ЕУФОРИЈА БРЗО ПРОЂЕ, ВЕСЛАЋЕМО ЈОШ ЈАЧЕ : Вицешампион света Мартин Мачковић има циљ да се домогне трона на ЛОИ 2028. у Лос Анђелесу

ЈОШ као дечак, када је код бабе и деде долазио на Палић, заљубио се у веслање. Суботичанин Мартин Мачковић је рано узео весла у руке, никад није одустајао, веровао је у себе, остваривао снове, сада му је циљ да се са Николајем Пименовом у двојцу домогне злата на Олимпијским играма. Да није то само пуста жеља уверио се у Шангају када су стигли до сребра на СП и доказали да припадају самом светском врху.

ФОТО: ВСС

- Још од малена смо старији брат, сестра и ја тренирали разне спортове. Као мали, док је вода у језеру била чиста гледао сам веслаче, који су оставили утисак на мене. Једног дана је брат Тони рекао ми је да је чуо да можемо бесплатно да се учланимо у ВК "Палић". Отишли смо у клуб, допао ми се амбијент, видео децу да веслају, да се играју и било је баш лепо. Ја сам у суштини прерано почео да тренирам са седам, осам година, али сам био истрајан - почиње Мачковић.

Оно што је Мартина привукло је осећај сједињености са природом...

- Због тога људи и иду на веслање. Није то профитабилан спорт, али веслачи су фанатици. Заједница је јака, веслачи из целог света се држе заједно, баш због те повезаности са природом и водом. Нарочито када је вода мирна, када је као стакло, онда се весла из све снаге, јер се човек осећа као да лети на води. Веслање доноси и мир, проблеме оставиш на обали, само си у чамцу и сјединиш се са природом. Због тога је специфичан спорт, нарочито што понекад заборавимо да ценимо ту лепоту, магију - импресиониран је Мачковић.

У Палићу је почео у скифу, својевремено се писало да је имао проблема са чамцем...

- Палић је аматерски клуб, али је из њега изникло пар врхунских веслача, који су отишли у јаче клубове... Када сам почињао услови су били доста лоши. Веслао сам у неком старом чамцу, који није био адвекатан. После ми је град Суботица изашао у сусрет, купили су ми чамац, што ми је доста помогло. Било је најтеже да се пробијем, мислим да сам доста сам себе изгурао, јер се пробудила та ватра у мени, и успео сам да остварим запажене резултате и заинтересовао селекторе,тренере... Али, почетак је био, заиста, доста тежак.

Многи су захваљујући веслању завршили престижне факултете на америчким универзитетима.

- Мојим родитељима и мени је увек било битно образовање. Када сам озбиљније ушао у веслачке воде, онда сам морао да одлучим, спорт или школа. Да сам остао у Србији или Европи морао бих да бирам, јер бих тешко могао да радим и једно и друго на високом нивоу. Срећом, многи веслачи пре мене су студирали у САД и ту сам видео шансу. Аплицирао сам за Беркли, био тамо четири године, дипломирао социологију. Тамо сам веслао на високом нивоу, тим у којем сам био, у моје време је славио 150 година од оснивања. Створили су много врхунских веслача, освајача олимпијских медаља. Била је огромна част што сам био тамо.

Мартин наглашава да му је много помогло искуство стечено у САД.

- Донело ми је самопоуздање, ширину, како да се носим са стресом, са проблемима. Схватио сам, веслање није једино што могу да радим у животу, проширио сам видике - каже Мачковић.

Када је дипломирао на Берклију вратио се у Суботицу, Палић, а већ следеће године се преселио у Београд, Партизан, и каријера је кренула узлазном линијом. У двојцу му је први партнер био Ненад Беђик, потом Милош Васић и од 2024. Николај Пименов.

- Мислим да од сваког човека може нешто да се научи, али мора да се створи хармонија и енергија и на томе мора много да се ради. Најдуже сам био са Милошем, имали смо много лепих година. А онда са почео да тренирам са Николајем и испоставило се да је та комбинација још боља - прича Мачковић.

Када је у Београду, на Ади Циганлији је најмање осам сати дневно...

- Доста су монотони дани, али уживамо у монотонији. Сваки дан вежбамо два пута дневно. Лети крећемо доста рано, а зими на Аду дођемо око 8 ујутро. Ако можемо да весламо излазимо на стазу, а ако је минус или дува јак ветар, онда смо у затвореном простору, на ергометру. Ту је и теретана. Захтевно је, напорно, али без тога нема врхунских резултата.

Када су Николај и он освојили сребро на СП у Шангају, храбро је рекао да нападају олимпијско злато у Лос Анђелесу 2028.

- Био сам на Играма у Токију и Паризу, видео како то изгледа, да све може да се достигне, али морају да се поклопе звезде, да много тога буде на правом месту у право време. Верујем да имамо квалитет, то нам је главни циљ, урадићемо све што је у нашим могућностима да се попнемо на највиши степеник победничког постоља. Верујем у то, шанса постоји, идемо ка томе.

Први корак ка остварењу сна је испуњене олимпијске норме. Зато је 2027. најважнија, када на СП морају да буду међу 11 чамаца...

- Мислим да не би требало да буде проблема - каже Мачковић.

Шангајско сребро било је ветар у леђа њему и Пименову.

- Даје нам самопуздање, пуно пута сам са Милошем Васићем био близу, али никада нисмо урадили нешто веће од европске бронзе. Сада смо Николај и ја освојили сребро и више не мислимо да можемо, већ да стварно можемо. Све је било лепо, еуфорија је трајала пар дана, али смо свесни да сада морамо да тренирамо још јаче. Морамо да се доказујемо сваки дан, сваке године како бисмо били у позицији да се боримо за неку од медаља.

Признаје да је рад са Николом Стојићем донео искорак...

- Стојић много зна, цео живот је у веслању, имао је дугу каријеру. Никола је доста строг, живи за веслање, фокусиран је. Донео је нову енергију, а мотивисан је да се докаже. Сваке године је све бољи као тренер, учи и даље, а ми добро функционишемо са њим. На добром смо путу - истакао је Мачковић.

Волим да шетам, читам

МАРТИН открива како се опушта када није у чамцу.

- Волим да се дружим са пријатељима, да будем што дуже са супругом Наталијом, да читам, шетам. Најбитније је да у тим тренуцима не размишљам о веслању - каже Мачковић.

Чавићев траг на Берклију

ПРЕ Мачковића на Берклију је студирао и легендарни пливач Милорад Чавић.

- На пар места поред кампуса су слике Милорада. Оставио је свој траг на факултету у сваком смислу - каже Мартин.

ЛИЧНА КАРТА

Име и презиме: Мартин Мачковић

Датум, место рођења: 4. 9. 1995, Суботица

Висина, тежина: 197 цм / 92 кг

Образовање: дипломирао социологију на Берклију

Највећи успеси: сребро на СП, бронза на ЕП, злато на СП до 23 године

Национално признање

ТРОФЕЈНИ веслач обезбедио је национално признање

- Не размишам превише о томе. Имам још десет година до признања, тако да се не ослањам превише на то. Наравно, лепо је, даје неки осећај сигурности, али ко зна шта ће још да се деси - каже Мартин.

БОНУС ВИДЕО: Топ 10 најбољих поентера у НБА 

Препоручујемо

Кошарка

0 3

НБА ЛИГА МЕЊА ПРАВИЛА ЗБОГ ЈОКИЋА? Звезда НБА лиге подигла глас због Николе!

31. 12. 2025. у 17:24

Остали спортови

0 2

ТУГА У СВЕТУ СПОРТА! Преминуо Мирослав Земан

31. 12. 2025. у 16:29

Кошарка

0 3

КОМПЛИКУЈЕ СЕ: Партизан стопирао одлазак Тајрика Џонса, а ово је разлог

31. 12. 2025. у 15:53

Фудбал

0 2

ХРВАТСКА ЗАВИЈЕНА У ЦРНО! Преминуо легендарни фудбалер Динама

31. 12. 2025. у 10:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације