КАДА се Светислав Пешић пре годину и по вратио кући као селектор, убијали смо доколицу причом како бисмо се прошетали до финала Олимпијских игара са Америма у Токију. Само да нисмо „несрећно“ изгубили од Италије финале квалификационог турнира у Београду. Повратак тренера који представља синоним за репрезентативне успехе послужио нам је као средство за слепу одбрану од онога што не желимо да видимо, чујемо или прочитамо - више нисмо оно што смо били у свету кошарке.

Коментари (0)