ЏЕНКИНС ЗА "НОВОСТИ": Не бих могао у Партизан, мотив ми је титула у Евролиги

19. 07. 2020. у 20:45

„ЂЕНКА ООО“. Добро познато скандирање навијача Црвене звезде једном од својих миљеника Чарлус Џенкинсу се неће чути у Београду више.

ЏЕНКИНС ЗА НОВОСТИ: Не бих могао у Партизан, мотив ми је титула у Евролиги

Фото: Н. Параушић

Бар не као играчу тима са Малог Калемегдана. После три мандата у српском клубу и седам освојених трофеја је одлучио да каријеру настави у Олимпијакосу.

- Нећу морати да се навикавам на нову боју дреса – са осмехом почиње Џенкинс разговор за „Новости“.

Уследио је повратак на нешто озбиљније теме, пре свега на прерано завршену сезону пуну осцилација. Кренуло је са Миланом Томићем, па је на клупу сео Андрија Гавриловић, да би до момента док све није стало због вируса корона екипу водио Драган Шакота.

- Желео сам да завршимо сезону на паркету, било ту у јуну или кад год. Нисам се ментално „одјавио“ када сам стигао кући. Увек сам био реалан, била ми је ово један од најгорих сезона у каријери, али нисам имао намеру да одустанем. Што се промена тренера тиче, јасно је да није било лако. Сваки од њих је имао своју филозофију, имао одређено мишљење о играчима, било је чудно.

НЕ БИХ МОГАО У ПАРТИЗАН

Доста пажње је у претходном периоду изазвала одлука Немање Дангубића да каријеру настави у Партизану.

- Могу да разумем навијаче, ривалство је велико и ја не бих могао да играм за њих. Међутим, није он изабрао Партизан испред Звезде. У оваквој ситуацији са вирусом корона и са свим што де дешава можда није имао много опција. Као кошаркаш желите да играте и да зарадите новац за себе и породицу, увек сам стављао на прво место породицу. Данга ми је пријатељ, када сам се мучио током сезоне био је уз мене, подржавао ме је. Желим му да игра добро и наравно да губи од Звезде.

Не бежи од одговорности, како личне, тако и тимске.

- Било је разочарења, изгубили смо тај моменат од прошле године, направљен је одличан ростер, тим за пласман у топ 8 у Евролиги. На папиру, један од најбољих састава који је Звезда имала, али је на терену недостајал константност. Атмосфера у свлачионици је стварно била добра, иако то по резултатима није у неким моментима изгледало. Било је грешака, почињали смо мечеве са великим заостатком или бисмо испуштали вођство. Ја се лично нисам осећао потпуно пријатно, нисам проналазио прави ритам нити сам био у зони комфора, мада сам уверен да бисмо у плеј-офу имали прилику да се искупимо за све, у доигравању је увек све отворено.

Када је било јасно да од повратка нема ништа, Чарлс је схватио да је време за нови изазов.

- Вратио сам се да пробам да освојим 10 трофеја, хтео сам да наставим тамо где смо стали, али нисам рачунао на то да нема Радоњића, да екипа није иста, да ме тренери не познају тако добро као раније, уз све то нисам приказивао тако добре партије. Схватио сам да је време за промене. Играћу поново код Јоргоса Барцокаса. Одлично ме познаје, зна шта од мене може да очекује. Мој посао ће бити да чувам најбоље играче, имаћу минутажу и прилику за искупљење. Знам да вероватно нигде нећу осетити такву повезаност и однос са навијачима, али сам донео професионалну одлуку.

Пред себе је поставио један циљ који неће бити тако лако остварити.

- Мој највећи мотив сада је да до краја каријере освојим титулу у Евролиги. Ово говорим за себе, без икаквог притиска на Олимпијакос. Трофеји су нешто чему тежим и то је оно што сви желе. Нико не излази на терен реда ради како би се играо, већ да побеђује. Могу да обећам публици да ће добити некога ко се бори до последње секунде и ко ће урадити све за тим. Не долазим као суперстар, него као део слагалице да би играчи попут Папаниколауа и Спанулиса имали више времена за одмор и за коришћење својих највећих оружја. Уз то, искључио сам друштвене мреже, како не бих губио време на читање разних кометнара, фокус је само на терену и на мом послу. Грчка је одлична земља, желим да се докажем и останем тамо мало дуже.

На крају разговора се вратио на време проведено у Звезди, покушао је да изабере најбољи меч у црвено-белом дресу.

- Навијачи увек причају о Будивљенику, мада је за мене то меч са ЦСКА у Београду. Победили смо, имао сам шест украдених лопти. Сећам се, на дан тог меча је Нелсон дошао код мене на неколико дана. Вратио сам се са тренинга и Демаркус је био веома заинтересован за ту утакмицу. Давао ми је детаљне савете, објаснио ми доста ствари, помогао ми да „читам“ игру још боље. Чувао сам Теодосића, најбољег асистента, Кузмић је био перфектан у одбрани, Симоновић такође, због нас се нису осећали комфорно, тако да ми је то омиљена утакмица – завршава Џенкинс.

РАДОЊИЋ

Посебан однос је Чарлс имао са некадашњим тренером Дејаном Радоњићем.

- Једна од најбољих момената је био у сезони када сам се вратио из Арманија. Пред плеј-оф АБА лиге се Јовић повредио, леђа нису издржала. Волтерс је био ту, али је Дејо желео да играм плеја. Питао ме је шта ми не одговара на тој позицији, објаснио сам му да имам проблем са позивањем акција. Тада ми је рекао да се пре сваког поседа окренем ка њему и да ће ми дати знак, да је на мени само да не губим лопте. Можете да видите све на снимцима, стално сам се окретао. Комуникација је била перфектна, никад боље није причао енглески – насмејао се Џенкинс.

КАФАНА И РАКИЈА У ЊУЈОРКУ

Открио је Џенкинс да српску кухињу тражи и у Њујорку.

- Има једно одлично место на Менхетну, зове се „Кафана“. Прошле године сам био тамо, пре него што сам престао да једем месо. Одвео сам другара јели смо ћевапе, сир, кајмак, врућ хлеб, он се одушевио. Пили смо наравно као Срби, пробао је и ракију која му се допала. Ја волим ракију од Дуње, нису је тада имали. Често сам ишао тамо и сви знају колико волим Србију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)