МАЈИНА ВЕЧНА МАГИЈА: Легендарна одбојкашица емотивно доживела освајање клупске титуле првака света са Скандићијем

ЈОШ једном је импресионирала свет, доказала да су године само број и с правом може да каже да је инспирација свима у свету спорта. Маја Огњеновић је у децембру на клупском СП у Сао Паулу суверено владала тереном, њене магичне лопте водиле су одбојкашице Скандићија до светске круне. Али, и бациле у очај моћни Конељано, некадашњег селектора Србије Данијелеа Сантарелија

Foto: Profimedia

- Када се оствари успех, нема претераног времена за прославу, јер нама је италијанско првенство кренуло пар дана после повратка из Бразила. Али, мало смо уживали у великом успеху, који је био астрономски, јер клуб постоји 10-12 година. Била сам неизмерно срећна због тима, саиграчица, јер велика већина њих никад није играла на том такмичењу. Било је "вау", али за мене посебно емотивно, без обзира на то што ми је било четврто СП и друго злато. Вероватно сам препознала и видела да је мој допринос можда био значајнији него иначе - прича Огњеновићева у телефонском разговору за "Новости", најбоља техничарка шампионата у Бразилу.

Нема саиграчице која не осећа са колико страсти игра Маја. А она не жели да се понавља, увек тежи да пронађе неко ново решење, како би из екипе извукла максимум.

- Стално причам да искуство када се споји са знањем постаје уживање и страст. Мени је сваки тренинг, утакмица изазов. Пратим одбојкашке инстаграм профиле, посебно из Азије, јер се зна да имају специјалну технику и да играју другачију одбојку. Тако дођем на тренинг, и кажем сад ћу да пробам да измислим неке потезе са инстаграма. Саиграчице вриште од смеха, а мени је то изазов, невезано да ли је реч о комбинацији, дизању лопте, "кувању"... Све долази изнутра, и то неко унутрашње задовољство које се доживи, врло лако се испољава на терену. Пре неких десет година је била прича у смислу доказивања, показивања... а сада сам дошла у период, где сам свесна себе и да се осећам добро у одбојкашком врху, којем припадам.

Велика је штета што капитенка Скандићија код нас не може да игра и да преноси страст, знање и искуство на млађе.

- То сам доживела у Турској. Била сам две године у Вакифу, имала саиграчицу Џансу Озбај, која је израсла у врхунског техничара. Одушевљавала ме је њена воља да учи од мене, да ме на неки начин и копира. Тренер Гвидети је одлучио да будемо цимерке и сећам се питања која ми је постављала, колико је желела да напредује. И било ми је драго што је усвојила неке савете и што је можда напредовала уз мене. После сам и у Езачибашију имала Елиф Шарфин, која је такође постала репрезентативка. Издвојила сам те клубове као пример да су препознали да искусни техничар може да помогне у развојном путу млађег дизача. Сигурна сам да има и мог удела. Али, то је питање за тренере, управе клубова... Ја сам неко ко воли да утиче, прича, саветује, тако да некад грубо кажем да ми је жао што ме нису искористили клубови, а могли су - прича Маја.

А још више би значило када би била уз наше играчице...

- Било би идеално, јер је то нешто што функционише у свету. У САД је нормално да у репрезентацији имају тренере, саветнике за сваку позицију. Не мислим да је то захтевно организовати. Мени је својевремено Гвидети рекао да када престанем да играм, да ће ме где год буде био звати да будем саветник. За репрезентацију то није компликовано спровести у дело, јер сезона траје три, четири месеца. Верујем да би могао да се нађе компромис, да би нека врста тог рада могла да уроди плодом. Врло радо бих то радила, стварно ме занима рад са децом, младим дизачима или изграђеним техничарима. Мислим да ћу моћи једног дана да своје знање са успехом пренесем на друге.

Легендарна капитенка Србије сматра да млађе играчице не би требало да копирају старије, да се не оптерећују плодним каријерама врхунских одбојкашица...

