"ДРИБЛАМ, ЗАБИЈЕМ ГЛАВУ ДОЛЕ, АЛИ ОПЕТ ВИДИМ СВЕ": Милош Шестић, некадашњи велемајстор са фудбалском лоптом изабрао "Мојих ТОП 11"

Небојша Петровић

17. 08. 2023. у 18:59

МИЛОШ Шестић (67) је несуђена шеста Звездина звезда, несуђени фудбалер Реал Мадрида и несуђени протагониста великих остварења у дресу југословенске репрезентације. Оно што му је било суђено, не мери се парама, трофејима и плакетама. То остаје заувек урезано у срцима правих фудбалских романтичара.

ДРИБЛАМ, ЗАБИЈЕМ ГЛАВУ ДОЛЕ, АЛИ ОПЕТ ВИДИМ СВЕ: Милош Шестић, некадашњи велемајстор са фудбалском лоптом изабрао Мојих ТОП 11

ФОТО: Приватна архива

Није знао ноте, али је изводио маестралне фудбалске арије.

- Прозивали су ме због стила игре. Волео сам да забијем главу у земљу и чинило се да не видим ништа и никога око себе. У суштини, видео сам све што треба.

Да није тако, не би ни дриблао толико добро.

- Мене су увек пратила два противничка играча. И тај први никада није био проблем, знао сам да ћу њега лако да прођем. Гледао сам одакле иде и како се креће онај други. Ако иде са леве стране, ја га у дриблингу сечем на десну и враћам уназад.

Био је загонетка и за противнике и за себе.

- Кад сам дриблао, прођем једног, другог, трећег. И онда гурнем саиграчу у простор, он то не очекује, јер мисли да ћу да дриблам и четвртог.

Ипак, потез са дербија против Партизана 1978. године изазвао је жестоке реакције јавности и целу Југославију натерао да дебатује на тему: ко треба више да црвени, Шестић или Борота?

- Борота је под фаулом ухватио лопту, али се одмах подигао и судија није свирао прекид. Да ли је Пера после тога чуо неки звиждук из публике, немам појма. Углавном, схватио сам да је збуњен. Пришуњао сам му се с леђа и чим је поставио лопту на петерац, шутнуо сам и дао гол.

Микелин шамар као добродошлица

У СМИРАЈ велике каријере, Шестић је бранио боје два стара велеградска клуба, Земуна и ОФК Београда.

- Земун је био добра екипа, можда мало старија за нечије укусе, али врло искусна и чврста. Красила нас је сјајна атмосфера и увек је било простора за неке пошалице. Сећам се припрема у Медулину, ушли смо у аутобус да кренемо на тренинг, ја сам се смештао у своје седиште и одједном - трас! Добио сам такав шамар да ми се завртело у глави. Био сам у шоку. Никога нисам увредио, ништа нисам урадио. Зуји ми у ушима и видим чувеног масера Микелу испред себе како псује и виче: "Нећеш ти мене више да зезаш". Ја га гледам, ништа не капирам. Питам га: "Шта ти би човече". Њега су Лацмановић, Кежман и Николић стално нешто задиркивали, чачкали, провоцирали... И ваљда су му том приликом опет нешто урадили, с леђа, он је помислио да сам ја у питању, махинално се окренуо и треснуо ми шамарчину. Настрадах ни крив ни дужан

Дуле Савић је пришао Бороти и рекао: "Ако ти је за утеху, ја ти никада не бих дао такав гол".

- Аха, све се плашим да не би - смеје се Шестић. - Сви би они дали гол у тој ситуацији. Лаж је да сам Бороти рекао: "Спусти је Перо, изведи фаул". Само сам био довољно лукав да искористим његову неопрезност. Он је четири дана пре тога примио идентичан гол на утакмици Купа шампиона у Дрездену. Био је феноменалан голман, али је очигледно имао прекиде филма током утакмице. Мени је тај гол веома драг, јер се и дан-данас прича о њему као детаљу који је обележио моју каријеру.

Након што је заблистао у дресу државног тима и постигао победоносни гол на утакмици против ДДР, легендарни немачки фудбалер Ули Штилике је био импресиониран:

- Шестић је чудо од играча. Оних неколико дриблинга, без компромиса, подсетило ме је на време када је Пеле харао фудбалским теренима. Волео бих да га видим у Реалу из Мадрида - причао је Немац, и популарном Шелету, који је изабрао најбоље саиграче за "Мојих ТОП 11"

ОЉА ПЕТРОВИЋ

- Феноменалан голман и још бољи човек. Били смо баш добри другари. Памти се његова величанствена партија против Реал Мадрида. Дао је гол из пенала у регуларном току и анулирао предност Шпанаца из прве утакмице. После је још једном погодио са беле тачке, па одбранио шут Сантиљане. Медији су брујали о голману-голгетеру који је Звезду одвео у полуфинале Купа купова. Био је претеча модерног чувара мреже који се ногама служи као да је везни фудбалер.

ЗОРАН ЈЕЛИКИЋ

- Отприлике смо у исто време почели да се боримо за статус првотимца у Црвеној звезди и за њега сам везан на неки посебан начин.

ЖИКА ЈЕФТИЋ

- Миљан је још тада користио савремене принципе игре и бекови су морали да играју у оба правца. Жика Јевтић, Јеликић, Крмпотић... После Миле Јовин, Рајевац, Пера Кривокућа. Жика је припадао тој старијој генерацији и за све нас је био пример правог професионалца. Играли смо заједно годину и по дана, отишао је после у Грчку и врло брзо завршио каријеру. Изузетан господин. Да ти помогне, укаже на грешке.

СЕЋАЊА На "Маракани" је провео десет година као играч/ФОТО: М. Вукадиновић

ГОРАН КАРТАЛИЈА

- Стигао је из Врбаса и одмах постао важна карика у одбрани Војводине. Сурови професионалац, одради тренинг и право кући. Заједно са Миловцем и Тањгом чинио је непремостиви бедем испред гола Чеде Мараша. Иначе, Марашу припадају огромне заслуге за освајање титуле, јер је те сезоне директно донео шест бодова у мечевима који су се решавали извођењем пенала. Не само да је добро бранио, него је волео и да игра фудбал. Кад је шева на тренингу, дође па пика са нама. А ја сам рецимо волео да браним. Ако сам резерва на утакмици, ставим рукавице и на полувремену одем да ми шутирају на гол. Публика у делиријуму, сваку моју параду испрате овацијама.

БРАНКО НИКОЛИЋ

- Када сам дошао у Земун, био је капитен и на првом састанку у свлачионици устаје и каже: "Скидам капитенску траку и дајем је Шелету". Ја сам рекао: "Не хвала, не треба, ти остајеш капитен, ја сам дошао да играм и побеђујем". Свака му част. Био је прави лидер и заиста феноменална личност. Златко Кежман је такође био сјајан тип. Шта год треба, да ти изађе у сусрет, да ти пружи. Знали смо већ тада да има талентованог сина, Матеја је играо у Земуну, пратили смо га, бодрили. Видело се да ће да направи велику каријеру.

ЈОВАН КУЛЕ АЋИМОВИЋ

- Један од најстабилнијих везних играча које сам у животу видео. Када узме лопту, не може му нико ништа. Трчао је, покривао, организовао игру. Права десетка. Почео сам са Џајином генерацијом и нормално је било да са 17 година не могу одмах на терен. Дебитовао сам 24. априла 1974. године у финишу утакмице против Олимпије у Љубљани. Управо се Куле повредио и ја сам га заменио у последњих 15-20 минута. Само недељу дана касније био сам у стартној постави за меч са Челиком и добио шансу да се представим и београдској публици. Било је треме свакако, али сам из минута у минут улазио у штос и добијао на самопоуздању.

ИВАН ГУДЕЉ

- Морам да склоним Милана Јанковића и да ослободим место за великог Гудеља. Феноменалан играч, он је постигао водећи гол у Валенсији, када смо се понадали да можемо да оборимо на плећа домаћина Светског првенства. Велики борац, гинуо је за екипу, изгарао до последњег атома снаге. Штета што му је жутица скратила каријеру, могао је још много да направи у фудбалу. Наши људи су му помагали током болести, чини ми се и више него Хрвати. Размишљао сам и о Зајецу на овој позицији, његови савети су ме убедили да потпишем за Олимпијакос. Велимир је у то време био звезда Панатинаикоса и проводили смо много времена заједно у Атини. Феноменалан тип и врхунски фудбалер.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ ПИЖОН

- Прави капитен, лидер тима. Када је Бранко Станковић дошао у Звезду, упознавао се са играчима у свлачионици и када је дошао до њега само је рекао: "А значи ти си тај Пижон". Закачили су се већ на првом тренингу, Стане га је отерао са терена и после је рекао управи да могу слободно да га продају. То му је била тактика, увек је ударао на главне играче да би осталима ставио до знања ко је газда у клубу. Тако је урадио касније и са Пиксијем, сећате се фрке око броја 10. Оно што је најважније, са обојицом је врло брзо склопио примирје и они су после тога били још бољи играчи. А то је Станету и био циљ.

ДРАГАН ЏАЈИЋ

- Нисмо дуго играли заједно, он је већ 1975. године отишао у Бастију, па се после вратио накратко. О Џаји све најлепше. Много сам научио од њега, никада га нисам схватао као конкурента за место у тиму. Занимљиво, ја јесам левоног, али се нисам лепо осећао на позицији левог крила. Волео сам да играм по десној страни, да улазим у средину и на тај начин уносим пометњу у противничке редове. Баратао сам сјајно и левом и десном, многи нису знали која ми је јача нога. Али, кад ставим 11 на леђа, као да ме нема на терену. Не знам зашто.

НИКОС АНАСТОПУЛОС

- Легенда грчког фудбала. Мислим да је и дан-данас најбољи стрелац у историји грчке репрезентације. Одиграо је скоро 200 утакмица за Олимпијакос и постигао преко 100 голова. Касније се окушао у Италији, где је бранио боје Авелина. Одлично смо сарађивали на терену и у тој првој сезони били најубојитији тандем грчког првенства. Било је ту још интересантних играча. Рецимо тај Хорхе Бариос, уругвајски интернационалац. Играо је после за Левадијакос и Пењарол.

