БОЈОВИЋ: Коме и зашто сметају заставе Србије на Лиману?

АУТОРСКИ текст Милорада Бојовића, стручњака за комуникације и односе с јавношћу, а поводом дешавања у Новом Саду око застава Србије. Текст преносимо у целости.

Milorad Bojović

"У Америци постоји правило за све политичке странке, кандидате на изборима и ПР агенције и стратеге који раде политичке кампање. Можеш да радиш и говориш шта хоћеш али не смеш да будеш против:

1. Грађана Америке.

Већ данима се у Новом Саду води рат против заставе Србије. Најзначајнији национални симбол на стуб срама ставиле су Демократска странка, извесна организација Војвођански фронт коју, по свему судећи чини један човек, и наравно Ђилас. Зашто су даме и господа, који се по попису воде као грађани Србије за свог највећег непријатеља одабрали националну заставу? Нема рационалног објашњења, али има више херменеутчких могућности.

Али, пре разрешења неопходна су објашњења. Како је дошло до овог екстремног облика вербалног терора? Све је почело тако што су пре десетак дана поједини улази на Лиману осванули офарбани у боје националне заставе. И онда су демократе, Ђилас и Војвођански фронт донели одлуку да доврше свој политички харакири, погрешно израчунавши да државну заставу треба отпужити за ширење страха и нетрпељивости. Међутим, све што су непријатељи заставе саопштили поводом лиманских тробојки представља гомилу бесмислица које може да изговори само мали дух заточен у тврђави своје ускогрудости.

Лаура Скофилд, чланица Северноамеричког вексилолошког удружења тврди да су заставе „најмоћнији икада дизајнирани артефакт”. „Моћне су јер су видљиви симболи нашег идентитета. И доприносе ефекту већег, јединственијег окупљања иза неког циља” – каже Скофилдова.

Застава Србије вијори се и с врха Кајмакчалана, али и са ИТ платформи које из Новог Сада освајају свет и са “мостова” Евопске престонице културе. Са победничких постоља на спортским теренима, и на најважнијим научним конференцијама. Она представља најпоузданијег амбасадора у целом свету и величанственог сведока свих успеха.

“Моји суграђани, окупљамо се да прославимо Дан заставе јер је ова застава којој указујемо част, и под којом служимо симбол нашег јединства, наше моћи, наше мисли и сврхе као нације. Она нема други карактер осим оног који јој дајемо из генерације у генерацију. Избори су наши. Лебди у величанственој тишини изнад домаћина који извршавају те изборе, било у миру или у рату. Па ипак, иако ћути, говори нам  – говори нам о прошлости, о мушкарцима и женама који су били пре нас и о речима које су на њој записали. Славимо дан њеног рођења. Јер, од свог рођења до данас она је била сведок велике историје, лебдела је на висини као симбол великих догађаја, великог животног плана који су разрадили велики људи.”. Ви сте уочи државног празника, уочи Дана заставе Србије, Србију оптужили да истицањем свог симбола угрожава и плаши становнике Лимана. Свега се нагледао Нови Сад у 273 године своје слободе. Али, непријатељство према српским знамењима постојало је само у време под Аустроугарском и у време мађарске окупације у Другом светском рату. Лиман није гето. Тамо живе грађани Србије. Зашто би се Лиманци плашили заставе своје државе? Зашто би је се грозили они који гласају за СНС? Али је још занимљивије питање зашто би је се плашили они који не гласају за СНС? Зашто би је држали за душманина? Имплицира ли се тиме да ви сматрате да грађани који не гласају за СНС и Вучића, дакле ви, нису грађани Србије? Је ли могуће да не поимате је то погрешно и контрапродуктивно? По вас! Зар не разумете да су политичке партије пролазне, а да су Србија и њена застава вечни. Или ви не мислите, или, што је још занимљивије, можда не желите да буде тако?

Да вам појасним. Све сте погрешно разумели и урадили. Речју, насели сте. Није неко јунаштво цртати заставу своје државе у својој земљи. Акција је очигледно изведена ноћу да бисте се ви упецали и целој ствари дали публицитет и значај. Сада је сваки грађанин Новог Сада, чак и они који то нису желели, чуо за Дан српског јединства, слободе и националне заставе. А ви сте, тумачим ваша саопштења, хтели супротно.

У Америци постоји још једно ПР правило за политичке странке и кандидате.

1. Ако желиш да водиш добру кампању, сав промотивни материјал брендирај америчком заставом.

Ви све радите супротно и зато не тражите у СНС-у узрок за своје поразе!

Семиотика и семантика кажу да не постоје речи које имају смисао саме по себи. Осим речи симбола. А застава је реч симбол. Комуниколошки је недопустиво да се улази у сукоб са симболом. Та акција је у старту осуђена на пропаст, јер је симбол снажнији од сваке речи. Нарочито ако не умеш са речима!

Знање језика састоји се од употребе одговарајућих речи које на адекватан начин треба да изазову очекивану реакцију оних који их чују, или прочитају. Намеравани и коначни ефекат морају да се поклопе.

Ви сте, очигледно је, желели две ствари. Да остварите политичку корист, тако што ћете направити аферу која ће СНС-у снизити рејтинг и да себе поставите у фокус бирачима, као браниоце њихове слободе. Али, све што сте урадили је апсолутно погрешно и изазвало је супротан ефекат!

Кад кажете застава Србије зашто мислите да то изазива негативну асоцијацију и емоцију код грађана? Мада, ви са заставама имате проблем од првог дана постојања када сте плагијат заставе Палауа прихватили као симбол свог постојања. И од тада, од тог плагијата, све што радите је како не треба. Вас не води добробит људи, само извитоперени завет властитом егу.

Загледајте се у себе. Је ли вам СНС крив за ваше неуспехе или ви СНС-у дајете надмоћ. Ви њих изједначавајте са заставом. Са државом. А себе дистанцирате. Сами показујете да вам се не може веровати.

Ви сте повезивањем симбола са СНС-ом учинили њихову промоцију. Да сте озбиљна организација могло би се помислити да циљано радите у корист СНС-а. Али ви сте то урадили из политичког дилетантизма."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације