Фудбал

БИВШИ ГОЛМАН СЛОБОДАН ЈАЊУШ ЗА "НОВОСТИ": У Сарајеву сам срцем и душом, хвала ти вољени граде

Богољуб Грујић

14. 03. 2021. у 09:00

МАЈКА ми је Босна, а колевка град у којем сам закључао успомене и живим за сваки поновни сусрет са њим.

БИВШИ ГОЛМАН СЛОБОДАН ЈАЊУШ ЗА НОВОСТИ: У Сарајеву сам срцем и душом, хвала ти вољени граде

То каже ексклузивно за "Новости" шездесетдеветогодишњи Сарајлија, Слободан Чобо Јањуш, који последње три деценије живи на Флориди, у Тампа Беју, са супругом Сузаном, пореклом из Пожаревца, док је ћерка Мартина, сада Баришић, удата и живи у Загребу.

ЧОЛИЋУ ПОКАЗИВАО "ЦАКЕ"

МАЛО ко зна, да је популарни поп певач Здравко Чолић, у младости гајио илузију да постане фудбалски голман, а цаке је на тренинзима, скидао од популарног Чобе, који је данас Здравков велики фан.

Као клинац, опчињен бравурама Јашина, Грошића, Бенкса, Шошкића... маштао је да постане голман и почео је да брани за рају из улице и одмах чудесним парадама скренуо пажњу и на наговор другара дошао на стадион на Грабавици, у насељу у којем је живео.

- Сећам се још тог узбуђења када сам пришао тадашњем тренеру пионира Жеље Фадилу Пожегији и питао га могу ли мало и ја на гол, а њима је баш фалио голман и тако је све почело - наставља причу човек који је једини у историји фудбала у Босни и Херцеговини бранио за два љута градска ривала, Жељезничар и Сарајево.

Гимнастичар и атлета, човек "птица и селица" како су га назвали, због невероватне способности да лети и да се због немирног духа, често сели и мења клубове и средине, Слободан Јањуш остаће упамћен као једини голман на овим просторима, па можда и целом свету, који је на 15 утакмица, оцењен чистом десетком и за први тим Жељезничара дебитовао са 15 година.

- Све се одвијало филмском брзином, тренер Рибар ме је, најпре, као голобрадог дечака, позвао да будем резерва чувеном Чики Радовићу, на пријатељској утакмици против тузланске Слободе. Тридесетак минута пред крај, позвао ме је "Мали, 'ајд у игру" - присећа се Јањуш, уз напомену да је прву првенствену утакмицу за Жељу бранио против Динама у Загребу и сјајним одбранама допринео победи Сарајлија од 1:0.

ИВИЦА СЕ УЗАЛУД СЛИКАО

НА седам утакмица једне сезоне, Слободан Јањуш није био савладан и јавно је у шали рекао "Ко ми да гол, узећу слику од њега". Уследило је Жељино гостовање у Зрењанину, голгетер Ивица Радосављевић се наоштрио и сликао пре утакмице, али је мрежу чувеног Јањуша, затресао други фудбалер Пролетера, Милош Видовић.

Од тада, како каже, нико га више никада није "скинуо" са гола, а он је фанатичном упорношћу и радом, у новосадској Војводини, успео да са, до тада неприкосновене "јединице", помери репрезентативца Ратка Свилара.

После Војводине, уследила је селидба "за велике новце" у Раднички из Пирота, па повратак у Сарајево, али не на Грбавицу, него бордо Кошево, где је бранио четири сезоне до 1981, када је обукао дрес љубљанских "змајчека". За Бежиградом се задржао једну сезону, а онда осетио искушење Максимира и бриљирао на голу Динама, па се преселио у Никшић и бранио гол Сутјеске, да би се на крају каријере, како и доликује истинском фудбалском "вагабунду", вратио у Жељу и заувек му поклонио своје срце.

ИЗГОРЕЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ

ПОШТО су му приликом пожара у стану у Сарајеву изгореле све фотографије са утакмица, лепо изненађење приредио му је пријатељ из Зрењанина, Слободан Радованов, такође голман, који је као дечак сакупљао фотографије, новинске исечке свог идола и поклонио му албум са 170 фотографија. Јањуш, иначе, у граду на Бегеју одржава контакт са двојцом великих другара, такође фудбалских голмана, Гораном Гавриловићем и Деливојем Шаренцем.

- Док сам жив памтићу славље на Грбавици, када смо у сезони 1971/1972. освојили шампионску титулу Југославије, земље које више нема, а ја сам био пороглашен најбољим голманом, са убедљиво најмање примљених голова - каже идол многих чувара мреже, који због изузетне конкуренције у то време, Енвера Марића, Оље Петровића, Вукчевића, Дујковића, Ризаха Мешковића, Ратка Свилара и других, осим у неким ревијалним утакмицама, није имао среће да обуче дрес националног тима.

ЧУВЕНО Шајберово коло, које је епилог добило на Уставном и Суду удруженог рада, са пресудом да нема доказа о намештању, само је сенка на светлу прошлост југословенског фудбала.
- Што се тиче те фамозне утакмице 1984. године на ЈНА са Партизаном 4:0, ја бих и рођеном, покојном оцу у шеснаест метара се бацио у ноге. Био сам спортиста, а не може један играч или два, да наместе утакмицу. Једино када се клубови договоре - уз смешак се присећа помало заборављене бурне прошлости када је Партизан за један гол узео титулу, да би му сутрадан, одлуком Славка Шајбера, она била одузета.
На питање да ли му је неко рекао да пушта лопту у свој гол, Слободан Јањуш је више пута до сада, додуше увек нерадо, говорио да му нико није рекао, јер какав је инаџија био, урадио би сигурно супротно.
- Само ми је једном председник Партизана тада рекао "нећеш бити народни херој ако зезнеш Партизан" и све ми је рекао. Ја као бивши голман и спортиста, а пре свега као човек, мирно спавам и имам пуно пријатеља из тог времена са којима се и данас дружим, савест ми је мирна - поручује легендарни голман.

По званичном завршетку каријере у Жељезничару, био је неколико година интернационалац у Валети са Малте, затим немачком Офенбаху, одакле је 1994. као фудбалски пензионер, отишао на Флориду.

У свом кафићу, који је, како често каже, својеврсна галерија успомена, угостио је бројне пријатеље из света фудбала за који живи и без којег не може. Са некадашњим саиграчем из Олимпије, Мирсадом Сејдићем, који живи у Њујорку се често чује, а код њега на кафи су Рефик Козић и Миодраг Живаљевић, некадашњи асови Партизана, затим Тони Франковић, бивши играч Сарајева, који је направио сјајну каријеру у Америци, Ненад Видаковић, Мухамед Фазлагић...

Као редован учесник Балкан сокер кампа, Јањуш и сада са 69 година не преза да направи бравуру, покаже голманску параду. Тајна добре форме је каже у редовном тренингу и правилној исхрани, у којој нема пуно белог-шећера, соли, млека и брашна, састојака који значајно успоравају метаболизам.

Прича са Чобом не може да се заврши без родног града.

- Кад год имам прилику дођем у Сарајево, и ту сам срцем и душом. Да није Сарајева не би било ни мене, зато хвала ти вољени граде, колевко моја - поручује Слободан Јањуш.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку