НЕ ПРИЗНАЈЕ БОЛЕСТ, РОДИЛА ТРОЈЕ ДЕЦЕ! Невероватна прича о Анђелини Трифић (38), неустрашивој Трстеничанки, оболелој од церебралне парализе

Софија Бабовић

13. 06. 2021. у 07:39

ИМАЛА је само три године када су јој у саобраћајној несрећи погинули родитељи Добрила и Зоран. И тек пет, када је схватила да се разликује од друге деце. Анђелина Трифић (38) из Трстеника, оболела је од церебралне парализе, али је уз подршку баке Десанке и деке Светислава, успела да стане на своје ноге.

НЕ ПРИЗНАЈЕ БОЛЕСТ, РОДИЛА ТРОЈЕ ДЕЦЕ! Невероватна прича о Анђелини Трифић (38), неустрашивој Трстеничанки, оболелој од церебралне парализе

Анђелина са Емом, Анитом и Богданом / Фото С. Бабовић

Неустрашива Трстеничанка отишла је и много корака даље: завршила је Основну школу "Живадин Апостоловић" и Средњу економску школу у родном граду, уписала Економски факултет у Крагујевцу, удала се, родила троје деце и данас је спортиста, волонтер и води Центар за самостални живот особа са инвалидитетом!

- У својој петој години постала сам свесна да нешто не могу, да се по нечему разликујем од других - сведочи, за "Новости", Анђелина Трифић. - Док су се деца из комшилука играла, трчала, све то ја нисам могла. Увек сам имала неку столицу или пољски кревет, како бих се придржавала, или просторку да могу да пузим. Како године пролазе, постанеш свестан себе и својих могућности.

ОДЛАЗАК на студије, где је стекла звање економисте, представљао је посебан изазов. Желела је да се осамостали и успела да постане одличан академац и да упозна прави студентски живот у Крагујевцу. Било је и неприхватања, "разних прича које повређују", али биле су у мањини. На факултету је упознала пријатеље за цео живот.

У родни Трстеник, вратила се када је дошло време да помогне баки и деки, без којих никада не би стала на своје ноге. И тада, те 2011. године, у њен живот долази будући супруг - Љубиша. Непланирано, као и све лепе ствари у животу, догађа се прва трудноћа.

Анђелина и Љубиша са децом 2018. године / Фото С. Бабовић

Вест о зачећу донекле је затекла само лекаре. Анђелина је, међутим, била одлучна да роди дете, упркос опрезним прогнозама гинеколога.

ОДРЖАВАЊЕ трудноће био је изазов: сложене анализе, попут амниоцентезе, отежавали су Анђелини невољни покрети. У Расинском округу нема гинеколошког стола прилагођеног трудницама са инвалидитетом, али је и то, уз доста воље, јунакиња ове приче успела да савлада током три трудноће и порођаја који су морали бити обављени царским резом.

И сва три пута, у Крушевцу, јер Трстеник нема породилиште.

- Мало сам се плашила, јер ја и иначе отежано ходам - присећа се Анђелина. - Било је питања које сам себи постављала, а пре свега, да ли ћу моћи ту трудноћу да изгурам до краја. Богу хвала, све три трудноће изнела сам до термина. Највећи проблем ми је био сам почетак, несигурност у координацији покрета, неопходно за бригу о малом детету: узимање, мењање пелена. То ми је најтеже пало, али ту смо се Љубиша и ја сналазили и, ето, после 10 година љубави, имамо троје дивне и здраве деце и заиста смо срећни.

СА компликованим здравственим стањем и њему упркос, Анђелина је истрчала и 31. Београдски маратон: 21 километар прешла је у инвалидским колицима и у тренутку када је била трудна по трећи пут! Данас, не само да је добра и пожртвована мајка Анити (8), Богдану (6) и Еми (3), већ и води Центар за самостални живот особа са инвалидитетом, који је основала 2017. За само четири године, организовали су бројне креативне и инклузивне радионице, спортске догађаје, трибине, предавања, уметничке колоније...

- Жеља ми је да променим свест људи, да активирам особе са инвалидитетом, да се покрену у друштвеном животу, животу заједнице и све ме то подстиче, то ми и даје снагу да идем даље - поручује невероватна Анђелина.

Анђелина се игра са децом / Фото С. Бабовић

ЉУБИША: НАЈХРАБРИЈА ОСОБА

ДЕСНА рука јој је животни сапутник, супруг Љубиша, који је прати у свим тренуцима у животу. Ослонац је и у раду њеног Центра за самостални живот особа са инвалидитетом.

- Код Анђелине су ме је привукле њена храброст, решеност и упорност - сведочи Љубиша Трифић. - Има људи који лако одустају, али она није таква. Када нешто реши да уради, сматрам да је то готово.

ОАЗА ЗА СВЕ ТРСТЕНИЧАНЕ СА ПОТЕШКОЋАМА

У ЦЕНТРУ за самостални живот ОСИ у Трстенику увек је живо. Чак и у најтежим данима епидемије ковида 19, чланови су проналазили начине да комуницирају. Са Анђелином су редовно у контакту.

- Она је дивна особа, увек има разумевања за све, за свакога ко има било какав проблем - каже Никола Маџаревић, из Центра ОСИ. - Чујемо се и телефоном, доста времена проводимо заједно и ван нашег удружења. Свима нама је циљ да постанемо право место окупљања свих људи са инвалидитетом у Трстенику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)