СРБИЈА МИ ЈЕ УВЕК БИЛА У СРЦУ: Урош Борзаш сањао дрес орлова док је играо за Мађарску

С. КРСТОВИЋ

28. 02. 2021. у 20:35

УРОШ Борзаш је увек сањао дрес Србије. И док је као млади рукометаш бранио боје кадетске и јуниорске селекције Мађарске био је одлучан да када закорачи у сениорске воде постане "орао".

СРБИЈА МИ ЈЕ УВЕК БИЛА У СРЦУ: Урош Борзаш сањао дрес орлова док је играо за Мађарску

FOTO: Privatna arhiva

Зато ниједног тренутка није имао дилему да се бори за место у нашој најбољој селекцији.

Трогодишњу паузу ће после позива селектора Тонија Ђероне на мартовске припреме још лакше поднети и нада се да ће брзо доћи јул 2022. године.

- У Мађарској је била једна лепа прича, само што сам ја од првог додира са рукометном лоптом поставио себи циљ да једног дана, ако заслужим, играм за сениорску репрезентацију Србије. Ту дилема није постајала, јер ја сам Србин, као и моји родитељи - прича у телефонском разговору, за "Новости", рукометаш Тулуза.

Урош је из малог војвођанског места Ада, које је близу мађарске границе. Из спортске је породице, отац је био рукометаш, а мајка кошаркашица. Како је у Ади рукомет популарнији, почео је да тренира са осам година.

- Када сам имао 13 година добио сам позив од једне мађарске академије рукомета, да играм код њих и да се школујем. Прихватили смо позив, отишао сам тамо и остао у Мађарској осам година.

МОРАМ ДА НАПРЕДУЈЕМ

- ТЕШКО је говорити о себе, нарочито о врлинама. Мислим да могу да пронађем најбоље решење на терену и волим да играм са пивотменима. Сигурно је да морам да поправим игру "један на један" и одбрану - каже Борзаш.

После годину дана прешао сам у другу академију Некаш, која је била пројекат мађарског савеза и која је окупљала најталентованију децу, не само из Мађарске. Дали су пасош мом оцу и мени, уз услов да могу да играм за њих само ако прихватим позив мађарске селекције. То је било пресудно за мој напредак у каријери. Не кајем се што сам тако одлучио, јер су ми омогућили школовање, а услови за рад били су изванредни - прича Борзаш.

Урош признаје да ми није било лако када је у млађим категоријама играо против Србије.

- Била је то катастрофа, лош осећај када играш против своје земље. И никад нисам играо добро против Србије. Било је тешко и нисам више желео да слушам нашу химну у дресу туђе репрезентације. "Боже правде" је у мени увек будила јака осећања - подвлачи Борзаш.

И да Србија евентуално не рачуна на њега талентовани леви бек тврди да више не би играо за другу селекцију.

- О томе никад нисам размишљао. Да је Србија рекла да нема места за мене, наставио бих да радим јако и упорно све док не бих достигао ниво да заслужим позив за репрезентацију. Искрено, не знам да ли бих прихватио позив Мађара, који ме и нису звали од јуниорског СП 2019. Тада сам заједно са родитељима и менаџером одлучио да играмо само за Србију.

Трогодишња пауза га никад није забринула.

- Остало је мало више од годину дана и надам се да ћу брзо стећи право да заиграм за Србију. Мислим да екипа има леп потенцијал, да се прави нешто што досада није виђено на нашим просторима - подвлачи Борзош.

СЛИКА СА МОМИРОМ ИЛИЋЕМ

- УЗОРИ су ми Никола Карабатић и Момир Илић. Нарочито, Илић, кога сам првог гледао.

FOTO: Privatna arhiva

 

И дан-данас слика са Момиром стоји у породичној кући у Ади. Он и Никола су ми два играча, које је стварно уживање гледати и увек мотивишу - истиче Борзаш.

Мада је име градио у Мађарској, увек је био везан за Србе. Поносан је на то што су Арпад Штербик и он из истог места, што је у Татабањи радио са Владаном Матићем, што у Тулузу дели судбну са Немањом Илићем и Данијелом Анђелковићем.

- Штербик је узор свима, не само као рукометаш, већ и као човек. Моји родитељи га знају баш добро, а ја сам имао срећу да једно време будем са њим у Веспрему. Много сам му захвалан на помоћи. У Татабањи ми је Матић пружио шансу и омогућио да ме примете из Тулуза. Немања Илић ми је много помагао да се снађем у Француској, а Анђелковић ће у новој сезони бити главни тренер. Срећна је околност што су уз мене увек Срби - истиче Борзош.

Задовољан је и што је у Француској стално на скенеру селектора Ђероне.

- Много ми значи позив у репрезентацију. Не могу још да конкуришем за најбољи састав, али ћу дати све од себе да искористим прилику. Са селектором сам причао телефоном и захвалан сам му на указаној шанси. Надам се да ћу на припремама много да научим, да ће ми Ђерона указати шта би требало да поправим.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

Рат у Украјини је трагичан по више основа, као и сваки рат уосталом, а најновије вести везане за њега - стижу из сфере спорта. Русија, међутим, није у центру пажње овог пута, већ њена највећа савезница, Белорусија.

24. 04. 2024. у 16:39

Коментари (0)

И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ Прво оглашавање Николине жене: Деца знају све, морамо бити храбри