ЈОШ У УШИМА ОДЈЕКУЈЕ ПЕЂИНА ПРЕЧКА ИЗ ТУЛУЗА: Дарко Ковачевић, прослављени голгетер наше фудбалске репрезентације

БИО је пакао од шпица. Центарфор разбијач. Један од оних за које кажу да буквално миришу на гол. Флерт са Партизаном, афирмација у Звезди. Секвенца у Шефилду, рапсодија у Сосиједаду.

Дарко Ковачевић, Фото Профимедија

Баскијци никада после њега нису били ни близу врха табеле. Италијанској епизоди недостајао је само срећнији завршетак. Обе титуле су му испред носа отели клубови из Рима. Ако је до трофеја, не мора да жали. Обогатио је ризницу у Грчкој, где се и опростио од фудбала. Добродошли у ТОП 11 Дарка Ковачевића (50), последње аутентичне "звезде прелазног рока" у југословенском фудбалу.

Тешка времена. Санкције, глад, инфлација. Уместо звезда прелазног рока, насловне стране култног "Темпа" пуниле су естрадне уметнице сумњивог морала. Ретко коме је било до фудбала. Али је многима било до Дарка Ковачевића. По сваку цену.

- Пролетер је добио гомилу понуда из земље и иностранства. Звезда и Партизан су ушли у прави фудбалски рат и то је било први пут од распада Југославије да је неки фудбалер на домаћој сцени изазвао толико интересовања. Пресудила је навијачка страст, ја као звездаш од малих ногу нисам могао да донесем другачију одлуку. Преломио сам заједно са људима из Пролетера и отишао на "Маракану" - прича Ковачевић, који је 59 пута наступио за нашу репрезентацију и постигао десет голова.

Са Савом Милошевићем 2002, Фото Н. Параушић

Звездаш од малих ногу?! А фотографија са прославе Партизанове титуле? У друштву Саве Милошевића, Ђаније Ћурчића...

- Ха-ха-ха-ха-ха... То ме је и Бјековић питао када сам дошао у Савез. Каже "нисмо се срели у Партизану, па морамо сада у репрезентацији". Нема ту шта да се крије. Задесио сам се у истом локалу где су партизановци организовали шампионско славље. Пролетер је у том тренутку водио активне разговоре с оба београдска клуба. Познавао сам све те играче из омладинских селекција, био сам пријатељ са Ћиром, Савом, Ђанијем... Позвали су ме да им се придружим и нисам могао да одбијем. Не жалим, младост-лудост. Уосталом, не зна се чији је стајлинг луђи на тој фотографији. Чувене "дизел деведесете".

Велеобрт и трансфер године. Уместо ка Хумској, Дарко је скренуо у Љутице Богдана. И није погрешио.

- Одмах смо освојили дуплу круну. Љупко се после иностранства вратио на место највећег успеха и почео од нуле. Остаће ми заувек у сећању гостовање у Зрењанину. Пре тога, шест или седам утакмица нисам постигао гол и већ је почела да ме дрма голгетерска криза.

Судбина је хтела да се одблокирам баш на мом Карађорђевом парку. Добили смо 3:1, био сам двоструки стрелац, оба ми је наместио Перица Огњеновић.

Када у "трулој" југословенској лиги добијете позив из колевке фудбала не размишљате ни делић секунде. Пакујете кофере и хватате први авион.

- Менаџер из Енглеске је дошао на утакмицу са Земуном, постигао сам два гола и одмах је рекао "желим Дарка, али ми се допада и дефанзивац Стефановић". Тако смо Деки и ја у пакету, већ у зимском прелазном року, отишли у Шефилд.

Експлозија у Сосиједаду, па пут под ноге и право на Апенине.

- Постојала је клаузула да из Сан Себастијана могу само у пет топ клубова на свету. Реал, Манчестер јунајтед, Јувентус и не сећам се која још два. Била је прича око Реала, интересовао се и Атлетико, али је Јуве једини платио цифру коју су тражили челници Сосиједада - каже Дарко.

