КЕВИН ПАНТЕР О ЖИВОТУ У БРОНКСУ И БЕОГРАДУ: "Обожавам вино, ракија ми прејака"

МОГЛО би се рећи да Србију доживљава као другу кућу. Београд дефинитивно, јер је његов становник већ у два наврата, носећи прво дрес Црвене звезде у сезони 2019/2020, а сада Партизана.

FOTO: N. Skenderija

По држављанству, свакако припада овде, што показује српски пасош који је добио пре неког времена. Чини се да је све ово било предодређено, јер је у досадашњој каријери, пре доласка у нашу земљу радио са тренерима са ових простора - Драганом Шакотом у АЕК и Александром Ђорђевићем у Виртусу.

Ове сезоне сарађује са најуспешнијим стручњаком Европе, Жељком Обрадовићем. Сви ти фактори стављају Кевина Пантера (28) у посебну групу кошаркаша.

У новогодишњем разговору за "Новости" истиче да није ни могао да наслути да ће му живот нацртати такав пут. Од одрастања у Бронксу, где је опасност вребала иза сваког угла, до путешествија преко Грчке, Белгије и Италије, до потписа двогодишње сарадње са једним од највећих клубова Старог континента, бек црно-белих је открио себе, а нама само понеки део.

Амерички шутер је пропустио неколико последњих утакмица услед повреде рамена, које га мучи већ неко време. Ипак, одмах на старту приче наглашава да је све у реду.

- Добро сам, то је сада иза мене. У потпуности сам здрав, навијачи не треба да брину. Повреда коју сам имао је мала, али досадна и изискивала је одређено време опоравка. Нормално је да сам испао из ритма, али брзо ћу се у њега опет ушалтати - прича Пантер.

Празници су обично време које је резервисано за породицу, међутим, због својеврсности посла којим се бави, такав случај није код двоструког освајача ФИБА Лиге шампиона.

- Прошло је већ седам година откада сам последњи пут дочекао Божић и Нову годину са породицом. То је депримирајуће, али тако је како је. Такве околности са собом носи живот професионалног кошаркаша.

FOTO: N. Skenderija

Када смо причу окренули на терен, црта задовољства засијала је на његовом лицу.

- Нема шта, засада све иде како би требало и како смо замислили. На прве смо две позиције у Еврокупу и АБА лиги. Стигли смо до половине трке и потребно је да наставимо да растемо као тим, побеђујемо и идемо ка циљу који смо зацртали.

У тим из Хумске је свесно стигао да буде лидер. Од тога не бежи, што је и показао у завршницама дуела са Хувентудом, Игокеом, Метрополитаном, Лијеткабелисом...

- Искрено, та улога ми изузетно прија. Мада у Партизану је нешто другачије зато што је овде потребно да будем већи лидер него што сам то био у досадашњој каријери. Где год сам играо, био сам главни поентер, али сада све моје играчке особине би требало да дођу још више до изражаја. Причам више са саиграчима, помажем им на терену, једноставно их усмеравам. Међу најискуснијима сам у екипи, и зато је неопходно да све оно што кошаркашки јесам, да будем још више - проницљиво казује прошлогодишњи члан миланске Олимпије, трећег тима Евролиге.

Задужења су му значајно другачија од оних које је имао у свом првом боравку у нашој престоници.

- Заправо, једина је разлика то што сам овде вођа, за разлику од периода у Црвеној звезди. А бити вођа не значи постизати највише поена на свакој утакмици, већ доносити праве одлуке у одлучујућим тренуцима. Није ми поглед више само усмерен ка кошу, већ према оним "мањим стварима". Волим да саветујем млађе момке у екипи, јер сам и ја некада био на њиховом месту. То између осталог и мени помаже да постанем бољи играч.

Достигао је Пантер играчке висине, био део великог броја елитних клубова, али сам почетак није био посут ружама. Рођен је и одрастао у Њујорку, тачније западном делу озлоглашеног Бронкса. Месту које је "романтизовано", али не и пренаглашено. Стварност у такозваном худу је често била једнако сурова.

- Тешко је то, човече. Није било лепо и лако. Најважнија ствар за мене је то што сам одрастао уз оба родитеља која некада нису ни знала кроз шта сам све пролазио и ситуација у којима сам се налазио. Шта ћеш, тако је како је, све је то живот. На тим улицама се и јавила љубав за кошаркашком игром. Стално сам шутирао на кош у оближњем парку, а то је моју мајку веома нервирало, јер је било изузетно опасно бити напољу. Константно ми је говорила да се вратим кући до мрака, али нисам је никада слушао.

Занимљиво, добар део средњошколског образовања провео је у хришћанској академији под називом "Тело Исусово".

- То је била мушка католичка школа у Ралију, у Северној Каролини. Тада сам први пут на дуже био одвојен од породице и пријатеља, тако да сам се сусретао са доста недаћа - напомиње расни шутер и додаје да религија има велики значај на његов свет.

- Веома сам религиозан, у том маниру живим. Захвалан сам Богу, јер не бих био овде да није било њега. Не морамо чак ни да се враћамо на почетак, већ на мој долазак у Европу. Почео сам од нуле, а ево докле сам стигао. За то дугујем Господу.

А, када није на паркету, Пантер ужива у малим стварима које живот значе.

- Прилично сам повучен лик. Не волим пуно да излазим, радије проводим опуштајуће време са пријатељима уз добро вино. Обожавам вино, ја сам човек за то. Пробао сам ракију још први пут када сам био у Београду. Није лоше, али има нешто јачи укус за моје непце - закључује Пантер своју причу, уз чашицу Партизанове брендиране ракије.

Верујем Жељку, као и он мени

ПО ономе што се могло видети на утакмицама, са тренером Обрадовићем има присан однос, у којем један другом апсолутно верују. Што и јесте основа за сваки успех.

FOTO: N. Skenderija

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације