КРСТ НА ДАР: Јадар слави Јована Цвијића
У ОКВИРУ овогодишње манифестације „Дани Јована Цвијића“, посвећене српском научнику, Јовану Цвијићу, рођеном Лозничанину и Јадранину представљене су научне и културн установа Србије и њихових пројеката, као и популаризацији науке.
Фото В. Митрић
Представио се у Цвијићевом и Вуковом завичају и Центар за промоцију науке са својом изложбом о другом српском научнику, Милутину Миланковићу. Изложба се састоји из десет паноа постављених у пет рамова у облику ваљка. На сваком раму представљен је по један сегмент из научниковог живота и то: Миланковић као ђак, Миланковић као инжењер, Миланковић као климатолог, Миланковић као астроном, Миланковић као популаризатор науке.
Један од Миланковићевих доприноса науци јесте теоријско објашњење климатских промена -каже мр Снежана Нешковић Симић,директоркаЦентра за културу „Вук Караџић“, којиорганизују ову манифестацијију. . Миланковић је блиско сарађивао са Јованом Цвијићем, те и из тог ралога смо се определили за представљање ове изложбе у оквиру манифестације Дани Јована Цвијића. Осим тога, Цвијић је предложио Миланковића за дописног члана Српске краљевске академије.
У Галерији „Мина Караџић“ у Вуковом дому културе, у Лозници отворена је изложба на којој је говорила др Тања Аднађевић, руководилац Сектора за програмске активности Центра за промоцију науке.
Представљена је публикација професора емеритуса др Стевана Станковића, професора Географског факултета Универзитета у Београду, дугогодишњег сарадника Центра за културу, који читав свој радни век посветио истраживаљу рада и живота српског научника Јована Цвијића. Ово издање Центра за културу представљено је у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић.
Представљен је допуњени садржај Дигиталне музејске поставке о животу и раду Јована Цвијића. Садржај овог дигиталног музеја обогаћен је репродукцијама докумената из Архива Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда. Осим репродукција, дигитални музеј је обогаћен и са додатним текстом и занимљивим подацима из научниковог живота. У оквиру дигиталног музеја биће представљена и дигитална карта која ће се састојати из неколико важних тачака из научниковог рада и живота. Представљање Дигиталне музејске поставке биће током овог месеца. Пројекат израде Дигиталне музејске поставке о животу и раду српског научника Јована Цвијића подржан је од Министарства културе и информисања Републике Србије.
Поводом светковине „Дани Јована Цвијића“ на споменик на месту где је билање његова кућа постављен је велики крст,специјално урађен у част великог научника,дар академика Драгољуба Драга Мирковића из Бијељине,ликовног уметника и његове супруге Росе,професора ликовне уметности,са породицом.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)