Понуда која се не одбија. Серија А. Италија. Лига снова. У то време, ствар престижа. Врхунац за сваког фудбалера који држи до себе. Макар Парма, Бреша или Пјаћенца. А замислите Јуве.

- Никада нећу да заборавим дуел са Интером на "Сан Сиру". У јеку борбе за титулу славимо 2:1, ја постигнем оба гола. Тај који сам дао главом, један ми је од најдражих у каријери.

Тим пре што је на њиховом голу био Перуци, кога веома ценим и са којим сам се касније срео у Лацију. Интер са Рекобом, Замораном, Лораном Бланом, Седорфом... Ми са Дел Пјером на полушпицу, Пипо и ја у шпицу. Зидан није играо због суспензије.

Дуел Дарка и Немца Колера , Фото Профимедија

"Допијета" у дербију Италије. За велику победу. За славу. Можда и титулу? Полако. Коло пре краја Јуве има огромна два бода више од Лација.

- Имао сам утисак да та проклета киша пада само на терену, а да је свуда око стадиона Перуђе суво. Колина је неколико пута бацио лопту и ниједном није одскочила. Никоме ни данас није јасно зашто је донео одлуку да се меч настави. Изгубили смо са 1:0 и то ми је најболнији пораз. Водили смо цело првенство, имали 10 бодова више и онда у последњем колу све падне у воду.

"Скудето" у Риму. Ок, дешава се. "Скудето" два пута заредом у Риму, ређа појава од Халејеве комете.

- И морало је баш тада (смех). Прво Лацио, па Рома. Скупо су нас коштали ремији са Пармом и Лечеом. Мада је Парма те сезоне имала моћан тим, са Буфоном, Тирамом, Канаваром... Имали смо меч-лопту против Роме, водили до 93. минута и дозволили Монтели да изједначи на 2:2. Никада се нисам покајао због одласка у Јуве, али остаје жал због начина на који сам изгубио две титуле. Зато сам и прешао у Лацио, са идејом да се и мени посрећи у Вечном граду. И чим сам отишао, Јуве је постао шампион. Очигледно нисам имао добар тајминг.

Прелазак из зрењанинског Пролетера у Звезду, поред популарности, донео је и низ привилегија. Рецимо, промоцију у члана најбољег државног тима. Четири године после премијере у Буенос Ајресу Дарко је део највеће светске смотре фудбала 1998.

- Француска је зенит моје репрезентативне каријере. Осећао сам се савршено, славили смо против Ирана и имали два гола предности у дуелу са Немачком. У првој сам заменио Пиксија, другу почео и био међу најбољима. Сећам се да ме је чувао Колер, добио сам скоро сваки дуел, учествовао код Пиксијевог гола и онда та проклета повреда. Уступио сам место Перици Огњеновићу и нисам се до краја првенства враћао на терен. Немци су имали одличну екипу са Матеусом, стигли су до 2:2, да смо били први у групи ишли бисмо на Мексико и вероватно догурали далеко. Још ми у ушима одјекује она Пеђина пречка из Тулуза.

Како ли тек одјекује хук 50.000 Холанђана после сваког од шест голова на "Де Кајпу" у четвртфиналу Европског првенства.

- Тамо сам одиграо само прву против Словеније и последњу против Холандије. Нисам имао шта да тражим поред Саве који је блистао и заслужио епитет голгетера шампионата. Он и ја смо велики пријатељи, била ми је част да делимо минутажу и као цимери собу у карантину.

Никада се нисам бунио што седим на клупи или што улазим као замена. Међу нама није било зависти и љубоморе - искрен је Ковачевић.

Едвин ВАН ДЕР САР

- Волео сам после тренинга да остајем и да шутирам на гол. Задужим некога да ми центрира, некога да брани, и удри. Једног дана, није било никога у близини и ја питам њега. Више у шали "Едвине, је л` те не мрзи?". Он без размишљања "наравно Дарко". Био сам затечен. Једна таква величина и не либи се да "спарингује" Дарку Ковачевићу. Шутирао сам му више од 20 минута, он се бацао и бранио као да је званична утакмица. Велики голман и још већи човек.

Зоран МИРКОВИЋ

- Пожртвован, срчан, борбен. Са јаким карактером. Где год да је играо, навијачи су се клели у њега. Код Батице се знало, када је на терену, нема грешке. Изгинуће за победу.

Алесандро НЕСТА

- Имао је вансеријске квалитете. Можда је међу три најбоља штопера свих времена. Имао је све. Брзину, скок, технику. У "један на један", буквално непрелазан. Замисли, упариш њега и Видића... уфф, бедем.

Немања ВИДИЋ (репрезентација СФРЈ)

- Његов деби у Напуљу је за све нас био изненађење. Сећам се да сам питао Деју ко ће на Инзагија, каже "Видић". Питам "ко ти је тај", он каже "игра штопера у Звезди". Ставио је у џеп и Пипа и Дел Пјера. Штета што нисмо победили, повели смо Пеђиним голом, мени је Буфон одбранио зицер са пет метара. Али, Видић је наговестио врхунску каријеру. Таква харизма и такав карактер не срећу се сваки дан.

Агустин АРАНЗАБАЛ

- Моја генерација, '73. Баш као и Хави де Педро са којим се феноменално слагао. Играли су заједно и у репрезентацији, знали су се у душу. Позади непрелазан, а у фази напада опасност. Имао је одличан центаршут и много голова сам дао на његове асистенције. Био сам иза Вијерија, Ривалда и Луиса Енрикеа на листи стрелаца, док је Сосиједад заузео треће место и изборио Европу. Касније су Меси и Роналдо померили границе, али у моје време није било лако постићи двоцифрени број голова у Ла Лиги.

Дејан СТАНКОВИЋ (Црвена звезда)

- Појавио се са Перицом Огњеновићем и скренуо пажњу. Имао је карактер, дисциплину у игри, технику, шут. Видело се већ на првом тренингу да има потенцијал за врхунског играча. Никоме није било чудно када је добио шансу и постао најмлађи првотимац у историји Звезде. Експлодирао је касније код Пижона и брзо обезбедио место у репрезентацији. Деки је већ са 17 година био зрела личност. Зато је и после играчке каријере наставио да обавља озбиљне функције у фудбалу.

Александар ЗЕЛЕНОВИЋ (Пролетер)

- Био је велики таленат. Играо је полушпица и ставићу га на позицију "десетке" у систему 4-2-3-1. Нажалост, имао је свега 21 годину када је настрадао у саобраћајној несрећи. За Пролетер ме вежу предивне успомене. Стигао сам као дете, из једног малог клуба, Радничког из Ковина. Дочекали су ме играчи који су већ имали завидно прволигашко искуство. Симанић, Лубурић, Гавриловић... Дао сам Звезди гол на "Маракани", нешто пред крај, било је већ 2:0 за њих.

Зинедин Зидан

- Ту, поред Декија. Мада, он може где хоћеш. За мене, најбољи играч света свих времена. Понављам, за мене. Неко каже Пеле, неко Марадона, ови млађи запели за Месија и Роналда... али, код мене апсолутно нема дилеме. Пази, тада се све вртело око Зидана. Он је организовао игру, повлачио лопту, дриблао, асистирао, давао голове. Такинарди, Давидс, Дел Пјеро, ја... сви смо гледали где је Зи-Зу. Свака лопта њему. После 60. минута, он је толико уморан да не може више да стоји на ногама. На тренингу, сви бежимо од Зидана, да не испаднемо смешни.

Крис ВОДЛ

- Имао сам част да играм у истом тиму са енглеском легендом. Сви га памтимо када је са Пиксијем бранио боје Марсеља и догурао до финала Купа шампиона 1991. Наместио ми је првенац против Болтона, имао је фантастичан центаршут.

- Имали смо у Олимпијакосу сјајна крила, Ђоле лево, Галети десно. Цела филозофија игре сводила се на њихове продоре и центаршутеве, које смо Луа-Луа и ја смештали у мрежу. У Атини сам поново добио прилику да играм Лигу шампиона, дао сам два гола Вердеру и један Лацију. Грчка је била прави потез у смирај каријере. Потписао сам на годину, остао две. Били су максимално коректни, иако због здравствених разлога нисам одрадио последњих шест месеци уговора.

Нихат Кавечи

- Није био класичан центарфор, нешто типа Митра или мене. Зато смо феноменално функционисали. Остали смо у сјајним односима, чујемо се повремено и увек се присетимо те утакмице против Реала која је обележила наше каријере. Славили смо са 4:2 и сви су нас већ тада видели на трону. Није ми ни данас јасно како смо успели да прокоцкамо толику предност. Нихат је доскоро био на некој функцији у Фудбалском савезу Турске. Знам да је завршио лиценцу и да је једно време радио и као тренер омладинаца Виљареала. Сада се посветио политици и удаљио од фудбала. И док смо играли заједно, волео је да дискутује о разним темама. Не чуди ме што је отишао у политичке воде.

Тренер - Карло АНЧЕЛОТИ

- Уме на застрашујуће једноставан начин да управља свлачионицом. Не може свако да ради са толиким бројем ведета на једном месту. Кажу да га је Флорентино Перез критиковао због "мекане руке" према звездама у Реалу. А он им је донео трофеј Лиге шампиона после десет година чекања. Не слажем се, уме Карлето и да се наљути и да буде нервозан. Дешава се и да прогута неке ствари ако процени да ће то унети мир у свлачионицу. Проблеме решава у ходу, као врхунски психолог.

* * * * * * * * * *

Обожавао сам голове главом

ОСТАЈЕ записано да је Дарко првенац у дресу државног тима постигао против младог тима Јужне Кореје, а после тога тресао мреже Мексика, Нигерије, Малте, Кине, Русије, БиХ, Финске и Бугарске.

- Најлепши је тај против Нигерије на стадиону Звезде у припремној утакмици за Светско првенство. У Сарајеву смо Крле и ја затресли мрежу за победу од 2:0, а свиђа ми се и онај против Финске. Дејо је био селектор, дуго смо сламали отпор Финаца у Београду и тек у другом полувремену стигли до победе. Примио сам је на колено и шутнуо из прве. Ако бих бирао најдражи, онда тај против Јужне Кореје. Ем је први, ем је главом. Саво је центрирао, ја скочио и закуцао у мрежу. Обожавао сам голове главом - истиче Ковачевић, који је 2009. окачио копачке о клин.

Пипо и махање корнер заставицом

- Конте је и као играч имао визију. Прави капитен, заједно са Дел Пјером лидер на терену.

Продужена рука Карла Анчелотија. Техника ништа специјално, али осећај за игру, идеја, да дође из другог плана, да постигне важан гол, ту је био ненадмашан. Пипо? Пипо се сваком голу радовао као да му је последњи у животу. И ту му нико није требао. Ми сви на једну, он на другу страну. Ишчупа ону корнер заставицу и маше до бесвести. Исти је био и на тренингу. Зато је и постизао толико голова. Један је Пипо. Увек на линији офсајда, изванредно кретање без лопте. Срећа да у његово време није било ВАР технологије, вероватно би му поништили пола постигнутих голова - каже Ковачевић.

Симоне и Симеоне, судар светова

КОВАЧЕВИЋ је добро упознао као играче Дијега Симеонеа и Симонеа Инзагија, тренере Атлетика и Интера.

- Погледајте Чола данас на клупи Атлетика. Е, исти је такав био у свлачионици и на терену.

Увек максимално наелектрисан, спреман да изгине за екипу. И стално је понављао "бићу тренер, бићу тренер". Зарекао се да ће оставити фудбал са 33 године да би се посветио тренерском послу. Када гледам Атлетико, као да гледам Симеонеа. Пренео је тај борбени менталитет. Имао сам привилегију да играм у тандему са оба Инзагија. За разлику од Чола, није ми деловало да Пипо и Симоне могу да постану тренери. Када сам касније са Олимпијакосом налетео на Лацио у Лиги шампиона, рекли су ми да Симоне поседује несвакидашњи тренерски потенцијал. Изненадио сам се, али резултати са Лацијом и Интером довољно говоре о његовој стручности - наглашава Дарко.

БОНУС ВИДЕО: ДР Новости: Када треба почети са анти- аге рутином

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације