УРЕЂУЈУ ПАРК У СЛАВУ ЋИРИЛИЦЕ: Општина Бајина Башта пример чувања српске културе, на клупама исписују цитате наших писаца

Н. Јанковић

13. 06. 2021. у 17:32

ОПШТИНСКО веће Бајине Баште прихватило је одборничку иницијативу да се у центру града уреди - Парк ћирилице. Покрај Дрине одржава се и јединствена манифестација у нашој земљи "Ћирилична баштина", а у непосредној близини, у чувеном средњовековном манастиру Рача траје престижна "Рачанска повеља".

УРЕЂУЈУ ПАРК У СЛАВУ ЋИРИЛИЦЕ: Општина Бајина Башта пример чувања српске културе, на клупама исписују цитате наших писаца

Панорама Бајине Баште / Фото Општина Бајина Башта

Сред актуелног стварања српског новоговора око кога се "ломе копља", овај град постао је у држави најсветлији пример чувања српске културе.

- Реч је о парку у центру Бајине Баште. У времену када је наше писмо све мање заступљено у свакодневној употреби, ћирилица ће бити промовисана кроз мобилијар у парку, на клупама ће бити исписани цитати наших писаца, као и на подлози дечјег игралишта. Поставићемо информативне табле о историји и значају ћирилице, о чувеној рачанској преписивачкој школи, а из ваздуха ће се видети да парк има облик ћириличне графеме Ћ - рекао је Синиша Спасојевић, одборник у Скупштини општине Бајина Башта, а парк ће се градити на његову и на иницијативу Ивана Марковића.

Председник општине Весна Ђурић предложила је да се основна школа у Рачи уреди и да временом прерасте у музеј ћирилице.

У Бајиној Башти је недавно, од 21. до 24. маја, одржана манифестација посвећена српском језику и очувању ћирилице, трећа по реду "Ћирилична баштина".

У манастиру Рача, све до Велике сеобе под Чарнојевићем, рачански монаси одржавали су чувену преписивачку школу, захваљајући њима сачувана су не само најзначајнија средњовековна дела, већ и српска писменост и култура, у најтежим временима за народ.

У сеоби, рачански монаси попут Јеротеја, Христифора и Кипријана, одлазе пут Сент Андреје и Фрушке горе. У историји српске књижевности, они су прва генерација српских "грађанских писаца" јер су развили обрисе будућег српског романа, путописа, чак и афоризма. Они су изградили пут, којим је касније под балканским небом закорачио просветитељ Доситеј Обрадовић, у трећој генерацији наших писаца.

У витринама рачанске ризнице чува се фототипско издање првог српског путописа, блиског византијском жанру - маритиме, "Путешествије к граду Јерусалиму" (1721) Јеротеја Рачанина. Рукописи Рачана данас су расути по Европи, највише их је у београдским збиркама, у Прагу, Загребу, Новом Саду, Болоњи, Сент Андреји, у Цавтату, на Цетињу...

ПАВИЋ И СРПСКИ КЛАДЕНАЦ

ПИСАЦ Милорад Павић, један од најзначајнијих професора српске књижевности 18. века, записао је у манастиру Рача "Надгробни запис 20. столећу", а посветио га је монасима Јеротеју и Кипријану.

"Црни нас ветрови угнаше у столеће двадесето, као у дубоки кладенац. По жутом ветру протнусмо се кроза њ, као на иглене уши. Ево, у зеленом ветру испловљавамо на другу страну. А неки, богами, осташе онде навек, у црвен ветар зазидани. Није могуће на широком времену пливати, ако се из кладенца не изађе" - записао је Павић.

Бајина Башта, судећи по настојањима општинара, нашла је најбољи пут да се из кладенца изађе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)