УРЕЂУЈУ ПАРК У СЛАВУ ЋИРИЛИЦЕ: Општина Бајина Башта пример чувања српске културе, на клупама исписују цитате наших писаца
ОПШТИНСКО веће Бајине Баште прихватило је одборничку иницијативу да се у центру града уреди - Парк ћирилице. Покрај Дрине одржава се и јединствена манифестација у нашој земљи "Ћирилична баштина", а у непосредној близини, у чувеном средњовековном манастиру Рача траје престижна "Рачанска повеља".
Панорама Бајине Баште / Фото Општина Бајина Башта
Сред актуелног стварања српског новоговора око кога се "ломе копља", овај град постао је у држави најсветлији пример чувања српске културе.
- Реч је о парку у центру Бајине Баште. У времену када је наше писмо све мање заступљено у свакодневној употреби, ћирилица ће бити промовисана кроз мобилијар у парку, на клупама ће бити исписани цитати наших писаца, као и на подлози дечјег игралишта. Поставићемо информативне табле о историји и значају ћирилице, о чувеној рачанској преписивачкој школи, а из ваздуха ће се видети да парк има облик ћириличне графеме Ћ - рекао је Синиша Спасојевић, одборник у Скупштини општине Бајина Башта, а парк ће се градити на његову и на иницијативу Ивана Марковића.
Председник општине Весна Ђурић предложила је да се основна школа у Рачи уреди и да временом прерасте у музеј ћирилице.
У Бајиној Башти је недавно, од 21. до 24. маја, одржана манифестација посвећена српском језику и очувању ћирилице, трећа по реду "Ћирилична баштина".
У манастиру Рача, све до Велике сеобе под Чарнојевићем, рачански монаси одржавали су чувену преписивачку школу, захваљајући њима сачувана су не само најзначајнија средњовековна дела, већ и српска писменост и култура, у најтежим временима за народ.
У сеоби, рачански монаси попут Јеротеја, Христифора и Кипријана, одлазе пут Сент Андреје и Фрушке горе. У историји српске књижевности, они су прва генерација српских "грађанских писаца" јер су развили обрисе будућег српског романа, путописа, чак и афоризма. Они су изградили пут, којим је касније под балканским небом закорачио просветитељ Доситеј Обрадовић, у трећој генерацији наших писаца.
У витринама рачанске ризнице чува се фототипско издање првог српског путописа, блиског византијском жанру - маритиме, "Путешествије к граду Јерусалиму" (1721) Јеротеја Рачанина. Рукописи Рачана данас су расути по Европи, највише их је у београдским збиркама, у Прагу, Загребу, Новом Саду, Болоњи, Сент Андреји, у Цавтату, на Цетињу...
ПАВИЋ И СРПСКИ КЛАДЕНАЦ
ПИСАЦ Милорад Павић, један од најзначајнијих професора српске књижевности 18. века, записао је у манастиру Рача "Надгробни запис 20. столећу", а посветио га је монасима Јеротеју и Кипријану.
"Црни нас ветрови угнаше у столеће двадесето, као у дубоки кладенац. По жутом ветру протнусмо се кроза њ, као на иглене уши. Ево, у зеленом ветру испловљавамо на другу страну. А неки, богами, осташе онде навек, у црвен ветар зазидани. Није могуће на широком времену пливати, ако се из кладенца не изађе" - записао је Павић.
Бајина Башта, судећи по настојањима општинара, нашла је најбољи пут да се из кладенца изађе.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)