СЛОБОДАН КРЧМАРЕВИЋ

- Из плејаде звучних имена која су у то време носила дрес ОФК Београда, извукао бих најмлађег. Крчма је био бар десетак година млађи од свих осталих у екипи, предводник новог таласа са Старе Карабурме. Савршено се уклапа у ову моју формацију са два изразита крилна нападача. Замислите на каквим мукама је противничка одбрана када наспрам себе има Џајића по левој и Крчмаревића по десној страни.

БРАНКО СТАНКОВИЋ (тренер)

- Његовим доласком, моја каријера креће узлазном путањом. Ту је много помогао и легендарни доктор Бабић, који је новом тренеру објаснио какав сам статус имао у екипи. Доктор је имао феноменалан однос са свим играчима, али је највише волео Сеју Сушића. Нисам ни код Станковића одмах постао стандардни првотимац. Требало му је месец дана да се упозна са мојим квалитетима и после тога није више имао дилему. Кажњавао нас је за све и свашта. Недисциплину, пушење, картање, кашњење на тренинг, али је знао зашто то ради. Да није било њега, ко зна како би се завршила моја каријера.

Овације "Маракане" за цео живот

ПОВРАТАК у Југославију подразумевао је да се прво покуца на врата Црвене звезде.

- Прописи су били такви да сам без обештећења могао само у Звезду или неки друголигашки клуб. Било је све договорено да се вратим на "Маракану", одиграм шест месеци и после продужим даље. Међутим, Васовић је рекао да се старији играчи не уклапају у његову визију подмлађивања екипе. На сву срећу, Војводина је у то време била у нижем рангу такмичења, отишао сам на разговор код директора Љубе Шпањола и договорили смо се за пет минута. Никада нећу заборавити утакмицу на "Маракани" када ме је публика дочекала овацијама. Чини ми се да су аплаузи били јачи него док сам бранио боје Црвене звезде. То ми је сатисфакција да сам заиста оставио дубок траг у дресу нашег најтрофејнијег клуба.

Предриблао и стативу у Тузли

ТИТУЛУ са Војводином 1989. године, Шеле је оверио у претпоследњем колу победом против тузланске Слободе.

- Атмосфера је била за памћење, пун стадион, еуфорија. Прво полувреме је обиловало узбуђењима и отишли смо на одмор са предношћу од 3:2. У наставку сам постигао један од најлепших голова у каријери, предриблао сам комплетну одбрану Тузлака, ишао сам паралелно са корнер линијом и на крају се ушетао у мрежу. Новосађани и дан-данас кажу да сам у тој акцији предриблао и прву стативу Слободиног гола. Нама пре првенства није било ни на крај памети да се боримо за титулу. Нисмо о томе размишљали ни на полусезони када је освојено прво место, али је чињеница да су Звезда и Партизан били у великој кризи и то нам је додатно олакшало посао. После меча са Слободом, славило се до зоре. Бар ови млађи, ја нисам толико. За мене је титула била нешто сасвим нормално.

Сине, улазиш да решиш утакмицу

ШЕЛЕ је временом израстао у ведету црвено-белих и у сезони 1978-1979. био један од протагониста на путу ка историјском финалу Купа УЕФА.

- Гол против Вест Бромвича у Бирмингему ми је један од најдражих у каријери. Када сам га дао, нисам се ни радовао, јер нисам био сигуран да ће судија да га призна пошто је целу утакмицу навијао за Енглезе. У принципу, цео тај циклус смо правили тактику да код куће не примимо гол, јер се знало да ћемо га на страни сигурно дати. Испоставило се да смо четири пута прошли са победама од 1:0 на "Маракани". Против Хихона, ВБА, Арсенала и Херте. У Берлину сам био резерва, јер је Бранко Станковић рекао: "Сине, вечерас улазиш са клупе да ми решиш утакмицу". У финалу нас је Микелоти уништио. Италијан се опраштао од суђења и стекао се утисак да је Борусија морала да освоји трофеј. Штета, Куп УЕФА је у то време био јачи од Купа шампиона.

БОНУС ВИДЕО: ТАЈНА НАЈВЕЋЕГ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА НА СВЕТУ: Ово је листа ТОП 10 „храмова фудбала“

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШОК: Карлос Алкараз избачен са турнира у Мадриду! Имитирао Надала, па морао да пакује кофере, као и Рафа (ВИДЕО)

ШОК: Карлос Алкараз избачен са турнира у Мадриду! Имитирао Надала, па морао да пакује кофере, као и Рафа (ВИДЕО)

Карлос Алкараз је на АТП Мадрид, турнир из серије 1000, стигао као двоструки узастопни шампион. На овом мастерсу је у уторак изједначио рекорд Рафаела Надала по броју узастопних победа (14), али је већ у среду елиминисан.

01. 05. 2024. у 18:13

Коментари (0)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)