"ЏОКЕР" ПРАВИ НОВЕ "ОЛ-СТАР" ИГРАЧЕ: Породица Јокић покренула велики пројекат

МНОГИ љубитељи кошарке у Србији сматрају да нашој сцени недостаје клуб какав је некада био Хемофарм из Вршца. Породица Јокић има жељу да Џокер буде баш тај клуб који ће бити база за брушење талената, стварање нових асова или барем одгајање момака који могу да направе респектабилне кошаркашке каријере у адекватним условима.

Бранислав Јокић

Дуг је списак кошаркаша који су захвални Хемофарму за развој и лансирну тачку каријере. Тај клуб и Вршац дали су најбоље драфтованог Србина, Сомбор је дао најбољег кошаркаша планете и двоструког узастопног МВП-ја НБА лиге, а баш тај МВП жели да његов град створи неке нове наде српске кошарке.

Сомбор је и пре Јокића био познат кошаркашки по Радивоју Кораћу, Драгану Тарлаћу, Жељку Ребрачи, Млађану Шилобаду, Јову Станојевићу и другим играчима који су рођени у поменутом граду или су одатле почели своје животно-кошаркашке приче.

Јокићева прича је посебно специфична и захваљујући томе са браћом Страхињом и Немањом жели да уложи у свој град и клуб који носи име "Џокер" и буде мотив неким новим клинцима. Већ сте могли и да прочитате како МВП стиже да на Јутјубу прати све мечеве Џокера у паузама између обавеза које има у Денверу.

Тим поводом, отац  Николе Јокића Бранислав је пристао да говори за Спортал.

Помало сумњичаво нас је гледао чак и његов син Никола када смо дошли на сада већ чувену адресу, на којој се налази најпознатија штала на свету. Испоставило се само да му отац није рекао за наш најављени долазак, а у јеку су биле припреме за одлазак у Шведску. 

- Знам да је тешко добити интервју са Николом, ето, ви сте ретки, први у годину дана који су дошли да праве причу о Џокеру, не знам ни зашто сам вас на прву лопту прихватио, да сте рекли да радимо о коњима, не бих пристао. А овако о Џокеру, то ми је мало интересантно, релативно је нови клуб на небу Србије, па хајде, нека нас људи чују и виде, ко смо, шта смо и шта хоћемо, шта радимо - искрен је био Бранислав Јокић у једном каснијем делу приче.

Да не дужимо, препустићемо му реч када је у питању Џокер, клуб који жели да се етаблира у КЛС, а даље - будућност ће показати.

- Цела прича са Џокером је почела пре четири године у ово време, тадашњи СО Кош је био у проблемима, неки момци су ме питали да ли могу да помогнем мало, и ја и породица, у организовању клуба на здравијим и нормалнијим основама. Тада смо ја и тих пар момака направили договор да направимо нову скупштину и клуб, то смо и урадили. Ја сам постао председник клуба, појавили су се и други људи који могу и хоће да помогну новоформираном клубу који је променио име у Џокер, јер је то Николин надимак. Хтели смо да на тај начин пропагирамо клуб и да клуб тако буде интересантан деци, да се она поистовете са тренутно најбољим играчем Србије, можда и шире. Ми смо тај клуб основали тако што смо прво почели испочетка. Направили смо петогодишњи план, организовали групе деце, поставили тренере, примили два-три нова млада тренера. Сви који су имали жељу, хтење и вољу да помогну клубу, били су добродошли. Петогодишњи план и програм рада који је некада излазио у билтену КС Војводине, направили смо за све млађе категорије по годиштима, од најмлађег до најстаријег. Направили смо програм рада и циљева, у наредних пет година. У петој години је циљ био да будемо овде где смо сада, ове године. Да уђемо у прву Б лигу годину, а ми смо то успели годину дана раније, сада. Дакле, петогодишњи план испуњен је годину пре.

Како су изгледали сами почеци рада? 

- У почетку, ја сам сматрао да не треба да буде великих улагања, али прошле године су се мало активније укључили моји синови, нарочито најстарији Страхиња. Он је рекао: Хајде, идемо, циљ нам је прва лига за две, евентуално три године. Значи први степеник смо прошли убедљиво, имали смо један пораз, онако, на муку и мишиће смо изгубили, али хајде, нема везе. Остало је све доста убедљиво добијено. 

- Наредна година је велико искушење за клуб, како играчки, тако и организационо. Ипак смо ми релативно млад клуб за високе рангове такмичења. Цела логистика клуба мора бити на одређеном нивоу. Прошле године смо уложили поприлична средства како би клуб функционисао што боље. Почевши од клупског аутобуса који смо купили и брендирали Николиним ликом, па све до хале и њеног брендирања, уређивања... И ја сам сам ишао чак и до покрајине да помогнемо, да се паркет уради на лето, мислим да сад треба да почну радови, да бисмо уопште могли да играмо у савезном такмичењу, посебно у КЛС. То је план за годину или две.

Какав је процес кадровског формирања?

- Клуб, што се тиче кадровских решења, има програм рада, довођења и одвођења играча, мислим да смо један од ретких клубова који су пуно инвестирали у играче. Наши момци станују у Сомбору у приватним становима, максимално су уређени и сређени, имају три плаћена оброка, имају плату који свако зарађује према свом залагању, раду, труду и знању у кошарци. Ове године, пошто смо ушли у виши ранг, вероватно ће доћи до персоналних промена. Сада, ових дана, имамо контролне тренинге, довели смо тренера за јуниоре и кадете, пошто имамо жељу да значај Џокера на небу Србије буде и у другим категоријама. Мислим на јединствену лигу Србије у тим кадетским и јуниорским селекцијама. Наша прича се чула надалеко, имао сам посете из Савеза - помагања, логистика, 'шта вам треба'. Вероватно су људи препознали нашу жељу и могућност, да желимо да уложимо и направимо мали кошаркашки центар. Мени је узор некадашњи Вршац, чак је и мој средњи син као јуниор играо у Хемофарму као јуниор код Пере Родића, у тој генерацији Миличића, Пуповца, Алексића...

Да ли је и Мишко Ражнатовић саветник?

Фото: Н.Параушић

- Пуно нам помаже и он неким саветима и причом како се шта ради, како је паметније, како није. Али ми тражимо свој пут, специфична смо и мала средина, моја је жеља била да од првог дана будемо неки регионални центар кошарке, западнобачког округа, па и мало шире. Овде је и народ мало измешан, има свих из свих крајева старе Југославије. Генетски потенцијал је поприлично пристојан, овај крај је дао доста кошаркаша који су били успешни и у Србији и шире. Што се тиче планова, циљ је КЛС, где би требало да кад се наместимо, не будемо неки пролазник ког ће ветар да одува, него да будемо стабилна екипа, да пробамо да направимо причу са стварањем младих играча. Бићемо вероватно принуђени да доведемо играче из других крајева, држава, других боја, да помогну у опстанку. Али приоритет ће бити довођење и формирање младих играча. Што ја кажем, Николу је само његово велико кошаркашко знање, много рада и мало среће створило да буде то што јесте. Он је као мали био мало и незаинтересован за кошарку, више је био за неке друге ствари, то се види и на зиду иза мене, све је у формату коњичког спорта који он обожава. Али приоритет је била и остала кошарка. Е сада, када би поред Кораћа, Тарлаћа, Ребраче, Николе, створили још неког тих размера и висина, то би нам био највећи успех. За то човек и ради и постоји, за то троши време, новац, себе и пријатеље, пословне партнере. Нећемо ми тако лако одустати. Моји момци су млади људи, ухватили су тај залогај, треба то изнети.

Клуб је "скочио" лигашки, скачу ли и потребе? 

