БОГАТА ИСТОРИЈА ФУДБАЛА У СЕВЕРНОЈ СРПСКОЈ ПОКРАЈИНИ: Војвођански стогодишњаци за понос

Слободан Бајић

08. 05. 2021. у 22:51

МЕЂУ 469 регистрованих фудбалских клубова у Војводини, такмичи се и 30 њих који постоје већ више од века и још двоструко толико клубова на корак до тог јубилеја, 100 година од оснивања. То су клубови за понос историје спорта, одолели су "зубу времена", прегрмели ратове, опстали у разним друштвеним уређењима, па и данас играју фудбал, у 21. веку, на истом простору.

БОГАТА ИСТОРИЈА ФУДБАЛА У СЕВЕРНОЈ СРПСКОЈ ПОКРАЈИНИ: Војвођански стогодишњаци за понос

ПРЕТЕЧЕ ФК Бачка Суботица, један од првих снимака с почетка прошлог века/ФОТО: Архива клуба

По неким изворима, "бубамара" је у Војводини почела да се котрља још 1871. године у Сомбору, где је постојало спортско-омладинско друштво. Други наводе 1890. годину у тадашњем Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину, односно 1899. када су 19. маја у Малој шуми, гимназијалци играли нову врсту игре са ученицима из Новог Кнежевца.

Извори, такође, сведоче да је прва званична утакмица у Суботици одиграна 22. маја 1899. у којој је гимназијски тим победио госте из мађарског Кишкунхалаша 7:1.

РЕФЛЕКТОРИ У ОЏАЦИМА 1936.

ТЕКСТИЛАЦ из Оџака, основан 1919. године као Оџачки спортски клуб, први је клуб у Југославији који је одиграо меч под вештачким осветљењем, рефлекторима, и то против Рапида из Беча, 25. јула 1936. године.

ИПАК, први и најстарији клуб у Војводини, званично је Бачка, основана 3. августа 1901. године у Суботици, граду који је тада био под влашћу Аустроугарске. Бачка је и најстарији фудбалски клуб у Србији, а такође је био најстарији у бившој Југославији (први клуб на простору тадашње Краљевине Србије је Шумадија из Крагујевца, 1903. године).

Своје прве званичне утакмице Бачка је одиграла у првенству јужне Угарске (данашње Мађарске), које је четири пута освојила, у конкуренцији тимова из Арада, Печуја, Темишвара и Сегедина, да би 1913. у разигравању за првака целе Мађарске Суботичани освојили треће место. У то време, Бачка је дала и два репрезентативца. Антун Цопко и Ремија Марцикић Капетан, играли су за репрезентацију Мађарске, касније и за селекцију Краљевине СХС.

У новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Бачка је заузела пристојно место, али је после Другог светског рата пала у сенку Спартака. Тренутно се, под именом Бачка 1901, такмичи у Српској лиги Војводине.

СРПСКИ Оснивачи ФК Војводине у Новом Саду 1914./ФОТО: Архива клуба

Клуб из Суботице "заразио" је целу Војводину. Већ 1904. у Ковину је формиран Раднички, годину дана касније и фудбалски клуб у Сенти, па онда редом: 1908. Бачка у Бачкој Паланци, Шајкаш у Ковиљу, 1909. Кикинда добија клуб, 1910. Инђија а тада је основан и Раднички у Шиду. Сада успешни суперлигаш ТСЦ у Бачкој Тополи основан је 1912. године, када и Југовић у Каћу и Хајдук у Кули.

ФУДБАЛ су у Војводину, како потврђује Дејан Зец, историчар, донели студенти и ђаци који су се школовали у Бечу, Будимпешти, Прагу, па је тако настао и новосадски најстарији суперлигаш.

- Војводина, најуспешнији војвођански клуб који је основан у години избијања Првог светског рата, настала је као српски клуб, као нека врста политичке, не баш провокације, али груписања новосадских Срба око једног спортског друштва. То је била честа појава у то време на територији такозваних југословенских земаља - објашњава историчар Зец.

Фудбалски клуб Војводину су основали 6. марта 1914. године ученици Велике православне гимназије, а први дресови, "пола бела - пола црвена" боја Славије из Прага, као поклон тиму стигли су по Новосађанима који су студирали у престоници Чешке. А прву утакмицу одиграли су у мају 1914. у Ковиљу, селу удаљеном 24 километра од Новог Сада и то против локалног ФК Шајкаш.

ЛЕГЕНДЕ

НАЈИСТАКНУТИЈИ фудбалери из војвођанских клубова, према броју одиграних утакмица у репрезентацији и освојеним медаљама на Олимпијским играма, светским и европским првенствима су - Вујадин Бошков, Тодор Веселиновић, Доброслав Крстић, Тихомир Огњанов, Здравко Рајков, Илија Пантелић, Силвестер Такач, Добривоје Тривић, Ратко Свилар, Новак Рогановић...

ПРЕДСТАВНИЦИ војвођанских клубова су учествовали у формирању Југословенског ногометног савеза у Загребу 1919. године, накнадно пребаченог у Београд 1930. Суботички фудбалски савез формиран је 1919. године, с тим да тада клубови из Бачке и Баната нису припадали савезу, па су организовали своја такмичења.

На све то непосредно је утицао завршетак Првог светског рата, уједињење Јужних Словена у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и мир међу њеним становницима, који су, како истичу историчари, погодовали популаризацији фудбала.

Тако је и основано Новосадско-српско фудбалско друштво "Војводина", чија су правила установљена на Скупштини, 22. марта 1919. године, па се сматрају оснивачким актом данашњег Фудбалског савеза Војводине.

ДАНАС, фудбалска Војводина броји 469 фудбалских клубова са 35.529 регистрованих играча, који се такмиче у 88 лига. Ту је и 1.403 тренера са дипломом и 999 фудбалских судија, као и 802 фудбалска објекта на којима тренира и игра 1.190 екипа у клубовима разних узраста. У Фудбалском савезу Војводине регистровано је 520 здравствених радника који раде у клубовима, 345 фудбалских инструктора, а процене су да поред укњижених, постоји и више од 300 разних других селекција и екипа у дечјем, школском и малом фудбалу која нису регистрована код Министарства просвете и спорта.

- Поносни смо на нашу богату историју и традицију, као посебну вредност народа са ових простора и наша је обавеза да негујемо културу спорта и развијамо фудбалско стваралаштво - каже Драган Симовић, председник ФСВ.

КЛУБОВИ НИЦАЛИ КАО ПЕЧУРКЕ ПОСЛЕ КИШЕ

МАСОВНО Екипа Хајдука из Куле крајем тридесетих година 20. века/ФОТО: Архива клуба

ПРВЕ године 20. века, 1901. основана је Бaчка Суботица. Редом су ницали клубови: 1904. Раднички Ковин, 1905. Сента, 1908. Бачка Паланка Бачка и Шајкаш Ковиљ, 1909. ФК Кикинда, 1910. Инђија и Раднички Шид, 1912. Хајдук Кула, ТСЦ Бачка Топола и Југовић Каћ, 1913. Вршац, Војводина Бачко Градиште, Цемент Беочин и БСК Бачки Брестовац, 1914. Војводина Нови Сад, 1915. Раднички - Сомбор, 1918. ФК Бечеј, 1919. ЦСК - Црвенка, Раднички- Зрењанин, Јединство - Стара Пазова, Текстилац Оџаци, Хајдук Стапар, Слога Ердевик, Рудар Врдник и Фрушкогорац Сремска Каменица, 1920. Станишић, Младост Турија, Јадран Голубинци, Нафтагас Елемир, Спорт Бездан, 1921. РФК Нови Сад, 1922. Подриње Мачванска Митровица, 1924. Младост Омољица, Банат Чента, Војводина Товаришево, 1923. Младост Бачки Петровац, 1925. ЧСК Челарево, 1926. Борац Старчево, 1927. Борац Сакуле, 1928. Војводина Перлез.

Најуспешнији клубови су, свакако, Војводина, двоструки шампион државе и два пута освајач националног купа, учесник Купа европских шампиона, победник Средњоевропског купа 1977. године и учесник Купа УЕФА и УЕФА Интертото купа. Затим, следи дугогодишњи члан елите, суботички Спартак, па зрењанински Пролетер, кулски Хајдук, ТСЦ из Бачке Тополе, Бечеј, апатинска Младост, РФК Нови Сад, Црвенка, Кикинда.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)