Кошарка

ЦЕПА МРЕЖИЦЕ И ГАЈИ БОРОВНИЦЕ: Рашко Катић блиста у дресу Радничког

Милош Јовановић

19. 12. 2020. у 18:42

РАШКО Катић са 40 година још господари под обручем, као у најбољим данима, док је носио дресове Партизана и Црвене звезде, а у родни Крагујевац се вратио да би на пољопривредном газдинству убирао плодове свога рада, и целу спортску причу у том граду подигао на виши ниво.

ЦЕПА МРЕЖИЦЕ И ГАЈИ БОРОВНИЦЕ: Рашко Катић блиста у дресу Радничког

Једноставно, није могао да се одрекне кошарке. Иако је планирао прошле године да заврши каријеру, није успео да одоли игри која му је донела много радосних тренутака у животу.

- У Белгији сам одлучио да престанем да играм кошарку професионално. Сплет околности је био такав, имам три сина, иду у школу и нисам могао да играм негде, а да не будем са породицом. Селидбе, једноставно, више нису долазиле у обзир. Дошао сам у Крагујевац и ту су ме дочекала два другара која воде клуб, имали су идеју и понудили ми да играм за Раднички. Изашли су ми у сусрет, могу да тренирам када хоћу, али се трудим да то не злоупотребљавам. На обострано задовољство све се погодило и испала је једна лепа спортска прича - рекао је Катић.

СА РАДНИЧКИМ У АБА

РАДНИЧКИ је тренутно у горњем делу табеле КЛС лиге, али има велике планове за будућност.

- Циљ нам је да уђемо у Суперлигу и да у њој урадимо што више, а наредне године да пробамо да изборимо АБА 2 лигу, можда чак и ове, ко зна. Свакако, циљ је да се домогнемо АБА 2, а касније и АБА 1 лиге - рекао је Катић.

Некадашњи репрезентативни центар је тренутно најбољи стрелац Кошаркашке лиге Србије са просечно 23,2 поена по мечу, а пажњу јавности највише је привукао на утакмици трећег кола против екипе Напретка убацивши 41 поен. Играчи у домаћем првенству веома поштују Рашкову каријеру због чега га на терену посматрају са одређеном дозом респекта.

- Има доста играча који цене моју каријеру и мој рад и ја видим да они то страшно поштују, али постоје и они који желе да прескоче неке лестивце. Наравно, све је то младост и ја то потпуно разумем - истакао је Катић.

Поред тога што активно игра кошарку, Рашко живи мирним породичним животом, посветио се пољопривреди, узгајању боровница и здраве хране у свом домаћинству надомак Крагујевца.

- Узгајам боровнице и производим здраву храну за своје потребе и потребе породице, чисто да знамо шта једемо. Засад успевам све да постигнем, јер тренирам једном дневно, и то су обично вечерњи тренинзи, а ујутру идем у село. На селу сада већ нема толико посла, тако да имам целу зиму да се посветим породици и кошарци - рекао је Катић.

За неке Рашкове колеге, које су приближних година као и он, кошарка је давно прошло време, али то није случај и са њим јер се осећа одлично и не планира да у скоријој будућности каже збогом овој игри.

- Засад се осећам веома добро што се тиче тела и налазим се у веома доброј форми. Видећемо, то све може да се промени у једном дану, можда се деси нека повреда на коју не могу да утичем. Ја тренутно не видим никакву разлику у односу на пре пет година. Јесте да не тренирам два пута дневно, али у овом ритму могу да играм још неколико сезона ако не будем имао никакву повреду - истакао је Рашко.

ВЕОМА БОГАТА КАРИЈЕРА

РАШКО Катић је у дугогодишњој и успешној каријери, наступао за Заставу, Црвену звезду, Иту, Ергоном, Валтер тајгерс, Хемофарм, Партизан, Сарагосу, Остенде и Шарлроа.

Са репрезентацијом Србије освојио је сребро на СП 2014. у Шпанији.

Као и сваки спортиста и Катић је имао идеју како да проведе "пензионерске" дане. Првобитно је хтео да се посвети само узгајању боровница, али су се у међувремену појавили и неки нови планови.

- Имам идеју да се опробам у тренерском послу где се акценат не би стављао само на успешне играче. Искуство ме је научило да 99,9 одсто клинаца не успе. Сви маштају да буду међу тих 0,1 одсто, а остала деца која не успеју често буду незадовољна и то незадовољство им се касније ослика на живот. Ја бих се трудио да им објасним да не може свако да успе, али да то што су ту и што тренирају и што ће бити едуковани на неки старински и традиционалан начин касније искористе за неке друге ствари у животу. Желим да им кошарка и школа коју прођу буду од користи, а не да им одмажу - навео је Катић.

Такође, осврнуо се и на данашњу кошарку.

- Тренери данас треба да имају мало више храбрости и да буду посвећени. Није поента бити тренер и од тога само зарађивати новац, битно је и да се нешто врати кошарци. Тренер не сме само да дође у халу, одради посао и иде кући. Данас, нажалост, има мало тренера стваралаца, данас су сви тренери менаџери, што се најбоље види по нашим клубовима који имају по седам-осам страних кошаркаша у тиму - за крај је истакао Катић.