ПО ТАРТУФЕ СА ЛИЦЕНЦОМ: У Сремској Митровици одржано прво полагање за звање тартуфар

С. КОСТИЋ

26. 05. 2021. у 13:35

ЛОВ на тартуфе, који се углавном одвија у сивој зони и често се због високе цене ове гљиве, завршава сукобима тартуфара, чак и са смртним исходом - добија могућност да се легализује!

ПО ТАРТУФЕ СА ЛИЦЕНЦОМ: У Сремској Митровици одржано прво полагање за звање тартуфар

Фото: С. К.

Први пут у нашој земљи, у Сремској Митровици, одржано је полагање испита за сертификоване тартуфаре како би се увео ред у досад неуређену област, обучили они који се баве експлоатацијом тартуфа, али и да се овај посао стави у легалне токове. Уз подршку локалне самоуправе, организатори испита су Миколошко-гљиварски савез Србије и Агенција за рурални развој Сремске Митровице.

Стручњаци поручују да онима који желе да се баве овим послом није довољно само да имају нож, грабуље и пса, већ и знање. А, њега ће стећи полагањем за лиценце.

- Почели смо акцију са Заводом за заштиту природе Србије (ЗЗПС), а научна комисија је израдила програм за едукацију сакупљача, да бисмо испоштовали сву законску процедуру. Полагањем ћемо постићи да се ради легално, заинтересовани ће бити обучени а сертификат који добију кад положе тест биће оверен од ЗЗПС - каже Зоран Јеленковић, председник Миколошко-гљиварског савеза Србије додајући да је следећи корак сарадња са ренџерима Националног парка "Фрушка гора" и другим инспекцијским службама.

Фото: С. К.

 

Јеленковић наглашава и да је на основу потписаних споразума о сарадњи са савезима Грчке, Хрватске и Италије, у плану да се оформи берза тартуфа. Уз помоћ Привредне коморе Србије умрежиће се сви откупљивачи и прерађивачи из ових земаља како би у сваком тренутку могли да размењују информације о ценама.

- Имамо више од 90 пријављених, а тест је захтеван. Четвртина питања је о заштита станишта и природе, део је о препознавању тартуфа, а преостала из биологије. Део који обухвата заштиту животне средине је најважнији, јер смо последњих година поприличан део терена уништили - рекла је Јелена Милошевић, председница Удружења гљивара "Лисичарка" из Сремске Митровице.

Комерцијално сакупљање тартуфа ради се ископавањем и уништава се веза између тартуфа и дрвета који се налазе у специјалној заједници на обострану корист. Није свеједно да ли је тартуф млад, јер тада не вреди, или је зрео, када има своју вредност. Зато јесу, како каже др Маја Караман, председница Научне комисије Миколошко-гљиварског савеза Србије, едукација тартуфара и оспособљавање за комерцијално сакупљање јако важни.

Код нас не постоје специјализоване продавнице за тартуфе. Када се продају, држе се у стакленим звонима, да би сачували особине. Тартуф се прво помирише, измери му се тежина, погледа облик и установи колико је оштећен, а на крају се одређује цена. То је уобичајен начин куповине тартуфа.


ЦЕНА И ВИШЕ ОД 200 ЕВРА

ТАРТУФИ су врста јестивих гљива које расту под земљом, најчешће уз корење стабала храста, букве, тополе, врбе и бреста. Најцењеније су црни и бели. Цена црних је од 50 евра за килограм док је бели скупљи и продаје се за више од 200 евра за килограм.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НОВЕ ИГРЕ ЗА НОВЕ ПОБЕДЕ: Никад већа понуда за Ролан Гарос и мечеве Новака Ђоковића