- Мој једини савет је да свако буде за себе, да не покушава да буде неко други. Има пуно фактора који утичу на развој техничара - квалитет лиге, број утакмица. Ако причамо о Слађани Мирковић и Ради Перовић обе су у добрим лигама, али мислим да заслужују да буду у јачим, изазовнијим него што је руска или казахстанска.

За чувену играчицу, рођену 6. августа 1984. у Зрењанину, нема дилеме да је репрезентација на ОИ 2024. у Паризу доживела неуспех. Али, десето место на СП гледа другачијим очима:

- Не бих да звучи као фраза, али знамо сви да наша селекција доста зависи од Тијане Бошковић. Тако је и када се освајају и када се не освајају медаље. Освајају се због Тиће, због њених игара. И играти без Тијане је мач са две оштрице. Могло је да буде растерећујуће, у стилу хајде да играмо, немамо притисак...Мада, очекивала сам да ће се у неком моменту после полусмене генерације десити једна година или неко такмичење на којем можда нећемо засијати у пуном сјају. То је било СП. Зато верујем да ћемо ове године на ЕП бити један од главних фаворита за медаљу - подвлачи Маја.

Италијанска доминација

ИТАЛИЈАНСКЕ репрезентације и клубови покорили су свет. Маја то овако објашњава:

- Италијани су се вратили на дане старе славе. Нисам изненађена, зато што се у Италији увек играла најбоља одбојка. Они су одбојкашка нација, имају сијасет добрих тренера, одбојкашку културу, улажу у клубове. А што се репрезентације тиче, слично је као са нама, једноставно појавила се генерација, која, као и ми својевремено, има играчице, које су најбоље на својим позицијама на свету.

Антропова ме одушевила

УЗ Мају је стасала је и једна од најбољих светских коректорки, 22-годишња Јекатарина Антропова.

- Увек сам издавајала њен карактер и вољу за напретком, као и схватање спорта. Драго ми је што сам била сведок развојног пута. Она је имала 19 година када сам ја дошла и била је, морам признати, једна од најталентованијих девојака, али прилично неафирмисан играч. И онда када се осврнем на две и по сезоне, драго ми је што израста у врхунског играча и што је стала раме уз раме са Тијаном Бошковић, Паолом Егоном, Изабелом Хак. То је драж моје награде за најбољег техничара, али и улоге коју сам имала у тиму у ове три сезоне поред ње - каже Огњеновићева.

 Пуне смо самопоуздања

ОДБОЈКАШИЦЕ Скандићија су после победе над недодирљивим Конељаном стекле далеко више самопуздања.

- Верујем да смо овом победом схватиле да можемо да играмо са њима. Нека ово буде замајац за нешто више. Крајем јануара играмо Ф4 Купа Италије, потом креће плеј-оф Лиге шампиона, првенство Италије. У суштини нема правила. Ми смо 2025. играле први пут у историји клуба и финале Лиге шампиона,а убеђена сам да нико из управе није веровао да можемо да победимо Вакиф у Истанбулу, па се десило. Нећу да кажем да су чуда могућа, али сигурно да је неопходан фактор среће. И екипа је доминантнија него прошле сезоне - примећује Маја.

Препоручујемо

Кошарка

0 0

ВЕЛИКА ВЕСТ: Враћа се Матијас Лесор!

07. 01. 2026. у 19:55

Фудбал

0 1

ЗВЕЗДИН ПРОМАШАЈ ПУЦА ВИСОКО! Нападач се сели у Барселону?

07. 01. 2026. у 19:33

Кошарка

0 0

ОВАКВОГ САИГРАЧА НИКОЛА ЈОКИЋ НИЈЕ ИКАДА ИМАО: Невероватно шта ради након мечева, оставио све без текста

07. 01. 2026. у 19:14

Кошарка

0 0

ПОВРЕДИО СЕ МИЉЕНИК "ДЕЛИЈА": То није једини проблем...

07. 01. 2026. у 18:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације