ПОЧИЊЕ ФАЈНАЛ-ФОР ЕВРОЛИГЕ: На центру Арене 16 титула

Грујица КЕЛИЋ

19. 05. 2022. у 10:02

ДРУГИ пут у последње четири године, Београд и "Штарк арена" биће домаћини најбољим кошаркашким тимовима Старог континента, који ће на завршном турниру Евролиге одлучити о новом европском шампиону.

ПОЧИЊЕ ФАЈНАЛ-ФОР ЕВРОЛИГЕ: На центру Арене 16 титула

ФОТО: ЕПА

Српска престоница ће од данас до суботе бити центар кошарке и поприште судара четири најквалитетније екипе у овогодишњем издању елитног такмичења. У полуфиналу ће се прса у прса сударити два шпанска гиганта, Реал Мадрид и Барселона, док ће прошлогодишњи првак Ефес играти против грчког Олимпијакоса.

МИЦИЋ И ПЕТРУШЕВ

Нашу кошарку ће на овогодишњем фајнал-фору представљати само Василије Мицић и Филип Петрушев из Ефеса, који брани трон. Управо је Мицић лане са "пиварима" освојио престижни трофеј у Келну победом у финалу над Барселоном (86:81). Плејмејкеру истанбулског тима ће ово бити четврти узастопни наступ на овој смотри, а трећи са турском екипом.

МВП Василије Мицић

Занимљиво, дебитантско учешће имао је баш пре четири године у Београду кад је са литванским Жалгирисом мимо сваких очекивања ушао међу четири најбоља тима и турнир завршио на трећем месту. Тада га је тренирао Шарунас Јасикевичијус, који ће сада, као и прошле године, бити на клупи Барселоне. То је била идеална одскочна даска за рођеног Краљевчанина, који је, после феноменалне сезоне у Литванији, себи обезбедио потпис за Ефес у којем се развио у најбољег европског играча, што прошлогодишња признања за МВП регуларног дела такмичења, као и самог финала најбоље показују.

Међутим, и ова година је за бившег Мегиног ђака била веома успешна на индивидуалном плану, пошто је именован за најбољег стрелца лиге, чиме је употпунио све најпрестижније награде. Ипак, пут до Београда је за браниоца пехара био и више него трновит, пошто је регуларну фазу завршио тек на шестом месту, са скором од 16 победа и 12 пораза, да би најбољу игру, заправо, показао тек у четвртфиналној серији против Олимпије из Милана, коју је савладао са 3:1. Све дотад било је топло-хладно, а велику "услугу" су изабраницима Ергина Атамана учинили и челници такмичења одлуком да суспендују руске клубове (ЦСКА, Уникс и Зенит), који су у том тренутку били бољепласирани на табели. Али, све је то сада иза њих, и у дуелу са Олимпијакосом имају шансу да обезбеде треће узастопно финале.

БАРЦОКАС И ПУБЛИКА

Са друге стране, главни адут црвено-белих из Пиреја биће ватрена подршка са трибина највеће дворане на Балкану, пошто су готово половину карата купили симпатизери грчког тима. Олимпијакос је последњи пут део завршнице био 2017. године, када је у финалу поражен од Фенербахчеа Жељка Обрадовића (80:64). И тада је као и сада са клупе Пирејце предводио Јоргос Барцокас, док су део екипе, такође, били поједини садашњи играчи (Костас Слукас, Јоргос Принтезис, Костас Папаниколау). Ако неко зна како да овај клуб доведе до крова Европе то је, свакако, Барцокас, који је са Олијем ово такмичење већ освојио 2013. године, када је у Лондону био бољи од мадридског Реала (100:88), доневши клубу трећи трофеј у историји и тако уједно поставши, уз Макаби, једини тим који је одбранио наслов у 21. веку, пошто је годину дана раније са покојним Душаном Ивковићем Олимпијакос, такође, био најбољи.

ПОДРШКА: Олимпијакос ће имати највише присталица у Београду Фото: ЕПА

Уз легендарног Дуду, који је екипи из предграђа Атине донео две од укупно три европске круне, Барцокас је дефинитивно најважнија тренерска фигура. Одличну, можда чак и бољу од очекиване, групну фазу имали су црвено-бели, пошто су завршили на другој позицији на табели (биланс 19-9), а у четвртфиналу су тек после пет напетих мечева савладали упорни Монако, уз помоћ верне публике.

Јоргос Барцокас

Поред проверених, искусних домаћих снага, ростер чине неколико америчких аквизиција (Шакил Мекисик, Томас Волкап), робусни центар Мустафа Фал и овогодишњи члан прве петорке такмичења Бугарин Саша Везенков. Тим који у свом саставу нема истакнуту звезду, али у којем свако добро зна своју улогу.

"КЛАСИКО" ЗА СВАЧИЈУ ДУШУ

А ШТА тек рећи за други полуфинални пар у којем ће љубитељи игре под обручима видети чувени "Класико", вероватно и највећи дерби у историји светског спорта. Занимљиво, последњи пут када су каталонски и мадридски тим заједно учествовали на завршном турниру Евролиге било је у сезони 2013/2014. И за дивно чудо, и тада су се укрстили у полуфиналном двобоју, а као победник је и више него убедљиво изашао "краљевски тим" (100:62), да би касније у финалу био поражен од Макабија из Тел Авива.

Серхио Љуљ

Сада су, пак, улоге нешто другачије, јер су Каталонци обезбеђивањем пол-позиције у првој фази са разлогом себи наденули улогу главног фаворита. Уз само седам пораза и 21 победу, као и славље над минхенским Бајерном у четвртфиналу са 3:2, момци Шарунаса Јасикевичијаса су направили озбиљну кампању да у клупске витрине донесу трећи пехар Евролиге. Први им је 2003. године са клупе донео Светислав Пешић, а на паркету Дејан Бодирога и баш Јасикевичијус, док је други освојио седам година касније тим који је тренирао Ћави Пасквал. Сами израчунајте, па видите колико дуго тим из аутономне покрајине чека нови европски трофеј. Лане им је на последњем степенику измакао, тако да Никола Миротић и друштво сада желе да по сваку цену уграбе престижни пехар.

Никола Миротић

Оно што је Реалова предност у односу на конкуренцију јесте то што он добро зна како се осваја титула у Београду, пошто је своју последњу, десету, круну освојио управо у "Арени", пре четири године, вођен магијом тада тек пунолетног Луке Дончића. Прво су Мадриђани у полуфиналу надјачали московски ЦСКА (92:83), да би у финалном мечу укротили Фенербахче (85:80), чиме су осујетили најуспешнијег европског тренера Жељка Обрадовића да уграби десету Евролигу.

То је била друга европска титула за Пабла Ласа као тренера Мадриђана, на чијој клупи се налази од 2011. по чему је најдуговечнији стратег у европској кошарци. Са "бланкосима" је закључно са овим учествовао на чак седам фајнал-форова, уз две освојене круне (2015, 2018). Свашта је ове сезоне претурио преко своје главе Ласо, успео да се избори са великим проблемима унутар тима (ковид, повреде, недисциплина играча) и клуб доведе до нове борбе за пехар. Када се само сетимо да су га медији пре три месеца практично отписали након серије пораза, како у Евролиги тако и у домаћем првенству. Међутим, све то је прегурао прекаљени стручњак на својим леђима, консолидовао тим са којим је завршио лигашки део као четвртопласирани (18-10), а касније као од шале "кашира" израелски Макаби у четвртфиналу са 3:0, тако први обезбедивши карту за Београд.

Са провереним ветеранским снагама (Љуљ, Фернандез, Ханга, Козер, Томпкинс, Тејлор) уз аждаје у рекету Едија Тавареса и Винсета Поаријеа, као и летошња појачања Гершона Јабуселеа, Најџела Вилијамса Госа и повратника Габријела Дека креће у поход на 11. наслов...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КОЛИНА СА КОСОМ: Слика коју до сада сигурно нисте видели! (ФОТО)