МИНХЕНСКИ МАСАКР ЦРНА МРЉА СПОРТА: Најтрагичнији догађај у историји ОИ збио се пре 49 година

Зоран Миловић

05. 09. 2021. у 14:56

НАЈЦРЊИ тренутак у дугој историји олимпијског покрета, па и читавог спорта, догодио се пре тачно 49 година, 5. септембра 1972, када су припадници палестинске терористичке организације "Црни септембар", током Олимпијских игара у Минхену, убили 11 израелских спортиста.

МИНХЕНСКИ МАСАКР ЦРНА МРЉА СПОРТА: Најтрагичнији догађај у историји ОИ збио се пре 49 година

ФОТО: Архива АП

Минхенски масакр буди сећање, сваког 5. септембра, на незапамћен терористички напад са смртоносним последицама и недужним жртвама, као и на неспособност немачке државе да се обрачуна са терористима.

"Када је изведен терористички напад на Олимпијским играма 1972, немачка држава је у потпуности заказала", констатовао је Дојче веле. "Све надлежне структуре су се понеле аматерски, а за то до данас нико није сносио последице."

ФОТО: Архива АП

УПРКОС жељи домаћина 20. Летњих олимпијских игара, тадашње Западне Немачке, да се после катастрофе Другог светског рата свету представи као демократска, модерна држава пуна оптимизма (за разлику од Игара у Берлину 1936. када је промовисана Хитлерова нацистичка држава), за шта је изабран слоган Тhe Happy Games ("Срећне игре"), олимпијска смотра у главном граду Баварске, са 7.170 спортиста (у 23 спорта) из 121 земље света, претворила се у велику трагедију.

Десет дана су Игре биле "фестивал мира". Док није свануо 5. септембар. У праскозорје, у 4.10, осморо људи прескочило је два метра високу ограду Олимпијског села. Одевени у спортске тренерке, у торбама су, уместо патика и дресова, имали арсенал оружја. Иронија је да су им помогли амерички спортисти који су се враћали из ноћног провода, мислећи да помажу колегама.

НАЦИСТИ ИМ БИЛИ ИНСПИРАТОРИ

ТЕРОРИСТИЧКУ акцију у Минхену водио је шеф "Црног септембра", познати палестински терориста Абу Дауд. Медији, израелски и немачки, касније су спекулисали да су битну улогу, као инспиратори, имали извесни немачки неонацисти. Немачка полиција ухапсила је, у склопу истраге, извесног Вилија Пола, новембра 1972, када је у његовој кући пронашла велику количину илегалног оружја, али није нашла јасну везу са организацијом "Црни септембар".

Маскирани терористи из групе "Црни септембар", регрутовани из избегличких логора у Либану, Сирији и Јордану, упали су у апартмане које су користили Израелци. Наишли су на неколицину будних спортиста, који су им пружили отпор. Моше Вајнберг, рвачки тренер, и Јосеф Романо, дизач тегова, одмах су убијени!

ДЕВЕТОРИЦА Израелаца постали су таоци палестинских терориста: рвачки судија Јосеф Гутфројнд, дизач тегова Давид Бергер, рвач Марк Славин (најмлађи, 18 година), судија дизања тегова Јаков Спрингер, дизач тегова Зев Фридман, тренер атлетичара Амицур Шапира, рвач Елиезер Халфин, тренер стрељаштва Кеат Шор и тренер мачевања Андре Шпицер.

Око шест ујутру је стигао и захтев отмичара. Тражили су тренутно ослобађање 234 палестинска затвореника у Израелу, као и немачких терориста Улрикеа Мајнхофа и Андреаса Бадера.

Немачки преговарачи су били склони да попусте. Одговор Израела био је брз и кратак - нема преговора са терористима. Немачки званичници су били у незгодној политичкој ситуацији - таоци су били Јевреји, а од Другог светског рата и Холокауста је прошло тек нешто више од 25 година.

