ВРАТИО ДЕДОВИНУ И ОСТАО НА СЕЛУ: Жарко Попов из околине Бачке Паланке одлучио да са породицом не иде у град

Бојана ЦАРАНОВИЋ

16. 10. 2021. у 06:34 >> 10:17

КУЋУ у бачком селу Параге, коју је пре седам деценија саградио његов деда па стицајем околности и остао без ње, Жарко Попов (27) вратио је после пола века.

ВРАТИО ДЕДОВИНУ И ОСТАО НА СЕЛУ: Жарко Попов из околине Бачке Паланке одлучио да са породицом не иде у град

Фото Д. Миловановић

У њој ће одрастати четврта генерација ове фамилије, његов син Лазар, ког је са супругом Драганом (27) добио пре два месеца. И то баш у моменту када је сазнао да ће преко конкурса Министарства за бригу о селу добити и новац за куповину куће.

Једноспратницу у коју се ускоро сели са својом породицом дели само ограда од дома у ком је Жарко одрастао. Обе је педесетих прошлог века саградио његов деда, по коме носи име.

Супруга Драгана и он маштали су да се одвоје, нарочито када су добили бебу. Размишљали су чак и да оду из села, из земље, иако им је то била најтежа помисао. Али, било им је тесно да деле један кров са Жарковим родитељима, његове две сестре и дедом. Једино се одселила најстарија сестра Јелена, која живи у Новом Саду где ради као професор математике. Млађе Мирјана и Александра још су у средњој школи.

Драганина и Жаркова прича није уобичајена за младе на селу. Обоје су завршили факултет и запослили се у струци, а нису прижељкивали да "побегну" у град. Ни у оближњу Бачку Паланку, ни мало даљи Нови Сад. Драгана је агроекономиста, Жарко је електроинжењер, али није лако дошао до посла у струци. Пре него што се коначно запослио у НИС-у, биографију је послао на стотине конкурса и готово годину дана у Словачкој возио виљушкар.

- Ни град, ни друге државе ме нису мамили, чезнуо сам за домом и прижељкивао да живот градим баш у родном селу. Драгана је почела да ради у оближњој земљорадничкој задрузи, стигао нам је Лазар, а онда и кућа као шлаг на торти - прича нам Жарко.

Њих двоје су, чини се, одговор на предрасуда, али и пример нових генерација које су спремне да мењају слику српских села.

- За могућност да добијемо новац од државе за куповину куће сазнали смо из штампе и одмах помислили како бисмо могли да испунимо наше снове. Желео сам да моја деца одрастају на земљи на којој сам и ја одрастао. А када је комшиница чија је фамилија шездесетих од дединог полубрата купила кућу, пристала да нам је прода, све су се коцке склопиле.

Параге су питомо село, са око 900 становника. Али, како Драгана и Жарко кажу, за њих је то савршено место за свијање гнезда. Још ову зиму ће морати да проведу сви заједно са Жарковима, у малој соби, док не уведу грејање и среде свој нови дом. Жаркова мајка Мира и отац Станко труде се да им не сметају, али да помогну колико могу.

- Са једне стране, док је Лазар мали, згодно је да будемо сви заједно, па да могу да им притрчим кад треба, али тешко је, јер је њима та соба тренутно и спаваћа, и бебећа и Жаркова канцеларија. Дешавало се да има видео-конференцију, а беба се заплаче из све снаге. Није лако и зато нам је много драго да коначно имају своју кућицу, своју слободицу - прича Мира док сви заједно грабе последње зраке сунца позног лета, седећи под виновом лозом. Грожђе, међутим, као и нешто поврћа, воћа и стоке, гаје само за своју породицу.

ОДЛУКА Породица Попов испред своје куће, Фото Д. Миловановић

Драгана је из оближњег села Пивнице, а она и Жарко су заједно од почетка средње школе, овог марта су се венчали, крајем августа добили кућу, а 2. септембра постали су родитељи.

Да будемо као Аустрија

ВОЛЕО бих да српска села постану као аустријска и да их моји вршњаци и генерације које долазе учине таквим, да не беже, поготово у време када је многе послове могуће обављати из виртуелних канцеларија у сопственом дому. Сметају ми предрасуде о малим местима, као затуцаним, напуштеним, заборављеним срединама. Зачуђени погледи многих када чују да смо супруга и ја завршили факултет и да остајемо овде, све говоре. А сматрам да је једино то начин да се заиста оживе села широм Србије - наводи Жарко.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)