ЧУДО ЉУБАВИ: Слабовида је и глува, а онда јој је Новак Ђоковић скроз променио живот

Д. Николић

01. 12. 2021. у 08:55

НОВАК Ђоковић уради много тога што се са правом сврста у "тениске вести", али уради и много тога важнијег. Ово је једна баш таква прича.

ЧУДО ЉУБАВИ: Слабовида је и глува, а онда јој је Новак Ђоковић скроз променио живот

FOTO: AP/Tanjug

Има једна две хиљаде година стара мудрост која каже "Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима". А служити другима, у ова времена, није баш честа појава. Многи не знају како, многи се и питају "А зашто бих то чинио/чинила?!".

Аутор оне прве мудрости, који је тако писао Галатима, у једном другом свом делу, упућеном Коринћанима, за љубав (поред осталог) каже да "не тражи своје". Тако је у наизглед безазленом сусрету поступио и Новак Ђоковић, а то је једној девојци потпуно променило живот.

Ванеса Влајковић је пре 24 године рођена у Аустралији. Живи у Перту. Има мастер диплому из писања, уредништва и издаваштва са универзитета Квинсленд, надмеће се у класичним плесовима и... како додаје, "све то звучи потпуно нормално, можда чак и досадно, зар не? Осим што постоје неке ствари које не бисте очекивали када ово чујете о некој особи, јер сам ја глува, а вид ми је ограничен на то да могу да пребројим своје прсте, али само ако су 20 центиметара испред мојих очију".

Она је за аустралијски АБЦ овако описала шта јој се, и то прилично невероватно, десило после сусрета са најбољим тенисером света.

Ванеса је, још као врло млада, седела сатима "залепљена" за ТВ и гледала Новака Ђоковића како осваја гренд слем за гренд слемом. "Била сам његов највећи навијач на свету. Кад год би освојио поен, стезала бих песницу, скакала, неретко на потпуно чуђење целе породице. Веровала сам да је Новак тениски краљ, владао је њиме. Био ми је сан да га једном упознам", каже.

И, једном је Ванеса Влајковић решила да Нолета стварно упозна. Отишла је у Мелбурн у јануару 2020, решена да некако дође до владара Аустралијан опена, али се услед прилично лоших временских услова прехладила. И то прилично. И здравој би јој било тешко да оствари поменути сан, камоли малаксалој. Па опет, није хтела да одустане.

Некако је успела да се избори са обезбеђењем, објасни своју намеру и - стала је пред Новака. Замолила за фотографију ("како сам се здравствено осећала, мислила сам да ме је воз прегазио"), а Новак...

Новак Ђоковић је, угледавши Ванесу Влајковић, а видећи у њој искреност с којом му је пришла, решеност да сан оствари, а нестваран труд да до сусрета дође и поред силних животних тешкоћа, није само стао да, тек тако, позира за заједничку фотографију па отишао даље, или само "жврљнуо" аутограм, већ се сагнуо до своје торбе.

Потражио је један качкет, онај свој, и баш тај поклонио тадашњој 23-годишњакињи.

"Из љубави служите једни другима", као што рече она две хиљаде година стара мудрост...

Новак Ђоковић / ФОТО: Тањуг - АП

Ванеса Влајковић не може да гледа тенис уживо. Просто, са трибина не види ни терен као што га већина види, камоли лоптицу. Једино може да га гледа уз ТВ. То је и наставила да ради по повратку из Мелбурна, али јој је онај сусрет са Новаком прилично изменио живот.

Недуго затим, Ванеса је на Фејсбуку пронашла причу о томе како постоји тенис за слепе и слабовиде. Прво је мислила да је то нека неслана пошалица, онда је видела да постоје чак и тренинзи, па се упутила да види о чему се ту ради. "Види", колико јој је то уопште могуће.

"Помишљала сам чак да је можда нечија окрутна шала на интернету, али сам ипак ишла даље (ка терену)", присећа се ових дана.

А на терену, стварно - тенис за слепе и слабовиде. Игра се по врло сличним правилима као прави тенис, осим што, због лошег или непостојећег вида такмичара, постоје две врло важне олакшице: тениска лоптица у себи садржи звонце, које олакшава актерима да схвате где је, а друго, дозвољено је да лоптица више пута удари о тло пре него што је неко рекетом захвати јер, просто, слабовиди људи не могу да играју "бели спорт" уз брзе реакције као особе које немају проблема са видом.

Ванеса је и за саме тренере била чудо, јер је дошла да проба спорт у коме је главна помоћ - звонце у лоптици, а онда то звонце није могла да чује.

Ипак, није одустајала. Не, она је велики навијач Новака Ђоковића и ако може њен узор да савладава многима непремостиве препреке, може да покуша и она.

Остали тренирају два или три пута недељно. Она - шест пута. Тренере одушевљава и посвећеношћу и ониме што на терену постиже. На све то, постала је ових дана највећи заговорник у Аустралији да се тенис за слепе и слабовиде уврсти у породицу параолимпијских спортова. 

"Можда... Можда једног дана Новак буде довољно храбар да стави повез преко очију па да видимо може ли да врати мој сервис", закључила је уз осмех Ванеса Влајковић, захвална на свему.

Можда се тај сусрет поново деси. Било би лепо да се догоди. Али и онај један, у којој је Ноле посегао руком за посебним поклоном слабовидој и глувој девојци коју је први пут срео, био је довољан да се некоме промени живот. Као што то важи за сваког од нас, у сваком дану и ситуацији. 

Јер, аутор оне старе мудрости свети апостол Павле, који ју је рекао Галатима, Коринћанима је лепо поручио:

"Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи".

Ове речи одзвањају кроз вечност. Нека дела ће, такође. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)