ЕНГЛЕЗ ПОЛУДЕО ЗА ПАРТИЗАНОМ: У Нотингему отвара паб посвећен црно-белима

Novosti online

26. 11. 2020. у 17:13

ЕНГЛЕЗ ПОЛУДЕО ЗА ПАРТИЗАНОМ: У Нотингему отвара паб посвећен црно-белима

ФОТО: Фацебоок/Принтскрин

Ово је прича о Енглезу који обожава црно-беле боје. Правом енглеском навијачу, једном од оних из осамдесетих. Навијачу Нотс Каунтија и Партизана, споменутом у књизи "Гробар" Џејмса Мура. Он је Тони Перкинс, а његова прича није баш уобичајена.

Тони ће ускоро постати власник паба "Партизан Таверн", у центру Нотингема, града чувеног по Брајану Клафу и "шумарима" Нотингем Фореста који су два пута освајали Куп шампиона.

Иако је овај град још од 1963. године побратимљен са Љубљаном, и црно-бели део Београда ће добити своје парче у Нотингему.

У улици Манверс би ускоро требало да осване такозвана "микро пивара" са именом великана из Хумске. Перкинс, који има 54 године, у фебруару је остао без посла, а као велики навијач Партизана, жели да његово име искористи и за име паба.

Ипак, Перкинс је навијач Нотс Каунтија, најстаријег професионалног клуба на свету, такође тима који има црно-беле дресове, а "Партизан Таверн" би требало да се отвори до марта наредне године.

Али како је Тони заволео Партизан? Прошле сезоне је био на "вечитом" дербију, а београдске црно-беле је пратио и претходних деценија на европским утакмицама...

Преносимо вам у целости његов блог са недавног доласка у Србију и Београд.

"Здраво, ја сам Тони и навијач сам Нотс Каунтија и Партизана. Црно-бели су ме заинтересовали 1990. године у Ријеци. Мали број људи то зна, али Нотс и Партизан су се сусрели на терену. Тај податак се чак не може пронаћи ни у историјама ова два клуба. Била је то утакмица омладинских тимова на турниру Кварнерске ривијере. Партизан и Нотс су играли у полуфиналу, а енглески клуб је победио после извођења једанаестераца.

Следећа Партизанова утакмица коју сам посетио није била далеко од мене, против Мидлзброа у Купу УЕФА. Отпутовао сам и срео се са пријатељем из Србије. Посетили смо све стадионе североистока Енглеске пре утакмице Партизана увече. Тада сам, такође, упознао и момке који су продавали фанзине.

После овога, чекао сам до 2007. да се усудим и одем у Србију. Ово путовање је испланирано тако да се подудара са београдским фестивалом, јер је пиво један од мојих хобија. Партизан је тада гостовао Чукаричком, малом клубу из предграђа, а оно што ми се посебно свидело је атмосфера какве нема нигде у Енглеској.

На списку мојих утакмица на гостујућем терену су Рил и Арсенал у Лиги Шампиона, два са Чукаричким, ОФК и Слобода. У Хумској сам гледао Лион, Интер, али и оно најбоље, дерби. Прошле сезоне сам био на две утакмице, у истом месецу. Прва је била против Војводине, где је киша падала као луда, а сви су били гола вода. Следећа је била против Црвене Звезде, на њеном стадиону.

На ову утакмицу сам ишао са још два навијача Нотс Каунтија, Метом и Геријем. Долетели смо у петак, а занимљиво је то да је већина путника у авиону ишла на дерби, али смо само ми ишли да навијамо. Одмах смо оставили пртљаг и кренули према Хумској где нас је у обилазак водио син једне Партизанове легенде, па ми нисмо могли да престанемо да га испитујемо о головима његовог оца. На пола пута су нам се придружили и навијачи московског ЦСКА, а затим смо отишли да купимо карте. Упркос лошем српском језику, дошли смо до злата вредних карата. Појели смо нешто, а онда се нашли са "Гробарима" који су били у близини. После много тура пива и ђеврека са сланином, морали смо да спавамо.

Дошао је и тај дан. Упознали смо много људи и попили покоје пиво. Док смо били у бару поред Храма Светог Саве, гледали смо како до терена прате "Забрањене". Незаборавна сцена!

Као и сви Енглези, на стадион смо поранили. Веома. Имали смо карте за Југ, али смо некако завршили на Истоку, уз сектор где су били смештени "Забрањени". Били смо забринути, све док нисмо схватили да смо и даље у црно-белом друштву. На терену се није десило ништа вредно помена, али ван терена доста тога. У другом полувремену су се упалиле бакље, и како се дим разилазио, могла се видети огромна логорска ватра око које су људи играли.  Са последњим звиждуком смо похрлили према излазу и отишли право у бар где смо чекали другове са трибине.

У недељу смо се састали са неколико добрих пријатеља који нису успели да нас убеде да одемо на кошарку у "Пионир". Следећег јутра били смо у Нотингему, али смо већ причали о следећој утакмици."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)