и забораву.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)