ЗА НАУЧНИКЕ 14 МИЛИОНА ЕВРА: Фонд за науку Србије финансира 177 пројеката
ФОНД за науку Републике Србије тренутно финансира 177 научних пројеката, у којима учествује више од 800 истраживача из 75 научноистраживачких организација из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Чачка и Новог Пазара. Укупни "буџет" за ова истраживања је 14 милиона евра. Фонд је недавно облежио две године од отварања првог програма.
Фонд за науку
За опрему је, у протеклом периоду инвестирано 3,4 милиона евра, што представља директно улагање Фонда за науку у научноистраживачке организације у Србији. Први пројекти су почели са реализацијом пре годину дана, али су научници за ово кратко време и поред отежаних услова изазваних пандемијом, вредно радили и објавили више десетина научних радова у међународним часописима.
- Кроз пројекте које Фонд за науку финансира уложено је у истраживаче, развој науке, савремену опрему која је омогућила нашим научницима да у корак са светом раде на важним истраживањима - др Милица Ђурић Јовичић, в.д. директора Фонда за науку. - Публиковани су и први резултати пројеката, што ће помоћи нашим научницима да постану видљивији у светској науци. Фонд за науку је истраживачима пружио прилику да раде на темама од великог научног, али и друштвеног значаја, и подигао је одговорност за резултате истраживања. Извештавање и праћење пројеката се одвија на кварталном нивоу, а постигнуте резултате ће на половини и на крају реализације пројеката, оцењивати међународни стручњаци.
Како др Ђурић Јовичић истиче, у оквиру досадашњих програма, 26 пројеката обухвата и развој решења која ће имати директну примену у привреди.
- Истраживачи развијају енергетски ефикасне и јефтиније батерије без литијума, сензоре за детекцију опасних гасова, еколошке биоциде за пољопривреду, колаборативне роботе, софтверске алате за уштеду енергије и друга корисна решења - наводи др Ђурић Јовичић. - На основу препознатог потенцијала, Фонд за науку припрема нови програм који ће поред осталог, обухватити директну сарадњу науке и привреде, као и намењен друштвеним и хуманистичким наукама. Ови програми ће бити отворени у 2021. години.
На четири програма, пројекти су већ увелико у реализацији, док су на програму "ИДЕЈЕ" они у фази евалуације, за коју је ангажовано више од 1.000 иностраних стручњака из више од 60 земаља света. На програм "ИДЕЈЕ", научници су конкурисали са више од 900 предлога пројеката.
- Програм ИДЕЈЕ је по свом обиму, буџету и критеријумима, највећи и најкомплекснији програм Фонда за науку истиче Ђурић Јовичић. - С обзиром на велику заинтересованост истраживача, у наредном периоду очекује се повећање буџета за програм "ИДЕЈЕ" како би се подржало што више пројеката за финансирање. Захваљујући брзом развоју наше институције, великом одзиву научника на конкурсе Фонда, али и похвалама међународних стручњака када је у питању квалитет пројеката који су досад одобрени, поред буџетских средстава, обезбеђена су и финансијска средства Светске банке и Европске уније. Захваљујући томе, тренутно радимо на дефинисању вишегодишњег плана програма и јавних позива који ће донети нове прилике за наше научнике.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)