ДРАГАН СТОЈКОВИЋ ПИКСИ: Људи на улици су срећни, углавном само хвале! Имао је поруку за Митровића

Н. Иљукић

01. 05. 2021. у 15:00

ВЕЧЕРЊЕ новости су каријеру Драгана Стојковића пратиле у стопу. Још од оне дуге ноћи 10. јула 1986. када је на последњем спрату Делиградске 27 у Београду, у десет минута пре поноћи потписао уговор са Звездом, када смо се тискали међу гомилом званог и незваног света да забележимо тренутак фудбалске историје.

ДРАГАН СТОЈКОВИЋ ПИКСИ: Људи на улици су срећни, углавном само хвале! Имао је поруку за Митровића

ФОТО: М. Вукадиновић

Па, онда и у специјалном авиону који је газда Олимпика Бернар Тапи послао по Пиксија 11. јула 1990. И тада је новинар "Новости" био привилеговани путник на том лету.

И тако све до данас, када смо на Теразијама 35 причали о круни његове каријере. 

Међу бројним дијамантима у њој, сместио се можда и онај највреднији. Стојковић је селектор репрезентације своје земље.

ФОТО: М. Вукадиновић

Србија је пут ка Мундијалу у Катару 2022. почела са две победе (Ирска 3:2, Азербејџан 2:1) и једним ремијем (Португалија 2:2). Последњи пут је истим учинком Славољуб Муслин 2016. повео "орлове" ка Русији. И, успели смо...

- Нисам знао за овај податак. Добро је што сте ме подсетили. Било би лепо да ка Катару корачамо исто као ка Русији. Али да се, ако одемо у Катар, не проведемо као у Русији - каже Стојковић.

МИТРЕ, НАЂИ НОВИ КЛУБ

СТОЈКОВИЋ је у фудбалски живот, кроз тријумфалну капију, вратио Александра Митровића. Најбољи стрелац у историји нашег фудбала му је то вратио петоструко, са толико голова у три меча у марту.

- Вама је Тадић причао импресије са нашег заједничког првог састанка. А, рећи ћу вам како је изгледао мој састанак с њим "један на један" после тога. Све сам му нацртао. И када ће да уђе у игру као резерва против Ираца и шта би било добро да се деси њему и свима нама. Порука је била: никада не одустај! Морам да признам да су неки од његових потеза у марту, поготово онај лоб Ирцима, била фудбалска ремек-дела. Заслужује да промени клуб и да игра у бољем тиму. То му од срца желим следеће сезоне. Некада, када га гледам како даје голове, као да видим Дарка Панчева - открива Стојковић.

Не обраћамо му се са - Пикси. Углавном са - селекторе. Сви око нас, чак и на Теразијама 35 га ослављавају са - "мистер". Тај надимак је понео из Јапана, где су до тада само славног бејзбол играча Јошиа Јошиду, средином прошлог века, звали "мистер". И никога и никада више.

- Само блиским пријатељима и навијачима из времена када сам играо фудбал дозвољавам да ме зову Пикси. Играчима који су сада у репрезентацији не би требало да падне ни на памет да ме тако ослове. Пре првог састанка, у марту у нашем спортском центру у Пазови ме један од њих питао како да ме ословљавају, па су тада и сазнали да могу да ме зову "мистер" - објашњава Стојковић.

Кад смо код тог првог састанка, нови капитен Србије Душан Тадић је недавно рекао да му је жао што нико није снимио бар делић селекторовог говора и атмосфере иза затворених врата.

- Ако хоћете да одемо на Мундијал у Катар, мораћете да ме слушате. Хоћу да цените дрес који носите, химну коју слушате и заставу која се вијори изнад нас. Хоћу да верујете у оно у шта верујем и ја. Ако неко има нешто против овога, може одмах да изађе на она врата иза. Али, ја сваком од вас саветујем да је боље да не излазите на та врата. Бирајте, да ли ћете да будете победници или губитници. Ја вам саветујем да будете оно прво! Ето, тако је било - почастио нас је Стојковић најупечатљивијим делом са тог састанка.

САМО МЕ УНУЦИ ПОБЕЂУЈУ ЗА УСКРС

НЕ би Стојковић ни рођено дете пустио да га победи на рекреативном фудбалу, а камоли озбиљног ривала. Ускршњи празници су прилика да се породица окупи и да се види ко је бољи у куцању јајима.

- То је једино где пуштам да ме унуци победе - смеје се и признаје Пикси. - Радујем се Ускрсу. Породица је уточиште и велики извор подршке и среће. И то никада не говорим форме ради. То заиста осећам и тако живим сваки дан!

Србија је чекала дуго селектора Стојковића. Толико дуго, да је у једном тренутку све почело да личи на фудбалску "сапуницу", као оног лета 1986.

- Био сам везан уговором са кинеским Гвангџоуом. Тајминг је био такав. Али, пресудила је подршка породице да прихватим посао селектора. То је било кључно - тврди Стојковић.

На путу од куће до свог радног места, Пиксију треба мање од 700 метара. Препричава нам шта се дешава последњих недеља, поготово после оне две победе и ремија на старту квалификација.

- Подршка и само подршка. Људи су срећни, углавном само хвале, па морам мало и да их смирујем. Тек смо почели тежак пут, а зна се шта нам је циљ крајем ове године. Признајем, лепо ми је и прија ми. Немам шофера, немам обезбеђење. Шта ће ми. Срећан сам док су и навијачи срећни. Засада их виђам само на улици, а много бих волео да их ускоро видим и на трибинама - додаје Стојковић.

У региону нисмо велесила. Комшије Хрвати су актуелни светски вицешампиони, а мало ко ће овде да пристане на истину да имају боље фудбалере од нас, иако је истина да играју бољи фудбал.

ФОТО: М. Вукадиновић

- Ја нећу да прихватим критику да Срби не знају да играју фудбал. Нећу! Моја жеља је да играмо модеран, једноставан фудбал. Да уживамо у њему и да у сваки меч улазимо са идејом да морамо да дамо гол више од ривала. Многи причају о утакмици против Португалије која је на полувремену водила 2:0 против нас. Био сам невероватно миран у свлачионици у полувремену. Рекао сам играчима да ћемо да победимо на крају. И данас мислим да су се гости провукли и да смо могли да им дамо гол више. Са оваквим ставом ми треба да постанемо лидери у региону. Није случајно што поред имена сваког нашег репрезентативца стоје онако велики клубови из којих долазе да играју за Србију. Тим који ја водим никада неће играти на 0:0 - убеђује нас Стојковић.

Селектор је на поклон од "Новости" добио две аутентичне фотографије. Прва је из октобра 1997. са тренинга у Будимпешти, ноћ пред утакмицу са Мађарском у којој је Југославија декласирала комшије 7:1 на путу ка Мундијалу у Француској. Друга је са Мундијала 1998. после Пиксијевог гола Немцима у ремију 2:2. На првој носи чуњеве. Капитен Југославије!

ФОТО: М. Вукадиновић

- Јао, ово ми је требало. Хвала вам. Другу слику не коментаришем. Ту је ваљда све јасно. Али, баш ми ова треба. Носим је на прво следеће окупљање репрезентације. 'Еј... капитен оне репрезентације Југославије носи чуњеве - смеје се Стојковић.

Код репрезентације оне Југославије, углавном на припремама на Палићу, није било ствари које данас "једу" ово друштво и спорт: сујета, оговорања, "такмичења" у кичу, досади, незнању...

- Ма, није било шансе! Тога није било ни у најави. И морам да вам признам да то, о чему је чаршија причала у вези са овом репрезентацијом коју водим, нисам још приметио. Атмосфера је добра, види се здрав дух и волео бих да тако остане заувек. Сами се хвале како су оном игрицом "Мафија" успели да се додатно зближе. Немају мобилне телефоне поред себе и то ме много радује - закључује Стојковић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)