- Клуб ће морати да се организује и технички, да буде ту доста људи који раде у организацији и логистици клуба. Нама сада на утакмици ради 30 људи, за технику, медицинско особље, чуваре, редаре... Ми до сада нисмо имали толико обавеза, па се сада сусрећемо и са таквим аспектима организације меча. У коњичком спорту, на хиподрому сам председник клуба за касачки коњички спорт. Нама требају 42 особе за организацију касачког дана. То је та критична маса од 35 до 40 људи да би спортска приредба била организована како треба. А то некада баш и није лако. Али уз лично ангажовање, помоћ града, неких других људи, које желимо мало да увучемо у причу, спонзорски, рекламама, опремом... Мислим да ће све бити у реду. Никола је ту посебна прича и магнет у коњичком спорту и у кошарци, надам се да ће ово Европско првенство донети неке успехе и репрезентацији. И да ће деца после тога, када дође септембар месец, мало више деце да се јави него што је уобичајено. Обично се они тада почетком школске године јаве да дођу и да тренирају, па се надамо неком одзиву озбиљнијем, за неке капацитете које ми попуњавамо у школским дворанама. Плус, ту је градска хала са две сале.

Какав је одзив деце? 

- Ми сада имамо 160-170 деце у свим категоријама заједно са сениорима. Циљ је да дођемо до 200, то је нека критична маса коју клуб може да испрати организацијом тренера и тренинга, свим пратећим стварима. Клуб је доста тога и уложио у опремање. Да искључимо Партизан, Звезду и Мегу, веће клубове, мало је клубова који имају сву опрему, наши момци имају по 2 или 3 гарнитуре свега, опреме за тренинг и за меч. Мало смо искористили и Најк као генералног спонзора Николе, да се обезбедимо. Клинци у свим млађим категоријама имају две гарнитуре дресова и опреме за тренинг. Једнообразно су сви обучени осим патика. Гледамо да помогнемо родитељима и да обезбедимо мајице и има још додатних трошкова, гледамо да што мање оптеретимо родитеље и да то буде успешно и како треба. То су неке ствари које клуб ради и ја нисам тај лик који воли да се хвали, такви смо сви у породици. Знам да је тешко добити интервју са Николом, ето ви сте ретки, први у годину дана који су дошли да праве причу о Џокеру, не знам зашто сам вас на прву лопту прихватио, да сте рекли да радимо о коњима, не бих пристао. А овако о Џокеру, то ми је мало интересантно, релативно је нови клуб на небу Србије, па хајде, нека нас људи чују и виде ко смо, шта смо и шта хоћемо, шта радимо. То би било нешто у најкраћим цртама. Доста се тога урадило прошле године да би се успело. И под великим притиском, сами смо себи набили притисак, доста је и уложено, али је свако осећао одговорност да се да, мислим да ће сада бити лакше. Сад приоритет није да се одмах уђе, али следеће, вероватно ће бити приоритет да се оде даље. Хоћемо да будемо задовољни, мада у спорту никад ниси задовољан, увек хоћеш више.

Колико су Никола, Страхиња и Немања укључени у вођење клуба из Америке? 

тwиттер / ВицЛомбарди

- Страхиња је идејни вођа целе приче. Буквално сваки тренинг, утакмицу, потез клуба, он диригује из Америке, ја сам више извршилац. Нас двојица се договарамо са пар момака, тренерима, техничким секретаром, менаџером... Ти људи воде свој посао, али Страхиња је 99 посто ангажован, доводи и бира играче уз амин тренера. Немања и Никола су ту, заинтересовани су, одрађују свој део, дају подршку. Никола сада кад је ту, оде на тренинге и даје своје мишљење о играчима и тако. Свако има неку своју улогу у целој причи, битно је да клуб функционише и да идемо напред.

Прати ли Никола мечеве? 

- Он је сваку утакмицу гледао, као и сваку трку. Техника је данас напредна, преко Јутјуб канала гледа све, имамо директне преносе утакмица. Имамо човека који је задужен чак за снимање тренинга, Страхиња то прати и гледа како се шта ради, ко заслужује да игра у Џокеру, ко не. Те утакмице се прате, анализирају. То је нормално.

Мотивише ли то екипу Џокера, знају ли момци да најбољи играч НБА мотри на њих и да имају његову подршку? 

- Не знам шта је у њиховим главама, ја знам да су од нас добили све што треба и преко тога. Нама је најбитније да не буду оптерећени спољним стварима, смештајем, храном... Све имају, на њима је само да тренирају и играју. То је логика којом се водимо. Ја када сам играо кошарку, а и данас је тако - што мање брига у глави, то је већа концентрација на терену. Посебно на тренингу, утакмица је само одраз тренинга. Ко мисли да није тако, није играо кошарку или било који други спорт. Све што је рутина на тренингу, то се покаже на мечу. Па се каже, "уф, овај то зна, савршен је". А то је 1000 пута поновио на тренингу.

Споменули сте сарадњу са Савезом - како то протиче?

- Највише сам разговарао са Тарлаћем, био сам два пута у Савезу, пошто је Никола два пута проглашен за најбољег из Србије, за њега сам одлазио на пријеме, разговарао сам са људима. И ја сам у кошарци, првенствено сам у савезу војвођанском присутан као клуб и као појединац. Сво троје деце су ми играли кошарку, конекција постоји. Не тражим ја никакву екстра помоћ која није нормална, тражимо разумевање и помоћ у организационом виду, саветодавном, да постанемо прави клуб. Фактички се нудимо КСС-у као место на ком могу да рачунају на младе, ја мислим да је то најбитније у било ком развоју спорта - млади играч. Што каже Мишко, најскупљи је млад играч, потенцијални, врхунски. Никад не знаш ко ће то бити, колико ће коштати, шта за њега можеш да зарадиш. Сад је ово мало математички изнето, али тако је.

Колико је драгоцено његово искуство?

- Мишко има огромно искуство, сад је на Ф4 Евролиге имао десетак играча, заступа их правно, саветодавно, како год хоћеш. Знате и да је Мега узела јуниорски турнир без пораза, то је посао који он ради. Никола је био део те приче, Дангуба, Васа Мицић... Па су успели. Е, сад, пуно су они радили, не сме да се заборави да су ти момци уложили себе да би дошли до те степенице где јесу. Јако пуно су радили.

Видљиво је да клуб већ сада има инстаграм, јутјуб и официјелни сајт са најважнијим информацијама, што недостаје многим клубовима у далеко вишем рангу. Дакле, и томе сте посветили пажњу? 

- Да би био озбиљан, модеран и стабилан клуб, мораш да имаш све то. Причали смо и пре овог интервјуа неформално да млади више не читају новине као некада, читају "блиц" информације, Џокер, састав, има ово и оно, све је прочитао у три минута. То је њему довољно да запамти шта га занима. Тако је и сада..

С обзиром да је Никола постао то што јесте - да ли је већи одзив деце него када је он био дечак од 10-11 година? 

- Некад су деца више тренирала било који спорт. У оно време кад је Никола био дечак од 10 или 11 година, тада је много више деце играло одбојку, рукомет, фудбал је био најмасовнији, више није тако. Фудбал се погасио у пола сеоских клубова, -такозвани "паприкаш фудбал". Многи спортови су сведени на минимум, а и градска насеља као Сомбор са 50.000 становника... Боримо се, Никола је магнет за 160-170 деце. Толико има отприлике и Раднички као фудбалски клуб, остали су далеко испод. Има мало и одбојкашица, али мало је то. Многи су разједињени, али ту је рвачки клуб као успешан, са репрезентативним успесима и првацима, али то су мали спортови, мало је деце заинтересовано за то. Не само у Сомбору, него широм државе. Мала смо држава, морамо схватити да ћемо тешко имати толико успешних као што су Никола, Ђоковић, одбојкаши, ватерполисти, одбојкашице... Нажалост, деца одлазе. Имаћемо појединачне случајеве, зато треба ценити оне који се пробију. Ја знам колико се мало улаже. Имамо и даље схватање у држави, да не кажем комунистичко, и ја сам био члан партије као момак. Али некако, има много програма у којима се потроши огроман новац, а немамо никакав резултата. Можда грешим, али мислим да има доста новца у спорту који се не усмерава добро. Знам како су Мађарској усмерили на ватерполо, пливање, кајак, имају на сваким Играма награде и медаље. Познати су по томе. А ми смо мало то расплинули. Некада смо имали мушкарце и жене у врхунском рукомету, сада није то као некад. Данас имати пар хиљада евра у спорту као спортиста је мисаона именица у Србији. Ја фудбал не пратим више, мало ми се згадило шта се ради у фудбалу, мало чак и кошарка иде на чудне гране.

Да ли је рад Џокера до сада довео до тога да се играчи сами нуде клубу? 

- Да будем искрен, мало сам пријатно изненађен да је пар играча дошло из Крушевца, Београда, Крагујевца, Чачка... Чули су. Када сам једном момку рекао, 'немој да гледаш која си лига, него шта добијаш'. Добијаш смештај, храну, плату. Где то имаш? Немаш то свуда. У Америци добијеш плату и довиђења. Где ћеш да једеш и спаваш, шта ја имам с тим? Твоје је да дођеш у 6 на посао и у 16 часова идеш кући. Е ми то морамо да схватимо. А ми смо ово морали да урадимо да бисмо из овог ранга ишли горе. Ко смо ми, Џокер из Сомбора? На почетку то никог не занима, "ма дај", само одмахну руком. Али требало нам је годину дана посла да то неко прича, да играчи међусобно причају шта су добили и доживели. Прво, они причају и са противничким играчима, све се то прочује. Добар глас се далеко чује, рђави нажалост још даље.

Имали сте петогодишњи план који сте остварили за четири сезоне. Где видите Џокер у наредних пет година? 

- Рекао сам да је жеља, ако не ове године, онда следеће, КЛС. Мислим да сада треба да се организујемо и да будемо спремни за то такмичење прво у Б лиги. Путовања, организација... Све је то ново. Некада је нас петоро организовало меч, не треба нам нико више. Сада треба 40 људи за организацију меча. То је та разлика. Некада си имао пет гледалаца или 12, сада имам 500 или 700. Карта се не плаћа. Плаћа се чланарина од 1500 динара за децу, па кажу, да ли се завитлавамо. У Београду је то сума од 6-7000 динара, у Новом Саду око 4000 или 5000 динара. Много је улагања.

Колико је улагање у клуб до сада коштало породицу Јокић? 

- Доста кошта породицу, ова година је била посебан удар, купили смо доста опреме, ЛЕД рекламе, нови семафор, још велике три рекламе, купили смо аутобус, ту је техника, имамо и велики ЛЕД екран на улазу у халу, споља људи виде најаве утакмица, програма, дешавања. Имамо и боксере који су прваци државе, уступиш и њима то, да направе шта им треба, да то буде у америчком фазону. Ето, ем себи помажемо, помажемо и другима. Узмемо нешто симболично да тиме платимо човека који тим рукује. Углавном, функционише то. Ова година је била ударна јер смо желели да се прикажемо у великом светлу, изнајмили смо неколико станова, а све то кошта. Град нам је дао 4.000.000 динара, али све то брзо оде, само храну да платиш и станове, оде брзо. Биће сада већи трошкови пута, сваки ранг тражи нешто више, зато и кажем, клуб треба да сазри, мораш да научиш прво да хода и прича, после постаје човек. Сазревање има свој пут и време. Могу само да поручим једно момцима у клубу, да само заједно можемо оно што смо зацртали. Да ли ће то бити за годину, две или три, биће. Бићемо упорни.

Препоручујемо

Кошарка

0 0

ВЕЛИКИ УСПЕХ: Српски кошаркашки тренер Миодраг Перишић шампион Африке

31. 05. 2022. у 19:14

Фудбал

0 1

"НЕМА ВЛАХОВИЋА, ШТА ЋЕМО, ДА НЕ ИГРАМО?" Пикси пред Норвешку: Играчи су схватили како Србија жели да се покаже

01. 06. 2022. у 13:43

Фудбал

0 0

ГЕРЕТ БЕЈЛ СЕ ОПРОСТИО ОД РЕАЛА: Била је част бити део овог клуба, никад нећу заборавити освојене трофеје

01. 06. 2022. у 13:00

Фудбал

0 0

"ЈОШ НИСАМ ГОТОВ": Азар донео одлуку о наставку каријере

01. 06. 2022. у 11:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације