КОРОНА "ОТЕЛА" ПЕХАРЕ НОВАКУ И "ДЕЛФИНИМА" Српски ватерполисти били су "виђени" како бране злато из Рија, НБА остала у сенци расног покрета

Ђ. САМОИЛОВИЋ

03. 01. 2021. у 22:56 >> 22:57

КОРОНА ОТЕЛА ПЕХАРЕ НОВАКУ И ДЕЛФИНИМА Српски ватерполисти били су виђени како бране злато из Рија, НБА остала у сенци расног покрета

Фото: Nebojsa Parausic

НОВАК Ђоковић је деловао незаустављиво, изгледало је да би то могла да буде та година када ће престићи Роџера и Рафу по броју слемова, узети олимпијско злато.

Ватерполисте није превише уздрмао пораз од Шпаније у четвртфиналу Европског првенства у Будимпешти, све је ипак било подређено Токију. Кошаркаше Партизана, сви су поново видели у Евролиги, а опоравак Иване Шпановић од повреде је учинио да малтене сваки љубитељ атлетике навуче одору физиотерапеута и да свој суд о томе колико ће рођена Зрењанинка скочити на лето.

Фото: М. Вукадиновић

Када бисмо поседовали машину за повратак у време, тако некако би изгледала прва два месеца 2020. из угла српског спорта. Не рачунајући фудбал, који је прича за себе, ово је тек укратко преглед онога што су домаћи играчи и тимови доживели почетком године пре него што је вирусна пандемија паралисала планету и тек у летњим месецима "допустила" некима од поменутих да се барем на тренутак врате свакодневици на борилиштима широм света. Наравно, ово је и прича зашто ће поменути корону вероватно довека проклињати.

"АДРИЈА ТУР", ПТПА...

ОДЛАЗАК БОБАНЕ, КОБИЈА, ОЏА...

СПОРТСКУ 2020. у Србији и свету обележило је и неколико тужних вести. Овај свет је нажалост прерано напустила Бобана Момчиловић Величковић, наша стрелкиња и репрезентативка, која је у 31. години преминула после компликација приликом порођаја. Такође, срце доброћудног дива Мајкла Оџа, некадашњег центра Звезде је стало приликом једног тренинга, док је цео спортски свет остао у шоку, готово парализован погибијом кошаркаша Кобија Брајанта и његова ћерке Ђијане у хеликоптерској несреће у којoj je животе изгубило још шесторо људи.

Новаков старт сезоне је био као из снова. АТП куп, Аустралијан опен, Дубаи, три трофеја и амбиције за још пет пута толико. Међутим, почетком марта стиже вест: "Отказан је Индијан Велс", затим и Мајами, и као кула од карата урушио се Тур. Са доласком лета, тенис је полако почео да стаје на ноге и са тим је Ђоковићев "Адрија тур" требало да публици жељној спорта барем мало прекрати муку. Тако је и почело, београдско издање је по свим параметрима било спектакуларно, али је репризу у Задру зауставио позитиван случај Григора Димитрова. Касније је и сам Новак заражен вирусом што је само послужило да се организује још један медијски линч на њега.

Уследила је убрзо и неславна дисквалификација са Ју-Ес опена и уз објаву да ће основати ново удружење тенисера (ПТПА), најбољи тенисер света је поново добио мету на челу од медија, који су попут хијена у пустињи намирисали крв. Глатки пораз од Надала у финалу Ролан Гароса, брзо је компензован обезбеђивањем првог место до краја 2020. у Бечу, чиме се изједначио са Питом Сампрасом по броју година (6) проведених на челу АТП тура. У међувремену, Новак је хуманитарним радом наставио да помаже здравство у борби против короне, мада то је ретко ко и констатовао док се бактао са погрешно протумаченим ставом о вакцинацији. Ипак, домаћи тенис није само Ђоковић. Радовали смо се и успесима Ласла Ђереа (Сардинија) и Миомира Кецмановића (Кицбил) који су нам ставили до знања да је будућност светла, а годину "белог спорта", финиширала је вест о доласку Виктора Троицког на место селектора Дејвис куп репрезентације.

КЛЕЧАЊЕ И МЕХУР

Кошаркашки део ове приче, никако не би могао да протекне без Партизана. До прекида у марту, добро подмазана машинерија Андрее Тринкијерија је газила на свим фронтовима и била већ виђена поново у Евролиги. Ипак, одлука да се сви резултати из прошле сезоне пониште, као и да завршница АБА лиге не буде одиграна, уништила је снове о елити момака из Хумске, што је на крају резултирало одласком Тринкијерија, тренерском вртешком на почетку нове сезоне и резултатском кризом која и даље дрма црно-беле.

Што се тиче црвено-белог дела "вечитог" ривалства ни ту ситауција није претерано боља. Саша Обрадовић није издржао ни до Нове године, а заменио га је Дејан Радоњић и у руке добио скупоцен састав чије су стартне амбиција досезале до пласмана у Топ 8 Евролиге, али то ће бити јако тешко засад. На Јадрану је ситуација знатно другачија. Звезда има тим који је пројектован за освајање АБА лиге и делује да би само чудо или нека нова пандемија, не дај боже, могла да их спречи у томе.

Када је у питању међународни кошарка, ту је пажња читавог света била на НБА лиги, која се не под налетом вирусне пандемије закључала у Дизнијев комплекс у Орланду и завршила сезону 2019/2020. Мада ни тамо сам спорт није био баш у првом плану, већ борба против расизма кроз покрет БЛМ (или у преводу "Црни животи значе"). Клечало се америчкој химни, чак је на неколико дана све стало у "мехуру" у Орланду, али све се на крају завршило слављем ЛА Лејкерса, који су на путу до титуле морали да прођу и кроз Денвер нашег супрестара Николе Јокића.

Најмање смо се ове године нагледали репрезентативне кошарке, само четири пута су момци били у акцији и у дебитантским наступима Игора Кокошкова на клупи "орлова" остварили две победе и два пораза. Наравно, изостанак савршеног учинка проузрокован је играњем састава који нису чинили НБА и евролигашки играчи због добро познатог сукоба на релацији ФИБА - УЛЕБ.

У НОВЕ ПОБЕДЕ СА ЂЕРОНОМ

ПОЧЕТКОМ године српски рукометаши су Европско првенство завршили са три пораза у групи и одмах испали, што је довело до тога да селектор Ненад Перуничић напусти кормило националног тима. Њега је тек неколико месеци касније заменио Тони Ђерона, искусни Шпанац који још није дебитовао али се увелико од њега очекује да трофејни спорт поведе у нове победе. Када су у питању рукометашице, њих је мало делило од пласмана у другу фазу ЕП, али су поразом од Хрватске завршиле такмичење у Данској. Ипак, тешко да ико може ишта да им замери с обзиром на то кроз какве су услове прошле.

ИГРЕ И ОКО БАЗЕНА

Колико је ватерполо трофејан и моћан спорт у Србији, говори и чињеница да је мало којег навијача уздрмало неосвајање европске медаље у Будимпешти. Вероватно је став већине гласио: "Ма подвикнуће Дејан Савић два-три пута и ето нас на трону у Токију". Ипак, због проклетог вируса, авионске карте за пут у престоницу Јапана нису ни "чекиране" а Филиповић и другови су се тек недавно окупили како би по други пут кренули да кују планове за одбрану злата из Рија 2016.

Међутим, репрезентативне акције, помало су остале у сенци свих превирања за кључне функције у ВК Партизан. Борба струја окупљене око Александра Шоштара и Зорана Аврамовића с једне и Татијане Ракас и Мирка Брадајића са друге, протести незадовољних родитеља и хладна вода на Бањици озбиљно су уздрмали трофејног великана који је у јако лошој ситуацији. Ипак, крајем августа црно-бели су добили нову управу, у чијем су саставу и Филип Филиповић, Милан Алексић и Стефан Митровић, који је крајем године одлучио да напусти грчки Аполон и врати се у Партизан.

Српски ватерполо је обасјао и повратак асова као што су Милош Ћук, Страхиња Рашовић, Гаврил Суботић...

КОФЕРИ ПУНИ АМБИЦИЈА

Посебан сегмент у категорији пропуштених шанси јесу и Олимпијске игре одложене за 2021. Тамо су многи наши спортисти планирали пут са коферима пуним највиших амбиција. Поред поменутих ватерполиста, кошаркаша (тек треба да се квалификују), снови о медаљи накратко су прекинути и одбојкашицама, стрелцима, веслачима, кајакашима, текводнисткињама, "баскеташима", Ивани Шпановић и осталим атлетичарима.

Српски олимпијски тим засада броји 63 члана, а сигурни смо да ће их тек бити и да ће у наредној години ваљда све проћи по плану за све српске спортисте, без обзира на то да ли ишли у Токио или не.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)