СРБИ МОЋНИ У ИТАЛИЈИ: Ђуричић, Лукић и Миленковић голгетери у великом стилу

Novosti online

27. 10. 2020. у 08:01

СРБИ МОЋНИ У ИТАЛИЈИ: Ђуричић, Лукић и Миленковић голгетери у великом стилу

Фото: EPA-EFE/CLAUDIO GIOVANNINI

ФИЛИП Ђуричић и Никола Миленковић настављају са одличним партијама у Серији А. Филип је постигао свој трећи гол на пет утакмица у дресу Сасуола, а Блеки први у овој сезони.

Њима се придружио и Саша Лукић који је други меч заредом почео као стартер и узвратио је на најбољи могући начин поверење тренеру Ђампаолу: гол и одлична партија. Дарко Лазовић и Иван Илић су били стандардно добри у Верони и допринели су великом подвигу клуба који се вратио непоражен са стадиона Јувентуса. Душан Влаховић пролази кроз прилично неповољан период и пропустио је још једну прилику да се наметне као стартер у Фјорентини. Владимир Големић се вратио у почетну поставу Кротонеа и за утеху може да му послужи да је био мање лош у односу на саигрче у одбрани калабријског тима. Милош Вулић је био сасвим солидан, Александар Коларов је, без већих проблема, одрадио својих десетак минута на гостовању Интера у Ђенови док Иван Радовановић није имао дан, тим пре што је ушао у игру готово када и Николо Барела и разлика у квалитету је била очигледна.

Филип Ђуричић неће имати лак задатак да натера Италијане да науче да исправно изговарају његово презиме. Биће потребно још голова штиклом, као против Торина и у стилу Нејмара, као против Специје, да би научили да играч Сасуола није “Ђуричић” него ”Ђуричић”. У сваком случају, Филип се налази у добром друштву. Добар део италијанских новинара и данас изговара име Дејана Станковића као да је Француз “Дежан”, ако би сте на Чизми изговорили презиме Словака Марека Хамшика, гледали би вас бледо, јер га сви знају као “Амсика”. И док је разумљиво зашто Синишу Михајаловића зову “Синиза”, тешко је схватити зашто је Александар Коларов, “Александер”, можда зато што су у моди бекови са Острва, враг ће га знати.

У сваком случају Ђуричић је поново био наш најбољи играч на Чизми у Серији А. Против Торина Филип није само постигао маестралан гол – само играчи велике класе постижу такве голове, констатовала је Газета дело спорт – већ је шпартао по целом терену. Почео је на левој страни меч, а затим га је тренер Франческо Де Зерби померио на позицију офанзивног плеја са које је надахнуто проигравао саиграче и залуђивао одбрану Торина.

Од готово свих релеватних медија Ђуричић је проглашен за играча утакмице или најбољег у редовима тима из Емилије и оцењен је са седам и по или седам. После првог меча против Каљарија у којем, руку на срце, није бриљирао, Филип је нанизао четири утакмице у великом стилу и слободно се може рећи да је најзаслужнији за друго место Сасуола на табели. Изгледа да је Филип на прагу 29. године пронашао формулу да у континуитету пружа добре игре, елиминишући ману због које његова каријера није била још берићетнија и запаженија.

Саша Лукић је други пут заредом добио поверење тренера Марка Ђампаола. С тим потезом италијански стручњак је на директан начин показао српском фудбалеру колико велико поверење има у њега. Ђампаолу је клупа висила о концу пред гостовање у Ређо Емилији и меч на стадиону Мапеи је могао да буде последњи на клупи Граната.

Наш репрезентативац је на најбољи могући начин одговорио на гест Ђампаола и уз капитена Андреу Белотија био је најбољи на терену у редовима Торина. Саша је и против Сасуола играо у улози офанзивног плеја, као и против Каљарија. У његовој игри су били видљиви позитивни помаци као и самопоуздање које се најбоље видело у акцији за трећи гол Торина када је Лукић затресао мрежу Андрее Консиљија. Тутоспорт је написао да је Лукићева партија у Ређо Емилији можда и најбоља од како је стигао у Торино, те да је показао зрелост, континуитет у игри и да је инспирисао читав тим.

Никола Миленковић је био на висини Филипа Ђуричића и Саше Лукића. Не само зато што се и он уписао у листу стрелаца и добио седмице за свој наступ, већ зато што је потврдио да је у одличној форми на старту ове сезоне. Газета га је прозвала “дефанзивац голеадор” констатујући да је смртоносан за противничке голмана у казненом простору по извођењу слобдоних удараца и корнера. Такође, Миленковић је показао да има посебан пик на Удинезе који је и у прошлој сезони потопио својим голом.

Против Фријуланаца Блеки је морао и да игра у улози доминантног центалног дефанзивца пошто се Херман Пецела повредио. И у тој новој улози Миленковић се добро снашао мада је направио пар погрешних процена, али и тај испит је, све у свему, положио. Остаје чињеница да се боље сналази у природној улози десног спољног дефанзивца у тројној одбрамбеној линији.

Душан Влаховић је пропустио још једну шансу против Удинезеа. Српски центарфора није успевао да контролише лопту како је желео, није му полазило за руком ни да подигне барицентар Фјорентине, а није помагао довољно ни својим саиграчима у дефанзивној фази.

Дарко Лазовић није добро почео меч са Јувентусом, погрешио је на старту пар релативно једноставних пасова, али како је време одмицало, заједно са остатком тима Вероне, постајао је све бољи и на крају је заслужио и прелазну оцену.

Иван Илић је ушао у игру у другом полувремену у врло деликатном моменту за исход меча и показао да је Иван Јурић комотно могао да му укаже поверење од првог минута. Ивана је било свуда по терену Алијанц стадиона у Торино. За 40 и кусур минута је затварао све рупе и помогао свом тиму да не дозволи Јувентусу да их сабију у простор у и око шеснаестерца. Гледајући Иваново кретање на терену и његов осећај за простор и игру никада се не би рекло да му је 19 година и да први пут игра против Јувентуса.

Александар Коларов је ушао у финишу утакмице против Ђенове и одрадио коректно свој посао. На истом мечу Иван Радовановић је добио прилику раније, али за пола сата колико је провео на терену није оставио значајнији траг.

Владимир Големић је поново био у стартној постави Кротонеа и то у улози централног дефанзивца у трочланој одбрани калабријског тима. На душу Крушевљанина иде барем један гол Каљарија, али руку на срце у одбрани Кротонеа на “Сардења арени” он је био најмање лош. Милош Вулић је ушао у игру када је Каљари већ био у предности 3:2 и имао је играча више због црвеног картона Луке Чигаринија. Вулић је био солидан на средини терена, није био тако добар као Салваторе Молина кога је заменио, али је зарадио прелазну шестицу од бројних извештача.

(Моцарт спорт)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)