КАНЦЕЛАР Вили Брант и немачки министар унутрашњих послова Ханс Дитрих Геншер су одбили понуду израелске владе да пошаље своје специјалне трупе у Немачку. Испоставило се да је то била погрешна процена, јер немачке безбедносне снаге нису имале искуства у оваквим ситуацијама.

Наводно, преговарачи су терористима нудили велики новац, што су они одбили. Први покушај полиције да интервенише био је у 16.30. План: да се кроз вентилацију увуку у апартман и убију терористе. Заузели су позиције и чекали да неко да знак да крену... Акцију су "спречиле" телевизијске камере које су све снимале са прозора оближњих станова, и слике су отишле широм света. Тако су терористи могли да виде како се полиција спрема за напад. После претњи отмичара да ће убити двојицу талаца, полиција се повукла.

ПАЛЕСТИНЦИ су изнели нови захтев - безбедан транспорт авионом у Каиро. Њихов одлазак на аеродром је омогућен после маратонских преговора и ултиматума. Око 22.10, са два хеликоптера су пребачена заједно са таоцима до војног аеродрома "Фирстенфелдбрук". Тамо их је чекао један "боинг 727", који је требало да их пребаци у Каиро. Али се тамо, крај писте, одиграла крвава драма.

Полиција је више од 20 сати покушавала да ослободи израелске спортисте, али се талачка криза завршила - масакром. Не само због решености терориста да истрају до краја, већ кривица пада и на немачке снаге безбедности које се нису снашле у драматичним догађајима. Од пет немачких снајпериста распоређених по аеродрому, нико није имао посебну обуку за такве ситуације, нити су могли да комуницирају међусобно.

Почело је двочасовно пушкарање. Кобан је био долазак оклопних возила, као заштита полицајцима. Тада је један од отмичара бацио бомбу у један од хеликоптера у којем су били отети спортисти - таоци су изгорели. Спортисти који су били у другом хеликоптеру су били изрешетани.

ЖРТВЕ Једанаест Израелаца које су палестински терористи погубили у Минхену 1972./ ФОТО: Архива АП

Црни биланс, после лоше планиране и катастрофално изведене акције ослобађања, гласио је: отмичари су убили још деветоро израелских спортиста, страдао је и полицијски заповедник који није учествовао у пуцњави већ је посматрао са контролног торња, смртоносно је погођен у главу, вероватно грешком снајпериста.

Петорица од осморице отмичара су погинула у пуцњави на аеродрому. Тројица су преживела.

Укупно је 17 жртава је дводневне минхенске драме, талачке кризе незабележене у историји олимпизма...

Тела погинулих терориста изручена су Либији и сахрањена уз највеће војне почасти. Осталој тројици преживелих терориста, који су били у затвору, није никада суђено. Током отмице једног "Луфтханзиног" авиона, са само 12 путника, 29. октобра 1972, отмичари су тражили пуштање на слободу тројице преживелих Палестинаца, на што је немачка влада одмах пристала, без консултација с израелском?!

СВЕТ је био у шоку, а упркос трагедији, Олимпијске игре су настављене као да се ништа није догодило. Истина, тек на бројне протесте других учесника, биле су прекинуте - на 34 сата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СИТИ ИМА СВЕ У СВОЈИМ РУКАМА: Уколико грађани славе на свим утакмицама до краја, освојиће четврту узастопну Премијер лигу

СИТИ ИМА СВЕ У СВОЈИМ РУКАМА: Уколико ''грађани'' славе на свим утакмицама до краја, освојиће четврту узастопну Премијер лигу

У заосталој утакмици 29. кола Премијер лиге фудбалери Брајтона ће угостити разиграни Манчестер сити који јуриша ка новој титули првака Енглеске (21.00).

25. 04. 2024. у 07:45

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

Рат у Украјини је трагичан по више основа, као и сваки рат уосталом, а најновије вести везане за њега - стижу из сфере спорта. Русија, међутим, није у центру пажње овог пута, већ њена највећа савезница, Белорусија.

24. 04. 2024. у 16:39

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна